петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ИНТЕРВЈУ: СТЕВО ПЕНДАРОВСКИ, председник Републике Северне Македоније

Скопље и Београд имају исте циљеве и бриге

Аутор: Жељко Шајнпетак, 22.11.2019. у 20:00
(Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Специјално за „Политику”
Скопље – Србија и Северна Македонија, као две суседне и пријатељске земље које немају отворених питања и деле и заједничку историју и стратешки циљ ‒ чланство у Европској унији, имају исту визију за будућност, пре свега да задрже младе у својим земљама. Ипак, нова методологија председника Француске Емануела Макрона, којом треба да се реформише ЕУ и утврди нови приступ чланству овој међународној организацији, успорава приступне преговоре за балканске земље.

Македонски председник Стево Пендаровски и српски председник Александар Вучић данас ће у Београду разменити искуства након сусрета са Макроном и разговарати о даљем развоју иницијативе „Мали шенген”, чији је циљ да грађанима ове две државе омогући бољи живот у ЕУ. О овим питањима и унапређењу политичко-безбедносних и економских односа, председник Пендаровски говори у интервјуу за „Политику”.

Ово је ваша прва посета Србији као председника Северне Македоније. Шта она представља за вас?

Северна Македонија и Србија су суседне земље и због тога је за нас посебно важно да имамо одличне билатералне односе. Делимо заједничку историју, некада смо били чланови исте федерације, а с обзиром на то да је чланство у ЕУ стратешки циљ за обе земље, имамо исту визију за будућност. Везе између наше две земље не граде само институције, већ и послови, као и многобројне породичне споне између грађана обеју земаља. Са председником Вучићем очекујем позитиван разговор о многим темама од заједничког интереса за обе земље, пре свега о политичким, безбедносним и економским питањима. Део посете је и сусрет привредних комора обе земље, што показује нашу посвећеност настојању да ојачамо трговачку размену и нашу економску сарадњу.

Недавно сте били у званичној посети Француској, где сте се срели са Емануелом Макроном. Коју поруку можете пренети председнику Александру Вучићу, који се, такође, истог дана састао са француским председником?

У Паризу сам боравио поводом учешћа на Париском мировном форуму, у оквиру којег сам се срео са француским председником Емануелом Макроном. Тај сусрет био је од великог значаја за нашу земљу. Француска је држава која има демократију дугу два и по века, стална је чланица Савета безбедности УН, оснивач НАТО-а, чланица Г-7, држава са јаком економијом и земља која је међу оснивачима ЕУ, као и једна од највећих сила у унији. Разговор са председником Макроном био је динамичан и представљао је одличну прилику да му презентујем наше аргументе за чланство у ЕУ, при чему сам истакао да су европске интеграције наш стратешки циљ и да смо ми спремни за преговоре и са измењеном методологијом претприступних преговора за чланство. Председник Макрон ме је уверио да би Француска желела да нас види као део ЕУ, али ми је, такође, образложио који је њихов став о реформи методологије преговора, да нема намеру да нуди алтернативу за наше чланство у ЕУ, већ да побољша процес. Изразио је спремност да посети Северну Македонију у првој половини 2020. године и да сâм објасни нашим грађанима која су његова виђења, односно функционално побољшање процеса придруживања, не само формалности. Нама остаје да наставимо са реформама, да дочекамо нову методологију за вођење претприступних преговора и надам се да ћемо ускоро добити позитивне вести о нашим европским интеграцијама.

Колико за Републику Северну Македонију значи покренута регионална иницијатива „Мали шенген”? Колико ће она допринети будућности Северне Македоније и Србије и стабилности читавог Балкана?

Иницијатива за „Мали шенген” је тема разговора и код нас и сматрам да смо у овом тренутку на самом почетку и опрезно правимо планове. У основи овог концепта су четири такозване слободе ‒ кретање људи, капитала, робе и услуга ‒ са циљем да се отклоне трговачке баријере и да се олакшају кретање и трговина у региону. По мом мишљењу, на ово не треба да се гледа као на замену за чланство у европским институцијама, али исто тако сматрам да треба да се размисли о формату иницијативе, зато што садашња структура на обухвата све земље које су део западног Балкана и у том смеру може да отвори питања колико би била функционална у пракси ако у њој чланице буду само три земље, будући да већа укљученост више земаља из региона нуди бољи просперитет за цео регион.

Ускоро ће Северна Македонија постати 30. чланица Северноатлантске војне алијансе. За разлику од Скопља, Србија води неутралну политику, али има веома коректне односе са НАТО-ом. С друге стране, заједнички циљ обе државе су европске перспективе. На којим основама видите будућност Северне Македоније и Србије?

Северна Македонија се определила за чланство у НАТО-у још ране 1990. године, док је Србија одлучила да остане неутрална и да буде део партнерског програма НАТО-а. У том смеру наша армија и одбрана предузеле су комплексне захвате, као што су трансформација одбрамбеног система, нови одбрамбени буџет, учешће у вежбама, мисијама и операцијама предвођеним од НАТО-а и осталих међународних организација. Ми учествујемо и у иницијативи за европску одбрамбену и безбедносну политику, а с обзиром на то да и ми и Србија имамо за стратешки циљ чланство у ЕУ, наша сарадња у одбрани и безбедности наставиће се и у оквиру европских иницијатива. У билатералном односу имамо одличну сарадњу, као суседи делимо заједничку бригу о безбедносном окружењу у којем се налазимо, а имамо и много програма за размену и обуку, тако да ‒ и поред тога што ћемо ми убрзо постати члан НАТО-а, а Србија је одлучила другачије ‒ сматрам да ћемо и убудуће наставити добру сарадњу.

Пре сто година у Паризу, на Мировној конференцији у Версају, Михајло Пупин је српско-бугарским меморандумом успео да сачува данашњу територију ваше земље. Колико је ова чињеница данас значајна за односе Скопља и Београда?

Да, позната ми је чињеница да је Михајло Пупин, који је био врло цењен код Вудроа Вилсона, био део Мировне конференције у Версају, залажући се да Македонија има аутономију и да постане држава и поред противљења неких струја у то време. Сматрам да је увек добро имати пријатеље ван наше земље, без обзира на то да ли су они део наше дијаспоре или грађани из других земаља. Мале државе ретко могу да добију простор на глобалној сцени спољне политике, стога су увек била добродошла лица која су нам помагала да се афирмишемо као територија, народ или држава.

У Северној Македонији негујемо успомене на Михајла Пупина, врхунског иноватора, физичара и математичара, који, и поред тога што је скоро цео живот провео по Европи и САД, никад није заборавио своје корене. Код нас се сматра да је он помагао стипендирање сиромашне деце из Македоније, а у спомен родном крају својих предака финансирао је изградњу звоника Цркве Св. Перивлепте на Охриду, која постоји и дан-данас. Поред тога што неколико школа и улица у Северној Македонији носе његово име, његово наслеђе у иновацијама важно је за нас као подсетник за образовање нових генерација проналазача и подршку младим генерацијама.

Какву поруку ваших грађана носите грађанима Србије?

Србија и Северна Македонија су суседи, ми смо повезани институцијама, бизнисом, културним и породичним везама и традицијама. Немамо отворена питања међу собом, а имамо заједничке циљеве и бриге, да градимо друштво у којем ће наши грађани имати добар квалитет живота, у којем се млади људи неће исељавати и добијаће шансу да успеју код куће.


Коментари1
584bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Procitao sam prvu recenicu i odustao od daljeg citanja teksta. Imamo otvoreno pitanje. Ono gde ste podrzali teroristicku organizaciju u nasoj zemlji.Mozemo pricati, ali nemoj da se lazemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља