петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Ко је одговоран за помор рибе код Србобрана

Загађење, вађење шљунка, преграђивање река, криволов и уношење риба-предатора узроци су смањења рибљег фонда
Аутор: Вишња Аранђеловићсреда, 20.11.2019. у 19:24
У помору страдају и строго заштићене врсте риба (Фото: Р. Крстинић)

Према процени еколога око десет тона смуђева, штуке, сомова и друге врсте рибе угинуло је почетком овог месеца на Великом бачком каналу код Србобрана, али још увек није сасвим сигурно ко је крив. Док риболовци и заљубљеници у природу негодују, оптужујући надлежне у ЈВП „Воде Војводине” за недовољну бригу због овог акцидента, општинска инспекција за заштиту животне средине у Кули забранила је Шећерани у Црвенки да испушта отпадне воде, процењујући да је ова фабрика изазвала помор рибе.

– Кривац неће бити кажњен будући да је на снази уредба владе која обавезује, а ми кажемо релаксира, загађиваче да до 2025. не морају да уграде пречистач отпадних вода – каже за „Политику” Ратко Ђурђевац из Еколошког покрета Врбас.

Овај догађај поново је отворио питање какво је стање рибљег фонда у нашим рекама. Међутим, прецизним подацима не располажу ни релевантне институције, ни ресорно министарство будући да Србија нема национални пројекат одрживости рибљег фонда. Стога, стање на нашим рекама оцењује се описно, па тако у Министарству екологије кажу да је оно – задовољавајуће.

– У последњих десет година, осим спорадичних, нису забележени случајеви угинућа риба великог обима попут оног у Тиси 2001. године Тиси када је нанета велика штета рибљем фонду те реке – кажу у Министарству екологије.

У нашим водама до сада је регистровано око 98 врста риба, од тога су 34 у категорији строго заштићених међу којима су руска и атлантска јесетра, моруна, јегуља, харинга, сабљарка... А од почетка ове године на снази је забрана лова кечиге на основу иницијативе Светске организације за природу, пошто су анализе утврдиле да је у отвореним водама значајно смањен број ове врсте рибе.

Загађење, вађење шљунка и песка, преграђивање река, криволов и лоше управљање рибљим фондом, попут нестручног порибљавања, уношења страних и инвазивних врста риба, главни су разлози који утичу на смањење броја риба.

Вратимо ли се још мало уназад, пре месец дана јавност је из штампе и са портала сазнала да су „амерички ракови дошли преко Мађарске” и да „поједоше српску рибу”… Док су једни у томе видели нову теорију завере коју су Американци сковали пошто нису успели да нас униште ни ХААРП-ом ни кемтрејслима, други су били убеђени да је посреди риболовачка прича смишљена да се оправдава неуспешан улов. Они упућенији кажу да није ни једно ни друго, али да се слични, сензационалистички наслови појављују сваки пут кад се примакне време поста и када рибарнице повећавају цену робе.

Ипак, места за бригу нема. Стручњаци су једногласни да нам амерички ракови неће појести рибу, као и да они не могу утицати н здравље иако су поједини медији наводили да су они преносиоци рачје куге. На удару амричких ракова су пре свега други ракови.

Научни сарадник из Института за биолошка истраживања др Катарина Зорић објашњава да је рачја куга гљивична инфекција која је на наше просторе унета током прошлог века заједно северноамеричком врстам ракова. Популарно назван  амерички рак у наше река доспео је нестручним порибљавањем и то толстолобиком, слатководном рибом пореклом из Кине.

– На здравље људи гљивица апсолутно нема никакав ефекат, али. су у нашим водама угрожене домаће врсте речних ракова, посебно барски, који је и заштићена врста. Прецизних података о бројности америчког рака нема, али се у последњих десетак година врста значајно проширила на читав ток Дунава, Саву, Тису и Велику Мораву. Када је реч о ефекту на популације риба, он јесте предатор кад је реч о икри и рибљој млађи и у том смислу може утицати на поједине врсте, али то је занемарљиво мали ефекат на њихову бројност – објашњава др Катарина Зорић и додаје да би овој врсти рака, као врло инвазивној, требало посветити значајну пажњу.


Коментари5
2a884
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Odakle riba u Velikom backom kanalu ????? . To je najzagađenija voda u Evropi i nikakvu ribu iz tog kanala ne bi trebalo koristiti za ishranu.
Леон Давидович
Загађивачи једнако испуштају материје опасне по живи свет вода у водотокове.. То је нарочито опасно у време суша када се вода у рекама или каквим каналима драстично смањи. Довољно је на пример да отпадне материје потроше кисеоник у води и то је смрт за рибе.
naravno
Da nije Djilas, ali ne ovaj danasnji vec onaj ondaasnji Milovan sto postavi tu fabriku bas tamo, a ne napravi precistac pre izliva otpadne vode u kanal ?.
Milos miokovic
.... srbi,nisu sigurno madjari.....eno kroz Kragujevac ne protice reka, nego kao otpadna voda neke fabrike.....
Milos miokovic
...... KATASTROFA......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља