субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

За ђаке су витезови и Топлица Милан и Босиљчић Иван

Професори историје на часу чују да је „Јусеин желео да обнови Римско царство”, да је „Леонардо ди Каприо насликао Монализу” а револуционар „Лав Тоицки се борио против Стаљина” јер многи млади због оскудног знања бркају историјске и познате личности
субота, 23.11.2019. у 21:23
(Илустрација Срђан Печеничић)

Питао је професор историје ученике колико је било светских ратова.

– Један – одговорио је ученик, а на потпитање „који је то био рат?” узвратио је као из топа:

– Други светски!

Није анегдота нити шала чији је главни јунак несташни Перица, али... Наставници историје у основним и средњим школама, овакве „бисере” бележе на часовима оцењујући знање ученика, па владар монархије често буде „монах” уместо монарх, револуционар Лав Троцки постаје „Лав Троицки”, а српски витез Иван уместо Косанчић постане Босиљчић.

Из школских клупа многи ђаци излазе са оскудним знањем националне и опште историје. Не споре то професори историје чак и кад им се спочита да оцена ђака добрим делом произилази из квалитета предавања и рада предметног наставника. И најпосвећенији предавачи, признају да губе битку са „преобимним градивом”. Најтеже им је да „истрче” кроз план и програм историје за пети и шести разред, јер ђаци тада тешко савладавају и нову терминологију.

– Основцима су много тешки термини са којима се први пут срећу на часовима код наставника. Отуда бркају термине из биологије и историје. У контролном задатку, на пример, наводе да је Србија била принуђена да прихвати уместо анексије „анестезију” Босне и Херцеговине. „Археологија је наука која помаже људима да обрађују земљу”, кажу ђаци у вези са ископавањима материјалних светских остатака. Стећак је „кад неко нешто стекне”, уместо камени надгробни споменик – дочарава за наш лист Марјан Михајловић, професор историје у ОШ „Мирослав Антић” у Нишу.

Мало тога запамте, јер је градиво преобимно, кажу наставници

Он је од оних професора чија жеља за квалитетнијом наставом историје превазилази оквире учионице. Творац је сајта посвећеног настави историје на српском језику који већ десет година привлачи пажњу историчара заинтересованих да час обогате чланцима, анегдотама, анимацијама, филмовима... Такве садржаје из различитих релевантних извора, али и информације о такмичењима из историје наш саговорник збраја онлајн под именом „Настава историје”. У учионици он је и приповедач и редитељ. Његови ђаци недавно су извели драматизацију Трећег крсташког рата на школском часу.

– Направили су луткарско позориште, са гињолима од чарапа и сами осмислили текст на теме које сам им задао. Али, ни тако креативни часови нису довољни за стицање базичног знања. Трудим се да ђаке кроз историју водим као кроз занимљиву причу. Мало тога запамте, јер је градиво преобимно. Од петог до осмог разреда из реформе у реформу, градива све више, никако да се направи равнотежа између наставног програма, времена за нове лекције и утврђивање градива. Изађу из основне школе да не знају елементарне појмове, да је, рецимо, исламска богомоља – џамија. За велики раскол, највећи у историји хришћанства, раздвајање на римокатоличку и православну цркву, у контролном задатку пишу да је то „кад су се растали патријарх и папа” – запажа Михајловић.

Упитан да издвоји део градива који основци најтеже савладавају, па им то касније одузима бодове на завршном испиту, овај наставник каже да је „генерално проблем маса информација од које на крају основног образовања ђаци не препознају ни Доситеја Обрадовића”.

Већ 15 година, колико ради у просвети, Марјан Михајловић пише ђачке омашке са часова провере знања. Намера му је да, пред пензију, погрешне одговоре ученика срочи у илустровану књигу са појашњењима о историјским личностима и чињеницама.

– Римско царство је желео да обнови Јусеин, по спринтеру Јусеину Болту, уместо Јустинијан. Уместо Лав Троцки, за Стаљиновог противника кажу Лав Троицки. Леонардо да Винчи у ђачким одговорима је Леонардо ди Каприо. Главни историјски ликови Косовског боја су Југовићи, побратими Милоша Обилића, Милан Топлица и Иван Босиљчић, уместо Косанчић... – само су појединости из збирке у настајању која сведочи да ђаци често мешају историјске личности са познатима из света филма или спорта.

Шта може да уради наставник да би био поносан на знање са којим су његови ђаци изашли из школских клупа, али не само такмичари заљубљени у историју?

– Што више радног искуства имам то више гледам да објасним кључне ствари, да не „гушим” детаљима. Примера ради, ако радимо Немањиће, да знају родослов, ко је коме шта, и да знају бар у ком веку се шта збивало, којој епохи припадају историјске личности и догађаји – закључује креативни професор историје.

Завршни испит важнији од Другог светског рата

„Градиво осмог разреда историје обухвата тематику с краја 19. века и током целог 20. века и толико је обимно да ђаци – пред крај наставне године кад у уџбеницима стигну до Другог светског рата – већ окупирани припремама за завршни испит, немају времена ни концентрације за ову важну тему”, указује Михајловић.

По новом реформисаном програму, како каже, Први светски рат изучаваће се у седмом разреду осмолетки, али опет на крају школске године када ђацима опада пажња за стицање нових знања, јер су оптерећени поправљањем оцена из свих предмета.


Коментари21
8b902
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ола
Додала бих искуство мог колеге од пре тридесет година. На питање из географије да наброје три религије, ученик је одговорио: хришћанство, нудизам и исланд. Таквих бисера је било и вазда ће их бити!
Dragan Pik-lon
Sve,sve ali ponekad treba oslusnuti ove male genijalce pa tako za aneksiju Bosne i Hercegovine kazu da je to anestezija mogli bi komotno reci i autanazija-blizu su istine.Gak kad tvrde da arheologija pomaze ljudima da obradjuju zemlju je cista istina.Videli smo to kako su arheolozi ubrzano kopali pred postavljanje cevi Juznog toka.Dok ovo,da se Marija Kiri ne kaze tako nego Maraja Keri je namerno grebanje po mozgu nastavnika.Uglavnom,svoje lapsuse deca nikada nece zaboraviti i tako ce nauciti..!
Лала из Самоша
А онда дођу кући и а ту гледају Фарму. Пре подне фарма, после подне Фарма, стално фарма и после се питамо што им је општа (не)култура такава каква јесте. А и родитељи и држава - фармери. Основни проблем је што они који одређују правац "развоја" у овој земљи не схватају основну разлику између знања и "енциклопедизма". Па се ми фасцинирамо глупошћу што се неко хвали да "зна" све топониме у Србији и избацује неке проценте и промиле. ТО није знање, то је бубање података. Зато нам је овако "сјајно".
Зоран Маторац
Ово је виц, али се уклапа у тему. Наставница замера деци што су у теми о знаменитим женама писале само о Цеци, Карлеуши и сличним. Што нисте писали о некој стварно знаменитој, рецимо Марији Кири? Деца у смех, не каже се Марија Кири него Мараја Кери.
dusan1
Da se ja pitam , zabranio bi nastavu istorije mladjim od 16 godina a u prve dve bi se predavala samo praistorija i istorija do Rimske Imperije. Prvo deca treba da nauce matematiku i jezik da bi mogli logicki da razmisljaju i sporazumevaju se sa okolinom pa onda uvoditi prvo poznavanje prirode i egzaktne nauke pa onda prelaziti na drustvene nauke i predmete gde treba poznavati kulturu da bi se nesto usvojilo i shvatilo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља