среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.11.2019. у 21:27 Јелена Каваја

Да ли је корупција потопила Венецију

Зашто се челична врата на улазима у лагуну нису подигла док се драгуљ европске цивилизације давио, прича је о проневери новца и компликованој бирократији
Туристи покушавају да игноришу ниво воде у граду (Фото: EPA-EFE/Emiliano Crespi)

Када је пре три недеље плимски талас у Венецији достигао 187 центиметара, што је навише од 1966, грађани су на кућама и продавницама правили импровизовали бране, на којима су неки подругљиво написали МОСЕ (Мозе је на италијанском Мојсије). Четири слова су акроним за мегапројекат који је, да није било корупције и превелике бирократије, можда могао да спречи катастрофалну поплаву и штету од милијарду евра. Вода је поплавила 80 одсто града, продирући и у крипту чувене Цркве Светог Марка из 12. века.

Требало је да се 78 челичних врата подигну у зид који би зауставио надирање Јадрана, али су она остала на дну мора јер нико није био вољан ни надлежан да их активира на позив Алесандра Фера. Овај градоначелник Кјођа, једног од градића у лагуни, огорчен је и бесан јер сматра да је вредело ризиковати. Зашто се врата нису подигла док се драгуљ европске цивилизације давио, прича је о корупцији, бирократији и неповерењу јавности, пише „Волстрит џорнал”.

Планови за заштиту Венеције од поплава почели су да се праве још 1966, после једне од најгорих катастрофа у 14 векова дугој историји. Али тек осамдесетих су се националне и локалне власти усагласиле да то буде покретни зид на три улаза у лагуну. Пројекат је добио назив МОСЕ, што је акроним техничког назива, али и италијанска верзија имена Мојсија, који је раздвојио море да спасе свој народ.

Венецији нису била потребна библијска чуда, већ инжењерски подухват какав већ имају Ротердам, Лондон и други градови. Градња је, међутим, почела тек 2003. због тога што је пројекат морало да одобри више од 12 институција, стручних одбора и судова. Влада у Риму је одвојила из буџета 1,7 милијарди евра и један приватни конзорцијум је почео да изводи радове с планом да све буде готово до 2012. Онда је 2014. корупционашки скандал натерао владу да преузме контролу над пројектом и радови су стали када је 90 одсто био готов. Настављени су годину дана касније, али веома споро.

Према подацима конзорцијума који га гради, МОСЕ је сада 93 одсто готов. Нови рок је 2021. година, али су трошкови нарасли на 5,5 милијарди евра. Један инжењер хидраулике који је на њему радио до 2015. каже да је пројекат као клатно које на једној страни удара у корупцију, а на другој у бирократију и да се тако раде ствари у целој Италији. Он се залаже за то да се, без обзира на велике трошкове градње и будућег одржавања, стави у употребу што пре да би у граду могло да се живи.

Плимни талас се донедавно само неколико пута дизао више од 140 центиметара, а само овог месеца је тај ниво четири пута премашен. Дванаестог новембра је достигао 187 центиметара. Вода је продирала кроз тоалете и славине, ширећи смрад од канализације кроз готичке пролазе и око ренесансних палата.

Да ли би их зид на Јадрану спасио, пита се и власник једног од ресторана на венецијанским каналима, који је имао штету од 50.000 евра. Међутим, он припада оној групи Венецијанаца који имају сумње да ће брана уопште прорадити. Мисли да је то утопија и да је „на сасвим италијански начин његова једина сврха да храни корупцију”.

Једно од спорних питања јесте да ли је добро што је конструкција покретна. Челична врата тешка по 330 тона, од којих је већина, према писању хрватских медија, направљена у Сплиту, када се не користе, леже на дну напуњена водом, да не би нарушавала естетику и реметиле екосистем. У критичној ситуацији вода се испумпава, а врата се испуњавају ваздухом и подижу, блокирајући плимски талас до три метра висине. Многи кажу да је одлука да зид буде под водом лоша јер ће трошкови покретања и одржавања бити велики, али да га ипак треба завршити када се стигло довде.

Велики број грађана је од почетка био против због страха да ће угрозити екосистем лагуне. Еколошке групе су водиле кампању да се пројекат заустави, што је такође довело до кашњења. Растући трошкови и корупционашки скандали само су појачали противљење. Било је и демонстрација на којима је главна порука била да од „Мојсија” имају користи само они који у пројекту учествују.

Коментари5
fcd14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Treba učiti od Italijana, a ima i u nas lekcija na pretek- samo teško se u sebe zagledati. Ukoliko podržavamo korupcionaški sistem- ne treba da nam bude bolje. Samo... Potopićemo ljude. Stradaće prvo mladi i najslabiji.
Predrag
Ne tako davno na nekom od Evropskih kanala gledao Sam izvestaj o ovom Inzinjerski zahtevnom projektu. Potopljena vrata na dnu mora su potpuna budalastina iz mnogo razloga ... lose rukovodjenje sistemom kontrole vrata se pokazlo kao pogubno za Veneciju ovog Novembra. Projekat trebalo da kosta 1,7 milijardi a troskovi narasli na 5,5 milijardi ? Od pljacke i korupcije boluju i razvijeni clanovi EU a ne samo Srbija. Za sada, projekat zastite Venecije od poplave je potpun i preskup promasaj !
Zoki
Grad Venecija ima 17 000 000 turista godisnje sto je vise od cele Hrvatske a priblizno Grčkoj . Za njih 5,5 milijardi nije preterana cifra ( za par godina toliko njihovi lukavi konobari izvuku kroz duplirane račune). Nisu se uvalili u dužničko ropstvo, vlade obaraju svaki čas ( možda će i sad zbog ovoga) , nisu napravili trajnu štetu prodajom resursa strancima...znaji oni da balansiraju život i korupciju. To vežbaju još od rimskog doba
Боривоје Банковић
Забога, то је ЕУ, ту нема корупције! Они су сви вредни, паметни, добри и поштени. Такви ћемо и ми бити кад затворимо сва поглавља, тамо негде у XXIII веку. Ево, гледајте Италијане. Не носе кафу и чоколаду кад иду код лекара, само им бране нешто не иду од руке.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља