четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Однос болести и уметности

Дело „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића осветљава међуповезаност поменутих феномена, са посебним освртом на ликовно стваралаштво психички оболелих
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 22.11.2019. у 15:07
(Илустрација: Насловна страна књиге)

„Човекова душа је далека земља која се не може досегнути и истражити”, речи су Хераклита из Ефеса. Сигмунд Фројд је записао да психоанализа мора да положи оружје пред проблемом песника, а Арнулф Рајнер каже: „Психијатријски болесници су открили много тога за уметност. Открили су ствари до којих уметници не би дошли.” Управо у међупростору који испуњава ове мисаоне целине, као фрагменте различитих области с уметношћу повезаних, а које читалац може пронаћи у штиву „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића (Службени гласник, 2019), налази се идеја којом се руководио наш познати психијатар и психотерапеут у својој анализи ове комплексне теме. Дајући свој допринос решавању једног од пресудних проблема стварања – односа болести и уметности – како Зоран Глушчевић карактерише овај Ерићев подухват, аутор баштини стручно, психоаналитичко схватање и разматрање стваралаштва и уметничке имагинације, бацајући посебно светло на разумевање карактера, функције и естетске вредности визуелног изражавања особа које се сусрећу са потешкоћама у домену психичког здравља.

Два дела књиге, први, шире контекстуализован и посвећен релацији психоанализе и уметности и други, који сужава фокус на ликовно стваралаштво оболелих, спаја намера да се и на историјско-теоријском али и терапијском плану осветли међуповезаност тих феномена.

Подсећајући на уметничка достигнућа великих сликара чија су психичка стања имала утицаја на њихово уметничко изражавање – Франсиска Гоје, Вилијама Блејка, Винсента ван Гога, Едварда Мунка и других – Ерић истиче значај психоаналитичке теорије уметности за тему о којој пише. Пролазећи кроз њену класичну варијанту, где, између осталих, помиње Сигмунда Фројда и Ота Ранка, аутор надовезује одступања од те теорије, чему су допринели Алфред Адлер и Карл Густав Јунг, али не заобилази ни нове обрасце, формирање британске школе и развој его психологије. Анализа личности ствараоца кроз њен развој, процесе и степене који га прате, као и динамичке чиниоце који покрећу личност, као што су нагони или страхови, са посебним освртом на уобразиљу и даровитост, увод је у студију ликовног израза оних који болују од различитих болести, а што је, након почетних тенденција крајем 19. века, у савременим токовима успостављено као интегрални део ликовног изражавања уопште. Дотичући се и експресионизма и надреализма, праваца који су велики значај придавали несвесном, Ерић посебно обраћа пажњу на шизофренију. Реч је о стању код кога је визуелно стваралаштво оболелих иманентније него код оних који пате од депресије, епилепсије или се, рецимо, суочавају са измењеним стањима свести услед алкохолизма, а које у својим различитим фазама на више нивоа (не само на колоритном) боји палету уметничког дела особе којој је ова болест дијагностикована. Посебан, закључни одељак овог дела уводи нас и сликовито у свет „чудноватости и лепоте” цртежа и слика које су створили многи са којима је Ерић као лекар имао контакта. Овом приликом било је места за приказ само дела колекције која броји око 500 радова, а коју је Ерић поклонио 2010. Музеју наивне уметности у Јагодини.

Коначно, потребно је нагласити да је ово треће издање књиге, што говори и о потреби читалаштва за оваквим делом.


Коментари5
b4848
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vidljivi spektar
prvo treba definisati stanje "normalan".o covecijem mozgu se zna vrlo malo. kao sto svetlost ima svoj vidljivi i nevidljivi spektar,zvuk frekvencije koje se cuju ili ne tako i mozak ima svoj svesni i mnogo veci i nepoznatiji nesvesni deo koji rukovodi "umetnickom" stranom naseg bica...
Petar
A nije li normalnije zakljuciti ovako, da se umetnicki dar, bas kao i inteligencija, ne urusavaju dusevnim tegobama, tacnije da ih dusevni poremecaji previse ne dodiruju, a ne , kako zakljucuje autor, da dusevni poremecaji uticu na njihovo stvaralastvo i cine ga bogatijim. Jednostavno, umetnik ostaje umetnik ma kakve tegobe imao.
Dragan Pik-lon
Ovaj izvaredan clanak mi je pokazao kako je nemoguce napisati dobar komentar u 500 karaktera.Mi citaoci smo stesnjeni i mozemo samo donositi osude ili potvrde-nemamo prostora da objasnimo svoj stav.Tako gubimo mi,Politika i ostali citaoci.Treba u nekim rubrikama kao sto je ova ili neka naucna dati vise prostora nama Srbima u belom svetu.Jer nas ovakvim skucenim prostorom gurate u druge novine,koje imaju vise prostora i koje nam nisu pri srcu.Srdacan pozdrav...
Dragan Pik-lon
Veliki umetnici sa takvim dijapazonom imaginacije i shvatanjem lepog(estetike)u punom smislu,nisu uvek normalni.Izraz ''nenormalni"' je blizi stanju stvari nego bolest ili ludilo.Po meni to je samo stanje svesti izmedju "kosmara"' u glavi i otkrivanja izraza(stila)ili ako hocete artikulacije duse da se otvori ka spolja-svetu.Iluzorno je za jednog Dostojevskog reci da je bolestan zbog suicidnog nagona,Ili za Bodlera da pijan maze hartiju mastilom dok iz njega ne izadje-''Cvece zla"...!
Sasa Trajkovic
Pre svega čestitke autoru na ovom stručnom i kapitalnom delu iz psihijatrije. Slika je kao i muzika samo mediji kojim se komunicira na jednom specifičnom neverbalnom likovnom jeziku to je komunikacija NE smisla već apstraktna i duboko emotivna na jednom dubljem simboličnom nivou. Slika jeste kao i uošte umetnost ogledalo ljudske duše a svaka duša je slika za sebe. Živimo u vremenima potrošačk kulture materijalističkog društva koje nas bombarduje posredstvom masovnih medija površnim senzacijama..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља