четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:23

Однос болести и уметности

Дело „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића осветљава међуповезаност поменутих феномена, са посебним освртом на ликовно стваралаштво психички оболелих
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 22.11.2019. у 15:07
(Илустрација: Насловна страна књиге)

„Човекова душа је далека земља која се не може досегнути и истражити”, речи су Хераклита из Ефеса. Сигмунд Фројд је записао да психоанализа мора да положи оружје пред проблемом песника, а Арнулф Рајнер каже: „Психијатријски болесници су открили много тога за уметност. Открили су ствари до којих уметници не би дошли.” Управо у међупростору који испуњава ове мисаоне целине, као фрагменте различитих области с уметношћу повезаних, а које читалац може пронаћи у штиву „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића (Службени гласник, 2019), налази се идеја којом се руководио наш познати психијатар и психотерапеут у својој анализи ове комплексне теме. Дајући свој допринос решавању једног од пресудних проблема стварања – односа болести и уметности – како Зоран Глушчевић карактерише овај Ерићев подухват, аутор баштини стручно, психоаналитичко схватање и разматрање стваралаштва и уметничке имагинације, бацајући посебно светло на разумевање карактера, функције и естетске вредности визуелног изражавања особа које се сусрећу са потешкоћама у домену психичког здравља.

Два дела књиге, први, шире контекстуализован и посвећен релацији психоанализе и уметности и други, који сужава фокус на ликовно стваралаштво оболелих, спаја намера да се и на историјско-теоријском али и терапијском плану осветли међуповезаност тих феномена.

Подсећајући на уметничка достигнућа великих сликара чија су психичка стања имала утицаја на њихово уметничко изражавање – Франсиска Гоје, Вилијама Блејка, Винсента ван Гога, Едварда Мунка и других – Ерић истиче значај психоаналитичке теорије уметности за тему о којој пише. Пролазећи кроз њену класичну варијанту, где, између осталих, помиње Сигмунда Фројда и Ота Ранка, аутор надовезује одступања од те теорије, чему су допринели Алфред Адлер и Карл Густав Јунг, али не заобилази ни нове обрасце, формирање британске школе и развој его психологије. Анализа личности ствараоца кроз њен развој, процесе и степене који га прате, као и динамичке чиниоце који покрећу личност, као што су нагони или страхови, са посебним освртом на уобразиљу и даровитост, увод је у студију ликовног израза оних који болују од различитих болести, а што је, након почетних тенденција крајем 19. века, у савременим токовима успостављено као интегрални део ликовног изражавања уопште. Дотичући се и експресионизма и надреализма, праваца који су велики значај придавали несвесном, Ерић посебно обраћа пажњу на шизофренију. Реч је о стању код кога је визуелно стваралаштво оболелих иманентније него код оних који пате од депресије, епилепсије или се, рецимо, суочавају са измењеним стањима свести услед алкохолизма, а које у својим различитим фазама на више нивоа (не само на колоритном) боји палету уметничког дела особе којој је ова болест дијагностикована. Посебан, закључни одељак овог дела уводи нас и сликовито у свет „чудноватости и лепоте” цртежа и слика које су створили многи са којима је Ерић као лекар имао контакта. Овом приликом било је места за приказ само дела колекције која броји око 500 радова, а коју је Ерић поклонио 2010. Музеју наивне уметности у Јагодини.

Коначно, потребно је нагласити да је ово треће издање књиге, што говори и о потреби читалаштва за оваквим делом.


Коментари6
fae9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Uros Jekic, jedan od utemeljivaca moderne psihijatrije u Jugoslaviji, jednom je kazao: "Dajte mi sliku jednog savremenog slikara, pa cu odmah da vam kazem od cega boluje". Pametnom (i ideoloski neopterecenom) dovoljno, uz malu napomenu: da mnogi modeni umetnici boluju od konformizma. Sam Pikaso je izjavio da je posegnuo za "mazanjem" zato sto se to svetu dopadalo. Za jedan bleferski crtez bi dobijao milione. Konfuzija u umetnosti odrazava konfuziju duhova, a od toga profitiraju - elite!
vidljivi spektar
prvo treba definisati stanje "normalan".o covecijem mozgu se zna vrlo malo. kao sto svetlost ima svoj vidljivi i nevidljivi spektar,zvuk frekvencije koje se cuju ili ne tako i mozak ima svoj svesni i mnogo veci i nepoznatiji nesvesni deo koji rukovodi "umetnickom" stranom naseg bica...
Petar
A nije li normalnije zakljuciti ovako, da se umetnicki dar, bas kao i inteligencija, ne urusavaju dusevnim tegobama, tacnije da ih dusevni poremecaji previse ne dodiruju, a ne , kako zakljucuje autor, da dusevni poremecaji uticu na njihovo stvaralastvo i cine ga bogatijim. Jednostavno, umetnik ostaje umetnik ma kakve tegobe imao.
Dragan Pik-lon
Ovaj izvaredan clanak mi je pokazao kako je nemoguce napisati dobar komentar u 500 karaktera.Mi citaoci smo stesnjeni i mozemo samo donositi osude ili potvrde-nemamo prostora da objasnimo svoj stav.Tako gubimo mi,Politika i ostali citaoci.Treba u nekim rubrikama kao sto je ova ili neka naucna dati vise prostora nama Srbima u belom svetu.Jer nas ovakvim skucenim prostorom gurate u druge novine,koje imaju vise prostora i koje nam nisu pri srcu.Srdacan pozdrav...
Dragan Pik-lon
Veliki umetnici sa takvim dijapazonom imaginacije i shvatanjem lepog(estetike)u punom smislu,nisu uvek normalni.Izraz ''nenormalni"' je blizi stanju stvari nego bolest ili ludilo.Po meni to je samo stanje svesti izmedju "kosmara"' u glavi i otkrivanja izraza(stila)ili ako hocete artikulacije duse da se otvori ka spolja-svetu.Iluzorno je za jednog Dostojevskog reci da je bolestan zbog suicidnog nagona,Ili za Bodlera da pijan maze hartiju mastilom dok iz njega ne izadje-''Cvece zla"...!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља