недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

О књизи „Квантна револуција” за Светски дан филозофије

Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 21.11.2019. у 09:21

Сваки трећи четвртак у новембру на иницијативу Унеска још од 2005. широм света обележава се као Светски дан филозофије, а зарад „незаменљиве вредности коју филозофија има у развоју људске мисли и уопште човечанства”. Када је о нама реч, данашњи дан, у то име, између осталог, резервисан је и за програм у Клубу студената Филозофског факултета у Београду (Плато) – један део вечери, од 18 сати, биће посвећен управо објављеној књизи „Квантна револуција: откриће субатомског света” („Хеликс”, Смедерево) др Слободана Перовића, професора на поменутој високошколској установи, чије су поље интересовања филозофија науке и физике. О делу ће говорити др Лидија Живковић, истраживач Института за физику и ЦЕРН-а, др Милош Аџић, доцент на Филозофском факултету у Београду, Ана Јешић, уредница издавачке куће „Хеликс” и сам аутор, који је и сарадник Центра за филозофију науке Универзитета у Питсбургу и Центра за напредне студије Универзитета у Ријеци.

Ова књига други је Перовићев наслов након штива „Трновит пут до Хигсовог бозона – границе савремене физике” („Хеликс”, 2014) и представља развој квантне механике као теорије о микрофизичком свету која је променила ток модерне физике. Читалац се у њој сусреће са свеобухватном филозофски мотивисаном историјском анализом научног метода у физици, посебно усредсређеном на међусобну преплетеност теорије и експеримента. „Главни јунак” овог дела је Нилс Бор, добитник Нобелове награде за физику 1922, средишња фигура квантне револуције и, у том смислу, координатор различитих приступа и становишта, а централна идеја је да се до теорије у облику у каквом је данас познајемо дошло постепено индуктивним методом, повезивањем експерименталних резултата и посебних теоријских постулата. Аутор не запоставља ни значај расправа које су се у домену физике водиле с почетка 20. века и повезује их са дебатама на почетку 21. века, међу којима је и она о теорији петљи квантне гравитације.


Коментари15
7e997
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

David
Civilizacija još barata oblicima mogućeg na temeljima mašte. Kada se mašta, vremenom, oslobodi naslaga ortodoksije, dostiće fizionomiju kvantuma. U stanju stvari, čovečanstvo je posledica neprirodnog tumačenja, time i umnog diskontiuniteta za živopisnije poduhvate u realnom vremenu i prostoru.
Milan Martinović
Filozofija nije ništa doprinela spoznaji fizičkog sveta oko nas kao ni progresu čovečanstva. Potonji su isključivo zasluga prirodnih nauka. Filozofija je čak često delovala razorno i štetno na razvoj prirodnih nauka ali i na ljudsko društvo. Filozofija je anahrona i 21. stoleću nestaće prirodnim putem kao i religija.
Invictus
Stephen Hawking jedan od najvecih fizicara 20'og veka, je davno rekao “Najveci neprijatelj znanja nije neznanje, vec iluzija o znanju“.Mislim da se ova misao na vas moze savrseno primeniti.Vi ste pod velikom zabludom da nesto znate a daleko ste od toga.Najopasnije je to da vodjeni takvim distorziranim ubedjenjem vi sebi dajete za pravo da omalovazavate jedno od najvecih dostignuca ljudskog uma (filozofiju).Iskreno se nadam da cete se ubuduce malo vise edukovati, pre pisanja ovakvih komentara.
Препоручујем 3
"Дани"
Мало ћу скренути с теме, али се намеће питање шта је смисао разних међународних "дана". До недавно је било двадесетак "дана", на пример светски дан здравља, светски дан заштите животне средине, дан ОУН, итд. Сада је сваки дан светски "дан" нечега, често и безначајног. Мислим да много већи значај треба да имају "дани" који имају национални значај, за националну културу, дотичну нацију и државу, него "светски дани". Светски треба да буду само они који имају ставрни значај за све народе и државе.
Globalizacijski projekt
Svaki dan, dan nečega je globalizacijski projekt poništenja nacija i nacionalnih identita i stvaranja pukog anacionalnog stanovništva, jednog naroda koji će se zvati Zemljani. Namera je da postoji samo jedan narod, jedna vlada, jedan jezik, gde će svi da misle isto, ustvari biće im zabranjeno da misle, sve će biti pod kontrolom. To znači da se želi stvoriti novo robovlasničko društvo, u kome će novi robovlasnici upravljati novim robovima. Za taj ostvarenje tog cilja smetaju im nacije i države
Препоручујем 5
Dragan Pik-lon
@Haralampije,fizika,matematika,biologija,pravo,poezija,epopeja,istorija,logika.....sve su to konteksti filozofije.Samo njihovim zbirom(kvaliteta)dobijamo fistinu.Koja ima svoj kontuinitet u istoriji.Glavni metodi saznanja su dijalektika i analiza Jezika.Filozofija se deli na dve podgrane-istocnu i zapadnu.Zapadna je jos od vremena Protagore-''Ako ista postoji je nesto a ne nista."Dok istocna potice iz indijskih tekstova(Panisade).-"To nesto je mrlja na celi nicega,sa tendencijom da nestane.''..
Haralampije
Kakve veze ima subatomski svet sa filozofijom? To je tema za dan fizike ali ne za dan filozofije. Ali, kako to objasniti analatičkim dogmatičarima na katedri za filozofiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља