четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04

Са Косова стиже 181 врста производа

Увођење такса произвођачима из Србије није спречило проток робе са друге стране. – Постоје изгледи да до краја године не буде забележен пад ни вредности, ни количина транспортоване робе
Аутор: Јелица Антељ – Ивана Албуновићчетвртак, 21.11.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Са Косова је у првих девет месеци ове године допремљено 41.500 тона робе у вредности од 17,4 милиона евра, што је готово три пута више него што су Србија и Босна и Херцеговина заједно пласирале на то тржиште од увођења такса.

Према подацима које је недавно саопштио директор косовске царине Бахри Бериша, пласман робе из ове две земље вредео је свега шест милиона, што је у случају Србије огроман губитак будући да су произвођачи пре блокаде на тржиште Косова допремали робу у вредности од 440 милиона евра.

У Привредној комори Србије кажу да је ове године у централну Србију улазила 181 врста производа са Косова, на првом месту цеви, затим смрзнуте малине, лигнит, душеци, вино, различити материјали, радијатори за централно грејање, гвожђе и челик.

Ова листа првих десет производа није се значајније променила у односу на прошлу годину, када је са Косова стигло готово 48.000 тона робе у вредности од 26,9 милиона евра. То би могло да значи да увођење такса на робу из Србије није спречило проток робе са друге стране, па постоје изгледи да до краја ове године не буде забележен пад вредности и количине робе са Косова која се пласира у централну Србију.

Чињеница је, ипак, да у случају малина, које су на другом месту по пласману у Србију, није реч о воћу које стиже са малињака албанских произвођача. Оне се, према речима стручњака, највише гаје на подручју Штрпца, Призрена, Драгаша и Средачке жупе.

Србија је, иначе, четврто тржиште за пласман робе са Косова са уделом од пет одсто. Роба која са Косова улази у Србију иначе мора да буде прописно декларисана, односно не сме да се наводи „република Косово” као земља порекла. Министарство трговине је дало препоруку на који начин се роба декларише. Како су за наш лист објаснили у Одељењу граничне инспекције за безбедност хране, на декларацији као земља производње, односно увоза, може да се наводи „Косово*” (са фуснотом која упућује на Резолуцију УН 1244), „Косово/1244 РС” „Косово, Србија”, „Косово/Србијa” или „Унмик/Косово”. Свака од тих ознака мора да буде истакнута и на латиници, наводе у Министарству трговине.

Каква је иначе процедура за промет робе са Косова? Ако из других земаља Европске уније пошиљке преко Србије иду у јужну српску покрајину, контролише се да ли је документација статусно неутрална. Сертификат или фактура не смеју да буду на „република Косово”, али може да стоји „Косово”. Пошиљке с непрописним декларацијама се враћају. Иста процедура је и када иде са Косова ка западној Европи. Када роба иде из централне Србије на Косово и обрнуто, од 2012. године се поштује процедура установљена Бриселским споразумом, кажу за наш лист у овом одељењу. Питање декларисања поново је покренуто у јавности пошто су медији објавили да се на нашем тржишту продају бомбоњере произведене у Призрену, спаковане у облику заставе „велике Албаније”, са декларацијом „увоз са Косова”. Управа царине саопштила је да су ове и прошле године биле четири испоруке произвођача „Камила” са Косова и да је увозник фирма из Новог Београда.

У Царини су рекли да у увозној документацији, као ни са отиска печата предузећа са територије АП КиМ нису уочене одреднице нити карактеристике државности. Односно да је документација била комплетна, са неопходним сертификатима исправности и да није било сумњи због којих би товар био детаљно прегледан. Тако да царински службеници нису ни могли да виде декларацију на самом производу. Назив добављача није саопштен.


Коментари26
2ba82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
A iz Albanije paradajz,krastavac...to gradjani Srbije treba da znaju od koga kupuju!
Dusan T
"Назив добављача није саопштен." Mene interesuje ime firme uvoznika. Ako uprava carina ne zeli da saopsti ime firme uvoznika, istrazivacko novinarstvo bi moralo da obezbedi tu informaciju pre objavljivanja ovakvog clanka. Ovako se gradjani iritiraju, a bez informacije o tome sta se stvarno desilo. Iskustva iz rada Politike iz poznih osamdesetih. Novinar treba da nadje vlasnika firme, i umesto fraza iz carine objavi intervju sa vlasnikom firme. Da vidimo sta taj ima da kaze sta je mislio.
kritik
Pa Kosovo je vec nezavisno! Kada ce se ovo jednom kapirati?
pera
ili mi koji samo kritikujemo i koji smo umesto da branimo zemlju brzali po selima. ili mi kojima smeta unesrecen narod koji je prodao svoju kuci(da li bi bio problem da su prodali za duplo manje?). ili mi koji nikad nismo krocili na Kosovo a ocekujemo da nas neko za nesto pita
Dragan Pik-lon
Znaci-Tacijeva Dzamahirija(na srpskoj zemlji) je odavno u mini Sengenu,dok Srbija ne moze u njega da udje. Moze ali samo deklarativno-jer mi nemamo granicu sa Albanijom.....!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља