Крагујевац – Милица Сретеновић је преко свог правног заступника поднела тужбу против крагујевачке ОШ „Станислав Сремчевић” и родитеља дечака који је у учионици, за време малог одмора, претукао њену ћерку Лену, једанаестогодишњу девојчицу, која је доживела инфаркт мозга, због чега већ годину дана не може да контролише десну руку којом је писала. Прво рочиште ће бити одржано 5. децембра у Основном суду у Крагујевцу.

– Нећу ићи на рочиште, не могу. Годину дана нисам имала снаге да говорим о томе шта се десило мојој ћерки. Сад морам да причам јер сам схватила до чега вршњачко насиље може да доведе. Треба ли сутра неки други родитељ да плаче као што сам плакала ја, када су ми у Београду рекли да ће моја Лена, због шлога, имати последице до краја живота – пита се мајка Милица, која има четворо деце и ради три посла да би платила све терапије које су неопходне њеној ћерки.

Лена је била одличан ђак и живахно дете, тренирала је одбојку, певала у хору, радовала се игри с вршњацима, али 22. октобра 2018. године све се променило. После туче с другаром вратила се кући с боловима у глави. Пошто је почела да повраћа, мајка ју је одвела у болницу. На другом снимку скенером уочена је „тачка у мозгу. Лекари Клиничког центра Крагујевац су констатовали инфаркт. После седам дана Лена је пребачена у Београд, где се лечила четири недеље, а онда је два месеца провела у бањи.

– Обична дечија чарка, мислила сам када ме је разредна позвала у школу. Међутим, испало је најгоре. Лекари су ми рекли да је у питању тежак шлог. „Тачка” је била дубоко у мозгу. Прво су посумњали да је то последица неке урођене мане, али је онда, после низа испитивања, установљено да је моја ћерка добила неколико снажних удараца у главу. Не кривим дечака, али његове родитеље сматрам одговорним, као и школу која је надлежној управи у Крагујевцу пријавила само тучу, не и то да је моја Лена доживела инфаркт мозга – објашњава мајка Милица.

Ленина мајка каже да су наставници ОШ „Станислав Сремчевић” били предусретљиви према њеној ћерки када се ове године вратила редовној настави, али има замерке на понашање разредног старешине и директора школе. Нема разумевање ни за поступке школског психолога који, како тврди, није обавио ниједан разговор с Леном.

– Испало је да је моја ћерка крива, а видела сам и да су љути зато што сам се обратила школској управи. Шта сам друго могла да урадим кад сам схватила да у школи покушавају да занемаре оно што се десило Лени? Моја ћерка не може да користи десну руку, учи да пише левом, али то не иде лако, пије лекове који се дају шизофреничарима, иде на физикалну терапију и акупунктуру. Тешко то подноси, нема концентрацију, може да издржи једва два или три наставна часа, енглески учи испочетка, а у школи су ми, замислите, рекли да не могу да је ослободе физичког васпитања – наводи мајка Милица.

Драгана Оцокољић, просветна саветница у Школској управи Крагујевац, каже да је током испитивања случаја у вези с ученицом Леном уочила низ неправилности и констатовала да надлежни у школи „Станислав Сремчевић” нису на време предузели све неопходне мере.

– Изгледа да се руководство школе није снашло у овом случају. Нису имали посебан индивидуални план рада с повређеном ученицом, није урађен педагошки профил, нису разрадили програм кућне наставе, нису се довољно распитивали о стању детета. То је касније исправљено, а Министарству просвете смо поднели детаљан извештај. Ми из Школске управе смо урадили све што је било до нас, у складу с правилима струке, нашим овлашћењима и законом. И наравно, у најбољем интересу детета – објашњава саветница Оцокољић у разговору за „Политику”.

Лену су у болници једном посетили њени другари из одељења, разредна се телефоном распитивала о здравственом стању ученице, али мајка Милица каже да није било подршке директора школе. У најтежим тренуцима су јој, наводи, помогли њени пријатељи и супруг с којим не живи заједно, али, пре свих, Драгана Јанковић, мајка Алексе Јанковића који је 2011. године одузео себи живот јер више није могао да трпи вршњачко насиље.

– Ја се борим колико могу да Лена има нормалан живот, али много је тешко. Хтела је себи да одсече десну руку кад је схватила да више неће моћи да је користи. Психички се сада боље осећа, али питање је како ће даље тећи опоравак – каже мајка Милица.