петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22
СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

Имала сам право да искористим шансу

Изазовно је када радите са таквим професионалцима попут Весне Тривалић, Драгана Мићановића, Сергеја Трифуновића... Сећам се да сам рекла себи: „Они су мајстори свог заната, зна се да су добри. Њима је теже када погреше, а ја то могу, ја сам још студент и нико не зна ко сам.” И то ми је била олакшавајућа околност...
Аутор: Снежана Чикарићсубота, 23.11.2019. у 22:00
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Када имате 21 годину, студирате глуму, а уз то сте ћерка познатог оца и у своју радну биографију већ сте убележили главну женску улогу у серији коју прати повећи број гледалаца, некако се подразумева да мало одскочите од земље. Али не и ако се зовете Ана Лечић коју наши гледаоци могу да виде у улози Олге коју сјајно тумачи у серији Горана Гајића „Дуг мору”. Лепу плавооку девојку, коју је и Предраг Гага Антонијевић ангажовао да дочара лик зла оличеног у једној од надзорница у логору Стара Градишка у свом најновијем делу „Дара из Јасеновца”, тешко да ишта може да поремети. Уосталом, како сама каже, она глуму није уписала због аплауза.

Иако је као дете ишла у школу глуме код Мике Алексића, одлазила у Дадов, о глуми као професији почела је да размишља тек на крају четвртог разреда средње школе. Али, прво је хтела сама себи да одговори на нека питања која би јој појаснила који су њени мотиви због којих креће путем којим је својевремено одлучио да крене и њен отац Бранислав.

– Када сам дефинитивно схватила да то није због некакве потребе да нахраним его, нити због аплауза, да то свакако није због рефлектора који су уперени у тебе, већ због потребе да упознам себе и људе који ме окружују, преломила сам и уписала Факултет савремених уметности у класи Виде Огњеновић. Глума је дивна управо због тога што нас учи да упознајући ликове које тумачимо упознајемо и себе. Заправо, тек када сам уписала факултет схватила сам да ме све то јако занима – искрена је девојка која је прошле године, сасвим случајно, позвана на кастинг за улогу Олге.

– Позвала ме је Бојана Маљевић којој је управо мене за ту улогу препоручио момак који ме је гледао у једној представи у „Крсманцу”. Отишла сам на кастинг, иако нисам знала о каквој је причи реч, прошла први круг, па други. На кастингу сам видела доста колега, много искуснијих од мене, и одмах помислила шта ја да понудим а да други не могу више и боље. Они су већ имали технику, искуство. Могла сам да потонем, али сам могла и да кажем себи да имам право да искористим шансу – прича уз осмех девојка која ту шансу јесте искористила, стекла поверење редитеља Горана Гајића, ушла у трећи круг и добила улогу.

И онда је кренуло снимање. Цео новембар прошле године одвојила се од студија како би снимала, признајући да је била срећна што је потом направљена пауза од неких пет, шест месеци коју је искористила да се врати на факултет и настави студије. Захвална је својој професорки Види Огњеновић што је имала разумевања за њу и што јој је дозволила да искористи шансу каква се баш и не пружа често, захвална је и редитељу серије што је према глумцима имао посебан однос.

– Горан Гајић је много пажљив, негује своје глумце, даје им простор и верује им. Био је отворен за све идеје и цео тај процес снимања је био један јако креативан процес током којег ја баш и нисам знала како ће тећи радња, али сам знала ко је Олга – каже Ана, а на наше питање „ко је та девојка” одговара:

– Олга је много тога. Док сам долазила у вашу редакцију размишљала сам како је њој битна само једна ствар како би била срећна. Људи обично имају сто жеља, а Олгина је само та да има мајку поред себе. Или да бар зна због чега је она умрла. Како би рекао Душко Радовић, људи никада неће бити толико срећни због онога што имају, колико ће бити несрећни због једне ствари коју немају – објашњава наша саговорница и прича да је имала малу трему спремајући улогу уз колеге које је још као дете гледала на сценама београдских позоришта.

– Изазовно је када радите са таквим професионалцима попут Весне Тривалић, Драгана Мићановића, Сергеја Трифуновића... Сећам се да сам рекла себи: „Они су мајстори свог заната, зна се да су добри. Њима је теже када погреше, а ја то могу, ја сам још студент и нико не зна ко сам.” И то ми је била олакшавајућа околност. Али, они су били тако нормални, тако пријатељски настројени, имали су јако пуно разумевања за мане. Уосталом, и они су некада почињали и сећали су се како је то било. Нико ме није пожуривао, били су ту да помогну. Постали смо екипа, пријатељи, нека нова породица, зато није било тензија. Волела сам да их гледам када не снимам, ушуњала бих се и учила од њих. Било је јако узбудљиво. Весна Тривалић сама признаје да је тремарош, али када се појави на сету атмосфера постаје још боља. Уз њу не можеш да се блокираш. Драган Мићановић има та нека суптилна глумачка средства, а опет јака, Сергеј Трифуновић је неко ко је експлозивнији, али зна да се сведе када треба и диван је као колега. А са Вулетом Марковићем, који игра Рњу, и са којим сам у серији везана пупчаном врпцом, градила сам однос некако природно. Са њим је лако сарађивати, пун је маште, терао ме је да размишљам о лепшим сценама, о детаљима... Искрено, са свима је било лепо сарађивати – прича млада глумица којој је током снимања серије стигао и позив да дође на кастинг за улогу у филму Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца”.

И, добила је да игра Божицу, једну од три надзорнице логора Стара Градишка, потпунио другачији лик од онога који је тумачила у серији „Дуг мору”. Добила је да тумачи један монструозан лик, а на наше питање какао неко леп као она може да тумачи отелотворење зла, каже:

– Мислим да су они баш то и хтели. Контраст. Лик анђела, мозак ђавола. Те девојке су постојале, нису измишљени ликови. Биле су њих три, Маја, Божица и Нада. Биле су младе, мојих година, и невероватно монструозне, а имале су мила лица. Благ осмех. Можда су зато мене одабрали – каже и признаје да још увек улази у улогу и да јој није лако јер не може да схвати како неко може да убија невине људе само зато што је то неко наредио, само зато што су друге вере...

– Да бисте одиграли лик, морате да га разумете. Чак и не морам да га оправдам у потпуности. Јер, она је зла па је зла. Али, морам да је разумем. И ту се свим средствима служим како бих у томе успела. Искрено, још увек се рвем са својим ликом – признаје Ана Лечић.

Током наредног периода млада глумица ће се борити са својим ликом и – студирати. Нових позива, за сада, нема, али њој то не смета. У времену које долази стићи ће и нови изазови и нове прилике, сигурна је Ана Лечић.

Како рећи себи „Браво!”

Тата је срећан што сам добила улогу у серији „Дуг мору” јер је његов први филм „Булевар револуције” био управо са Бојаном Маљевић. И са Гораном Гајићем је сарађивао у серији „Вратиће се роде”. Има неке симболике у томе. Рекао ми је да је добро што ће ме гледаоци упознати преко улоге која није „лимунада”. А ако ме питате хоћу ли достићи тату, искрено, не размишљам о томе. Мислим да је најбоље да се фокусирам на свој рад, а не на стизање и престизање било кога. Да данас урадим више него јуче, али и да не будем груба према себи. И да научим себи да кажем „Браво!” за добро урађен посао. То никада нисам знала, увек сам себе само критиковала. А тата ће увек имати свој простор и било би дивно да и мене једног дана толико људи воли и цени мој рад.


Коментари2
e0454
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zivojin
Koliko njih bez pedigrea dobije sansu? Nula.
Д. З.
Нека је жива и здрава ово прелепо лице девојке. И са пола татиног талента стићи ће довољно далеко у послу. Срећна јој била ова улога!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља