Сада, после завршених квалификација, једно од фундаменталних питања за челнике нашег фудбалског савеза јесте: колико су у стању да буду своји и не подлежу притисцима са стране. Који ће, бар што се тиче даље судбине селектора, свакога дана бити све јачи и већи. Стварање успешног тима је деликатан и дуг процес који захтева да све стране у томе буду истрајне и упорне док тај процес траје. Наравно, да би се створио добар тим, направили добри резултати, потребно је бар годину дана заједничког и мукотрпног рада. Нови селектор Србије Љубиша Тумбаковић је на новом радном задатку само неколико месеци, а многи би после утакмице са Украјином желели да га смене, и на његово место доведу новог тренера.
У нашем фудбалу све је могуће. Па чак и овакав сценарио. Али, много би било боље сагледати чињенично стање, пре него што се неко из савеза упусти у нову авантуру. Прво, Србију у марту очекује бараж, важна утакмица са Норвешком у гостима. Дакле, до тог окршаја који је на програму 26. марта у Ослу није остало пуно. Другим речима немамо времена за неке важне промене. А избор селектора је у фудбалу увек најважнија ствар на свету.
Друго, селектор се у ових пет месеци упознао са свим манама и врлинама екипе. Зна њихове добре и лоше стране и на основу тога сада мирно може да конципира тим за важне мечеве у баражу. Онај ко би га рецимо сада наследио, не би имао довољно времена за неке корените промене, а у нове квалификације би у случају неуспеха ушао са новим фудбалским траумама.
Такође, треба имати у виду уколико се савез односно његов председник ипак одлуче да смене Тумбаковића, нови селектор, то јест његов наследник би можда до марта имао једну, највише две утакмице. Дакле, опет не би имао довољно времена да нешто значајније уради.
Наша репрезентација не само сениорска већ и млада која је прекјуче глатко изгубила од Руса, мора да пронађе нови модел. Јер резултати репрезентативних селекција не уливају превише поверења у боље сутра. Зато, престанимо са сталним лицитирањем тренера, већ дајмо шансу онима који су спремни да нешто ураде. Тумбаковић има довољно искуства да на реалан начин, када буде правио нови концепт, састави екипу од најспремнијих момака. Октобарски, а посебно новембарски мечеви, би могли да буду путоказ. Уколико сви заједно позитивно размишљамо, без обзира што смо љути на неуспех у квалификацијама, треба се надати бољим фудбалским данима. У супротном, вртећемо се у зачараном кругу из којег никако да изађемо.
