Српском премијером „Паразита” јужнокорејског аутора Бонг Јон Хоа, добитника „Златне палме” на 72. Канском фестивалу, сутра у 19 сати у београдској Комбанк дворани, свечано почиње 25. Фестивал ауторског филма, популарни ФАФ.
Бонг Јон Хо је аутор филмова које познаје и публика у Србији, међу којима су: „Пси који лају не уједају” (2000), сада већ култни „Успомене на убиство” (2003), „Домаћин” (2006), „Мајка” (2009), „Snowpiercer” (2013) и „Ојка” (2017) који је радио за „Нетфликс”. У најновијем, победничком „Паразиту”, према сопственом признању датом у интервјуу за „Политику” одмах после освајања „Златне палме”, овај интригантан редитељ је рекао да је желео да покаже ширу слику савременог друштва, нарастајућу поларизацију и готово трагикомичну неједнакост и нагласио да живимо у ери глобалног капитализма и нажалост немамо другу алтернативу.
У његовом филму „Паразит” животни пут породице од четири незапослена члана, сасвим је неизвестан. Они не могу никада постати капиталисти осим ако им се не догоди какав изненадни вишемилионски добитак на лутрији, што је могућност готово равна нули. Али им се, онако виспреним и окретним, може десити да покажу како би се и у улози капиталиста лако снашли. И кроз такву врсту могућности, кроз паразитски, вишеструко међусобно корисни однос да једном другом, добростојећом, младом породицом, Бонг Јон Хо развија интригантну и слојевиту идеју овог жанровски неодређеног, али веома окретног филма, у којем се породична драма шири до крими-приче, трагикомедије и трилера.
Публика овогодишњег ФАФ-а, чији је главни програм пун филмова који завређују високе оцене, до 30. новембра осим у Комбанк дворани и у Дому омладине, Дворани Културног центра, биоскопима: „Фонтана”, „Влада Дивљан”, Арт Коларчева задужбина и „Драган Николић” и Дому културе Студентски град, видеће и најновија дела Кена Лоуча, Марка Белокија, Корнелија Порубмојуа, Елије Сулејмана, Пјетра Марчела...
Међу најснажнијим и друштвено најангажованијим је без сумње „Жао ми је што смо вас пропустили” легендарног Кена Лоуча. Наоко, још једна обична и једноставна филмска прича славног шкотског тандема Лоуч – Пол Лаверти, која се претвара у праву студију положаја радничке класе у 21. веку у којем модерне технологије имају примат над људима, а саосећање, колегијалност или каква организована друштвена помоћ не постоје више чак ни као обични појмови. Динамичан, сјајно глумљен и визуелно модеран Лоучов филм лако проналази пут до срца гледалаца. Читав данашњи свет почива на те четири душе из овог филма. На члановима обичне и свакодневним преживљавањем заузете британске радничке породице из Њукастла...
О филмовима Марка Белокија „Издајник”, Корнелија Порумбојуа „Звиждачи”, Пјетра Марчела „Мартин Идн”, о недавном добитнику „Златног Александра” за најбољи филм на 60. Солунском фестивалу – „Ватра ће доћи” Оливера Ласе из шпанске Галиције, бразилском „Бакарау” (ноћна ласта) Клебера Мендонсе Филе и Хулијана Дорнелеса, на страницама „Политике” биће више речи наредних дана. За ову прилику читаоцима стиже препорука за гледање остварења „То мора бити рај” палестинског сценаристе и редитеља Елије Сулејмана.
У овом филму, који је на 72. Кану освојио Специјалну награду жирија и награду критичарског жирија Фипресци, Сулејман свој добро познати палестински микрокосмос одводи у неку врсту шетње по свету. Прво до Париза, потом и до Њујорка, и на хумористички начин показује и доказује да је свугде исто. У оним кључним стварима по човека проблеми су истоветни и у Назарету и у Паризу и у Њујорку, с тим што су у Њујорку сви наоружани ради самозаштите.
Духовит и ироничан, али не и циничан Сулејманов филм, опет са веома мало речи а са много „читљивих” филмских слика из којих је све јасно, гледаоце и шармира и осваја и замисли. У њему је овај изврсни сценариста и редитељ још једном присутан и као глумац, у његовој новој „бастеркитоновској” главној улози.
Деведесет филмова, 12 такмичара
Овогодишњи ФАФ нуди 90 филмова од којих се 12 такмичи за фестивалски Гран при, награду која носи име Александра Саше Петровића. Осим главног програма пажњу традиционално привлачи и паралелни програм „Храбри Балкан”, а како наглашавају фестивалски челници ове године акценат се ставља на младе неафирмисане ауторе. У том контексту биће представљени и српски филмови „Асиметрија” Маше Нешковић и „Мој јутарњи смех” Марка Ђорђевића у којем се последњи пут појављује незаборавни глумац Небојша Глоговац...
