петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.11.2019. у 18:00 Владимир Првуловић

Да ли изаћи на изборе или их бојкотовати

Политичка утакмица између партије (коалиције партија) на власти и опозиционих партија је уобичајен политички окршај уз уходани низ правила у демократским политичким системима у Европи и свету. Видећемо да ли се и тамо може заклињати у изборно чистунство. Та правила не важе у диктаторским системима или земљама које су под окриљем САД (у „задњем дворишту”, према доктрини америчког председника Џејмса Монроа из 1823. године о спречавању европске колонијализације у Латинској Америци). Отуда социјални ломови, пучеви и погибељи, као што су данас у Боливији, нешто раније у Венецуели, раније у Чилеу, пре тога у Аргентини, Парагвају, још раније на Куби.

Да би политичка компетитивност била стварна, а резултати избора признати од победника али и пораженог (што је, такође, демократска тековина стварних демократија), потребно је постојање и стриктно поштовање правила политичког надметања у предизборној и изборној фази, надгледање тока избора од домаћих и иностраних експерата за изборни процес и јавно објављивање верификованих изборних резултата грађанима (бирачима). Изборна правила у виду закона, углавном постављају раније екипе на власти, самим тим она су формулисана у складу са интересима политичких гарнитура да своје мандате продуже и осигурају.

У земљама као што је после Другог светског рата била Италија владе су се смењивале на сваких 30–40 дана, што је у дугом периоду паралисало земљу, па су морали бити уведена разумнија изборна правила како би земља обезбедила нормално функционисање и живот. У Француској, у том периоду, а посебно крајем двадесетог века, пред сваке изборе долазило је о чудних, скоро невероватних интересних коалиција и преименовања партија. Преласци из једног политичког табора у други резултирали су трајним укидањем Комунистичке и руинирањем Социјалистичке партије које су деценијама владале. Деголистичка партија се разбила на неколико различитих, а десничарски Национални фронт успео је да се највише пробије до другог круга председничких избора, када су се из страха све партије ујединиле против њега и поразиле га.

М. Каличанин

Правила о слободној предизборној утакмици и наступима на медијима су углавном прихваћена од свих, али се после избора на њих навише жале они који су изборе изгубили. У демократским европским државама, поред државних постоје и приватни медији доступни за изборно такмичење, али је новац из партијских или спонзорских фондова (домаћих и страних) веома важан у предизборној утакмици и медијским ефектима популарисања изборних програма. Зар се не сећате да је, у изборној кампањи 2007. године француски председник Николас Саркози добио, а није пријавио, 50 милиона евра од Моамера ел Гадафија, за победоносно функционисање изборне машинерије. У то време максималан фонд за финансирање кампање био је 21 милион евра. Нажалост, иако се о томе јавно говорило, нарочито после Саркозијевог пораза 2012. од социјалисте Франсоа Оланда, није био санкционисан.

У САД влада правило да присталице могу да приложе максимално 2.700 долара, као индивидуалну донацију изборном штабу свог фаворита на изборима. Притом, у то не улази сопствени новац кандидата уложен у убитачну, медијски нападну, скоро циркуску кампању која иде из града у град у огромној земљи. У изгубљеним изборима 2016. године Барак Обама је потрошио милијарду долара. За изборе, у којима је потрошено око три милијарде долара, изборни штаб Хилари Клинтон је сакупио 700 милиона, а штаб Доналда Трампа око 370 милиона долара. Од тог новца зависи успешност кампање и њена присутност у медијима. Али, очигледно не само од тога. После избора пораз се признаје, али се отварају афере – да су у предизборној и изборној кампањи коришћена нелегална средства, обавештајни подаци из „непријатељских” земаља и кухиња, недопуштена обећања страним лидерима ако допринесу победи тог политичара и др.

Зашто о свему томе толико причамо? Зато што је неопходно добро се припремити за напорну изборну утакмицу по правилима која постоје и постојала су и за победу претходне екипе. Опозиција треба да се сложно и ефикасно избори да се та правила поштују и искористе све могућности за афирмацију својих политичких програма. Победи на изборима могу да се надају оне партије које имају добро припремљене и разумљиве програме и визију за владање у постизборном периоду. Одустајање унапред и изостајање из кампање и борбе је јалови дефетизам. Никада се победа на изборима неће добити на тацни или пораз оправдати без изласка на борилиште.

едовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари8
13c73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

eks
Pitanje za autora članka : Od kada su ta prav ila u "demokratskim političkim sistemima" da se testerama provaljuje u televizijsku kuću, da se preti vešalima, preti smrću predsedniku države itd. i ko je propisao ta pravila ? Ja bih rekao da se takvom konstatacijom navodi na normalnost nešto što nije normalno. To je prikriven poziv na anarhiju, huliganstvo, banditizam i izazivanje sukoba.
Саша Микић
Изборна кампања почиње истог тренутка када се заврше избори. Народ гледа и памти шта је позиција урадила од онога што је обећала и шта опозиција ради као противтежа власти. Гласа у зависности шта види за те четири године. Предизборне активности су само замазивање очију да се не сете шта је било у претходном периоду. Процента изашлих на изборе говори о томе какви су и једни и други били. Када не ваљају ниједни онда изађу само они који ''морају''.
tja
Autor se potpisuje kao "redovni profesor univerziteta". Kog univerziteta? Na internetu se moze naci informacija da je diplomirao na Megarendu i da je doktorirao na istom univerzitetu. Ali taj univerzitet vise ne postoji.
Paris
Tja@ Tacno je samo da dr.Vladimir Prvulovic predaje na" Megatrendu." Diplomirao, magistrirao i doktorirao je na drzavnom fakultetu u Beogradu, sa pos.doktorskim studijama u inostranstvu, a kao odlican poznavalac medjunarodnog prava, radio je u nasim diplomatskim prestavnistvima/ambasada, kulturni centar/.
Станиша Младеновић
Професор као да долази са друге планете! Волео бих да наведе макар једну партију која има "добро припремљене и разумљиве програме и визију за владање у постизборном периоду" а поготово која се тога држи.
Џејми Шеј
Izbori ovakvi kakvi se sada organizuju niti su demokratski niti su predvidjeni za narod koji na njih izlazi. Setimo se samo kako su "evropjani" reagovali kada je bivsi grcki premijer predlozio referendum o resenju grckog duga. Rezultat je da referunduma nije bilo ali su ih zato opljackali.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља