уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Мајка тужила школу и родитеље дечака који је напао ћерку

Једанаестогодишња Лена, ученица ОШ „Станислав Сремчевић” у Крагујевцу, доживела је инфаркт мозга после туче с вршњаком због чега не може да контролише десну руку којом је писала
Аутор: Бране Карталовићнедеља, 24.11.2019. у 22:00
ОШ „Станислав Сремчевић” (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Милица Сретеновић је преко свог правног заступника поднела тужбу против крагујевачке ОШ „Станислав Сремчевић” и родитеља дечака који је у учионици, за време малог одмора, претукао њену ћерку Лену, једанаестогодишњу девојчицу, која је доживела инфаркт мозга, због чега већ годину дана не може да контролише десну руку којом је писала. Прво рочиште ће бити одржано 5. децембра у Основном суду у Крагујевцу.

– Нећу ићи на рочиште, не могу. Годину дана нисам имала снаге да говорим о томе шта се десило мојој ћерки. Сад морам да причам јер сам схватила до чега вршњачко насиље може да доведе. Треба ли сутра неки други родитељ да плаче као што сам плакала ја, када су ми у Београду рекли да ће моја Лена, због шлога, имати последице до краја живота – пита се мајка Милица, која има четворо деце и ради три посла да би платила све терапије које су неопходне њеној ћерки.

Лена је била одличан ђак и живахно дете, тренирала је одбојку, певала у хору, радовала се игри с вршњацима, али 22. октобра 2018. године све се променило. После туче с другаром вратила се кући с боловима у глави. Пошто је почела да повраћа, мајка ју је одвела у болницу. На другом снимку скенером уочена је „тачка у мозгу. Лекари Клиничког центра Крагујевац су констатовали инфаркт. После седам дана Лена је пребачена у Београд, где се лечила четири недеље, а онда је два месеца провела у бањи.

– Обична дечија чарка, мислила сам када ме је разредна позвала у школу. Међутим, испало је најгоре. Лекари су ми рекли да је у питању тежак шлог. „Тачка” је била дубоко у мозгу. Прво су посумњали да је то последица неке урођене мане, али је онда, после низа испитивања, установљено да је моја ћерка добила неколико снажних удараца у главу. Не кривим дечака, али његове родитеље сматрам одговорним, као и школу која је надлежној управи у Крагујевцу пријавила само тучу, не и то да је моја Лена доживела инфаркт мозга – објашњава мајка Милица.

Ленина мајка каже да су наставници ОШ „Станислав Сремчевић” били предусретљиви према њеној ћерки када се ове године вратила редовној настави, али има замерке на понашање разредног старешине и директора школе. Нема разумевање ни за поступке школског психолога који, како тврди, није обавио ниједан разговор с Леном.

– Испало је да је моја ћерка крива, а видела сам и да су љути зато што сам се обратила школској управи. Шта сам друго могла да урадим кад сам схватила да у школи покушавају да занемаре оно што се десило Лени? Моја ћерка не може да користи десну руку, учи да пише левом, али то не иде лако, пије лекове који се дају шизофреничарима, иде на физикалну терапију и акупунктуру. Тешко то подноси, нема концентрацију, може да издржи једва два или три наставна часа, енглески учи испочетка, а у школи су ми, замислите, рекли да не могу да је ослободе физичког васпитања – наводи мајка Милица.

Драгана Оцокољић, просветна саветница у Школској управи Крагујевац, каже да је током испитивања случаја у вези с ученицом Леном уочила низ неправилности и констатовала да надлежни у школи „Станислав Сремчевић” нису на време предузели све неопходне мере.

– Изгледа да се руководство школе није снашло у овом случају. Нису имали посебан индивидуални план рада с повређеном ученицом, није урађен педагошки профил, нису разрадили програм кућне наставе, нису се довољно распитивали о стању детета. То је касније исправљено, а Министарству просвете смо поднели детаљан извештај. Ми из Школске управе смо урадили све што је било до нас, у складу с правилима струке, нашим овлашћењима и законом. И наравно, у најбољем интересу детета – објашњава саветница Оцокољић у разговору за „Политику”.

Лену су у болници једном посетили њени другари из одељења, разредна се телефоном распитивала о здравственом стању ученице, али мајка Милица каже да није било подршке директора школе. У најтежим тренуцима су јој, наводи, помогли њени пријатељи и супруг с којим не живи заједно, али, пре свих, Драгана Јанковић, мајка Алексе Јанковића који је 2011. године одузео себи живот јер више није могао да трпи вршњачко насиље.

– Ја се борим колико могу да Лена има нормалан живот, али много је тешко. Хтела је себи да одсече десну руку кад је схватила да више неће моћи да је користи. Психички се сада боље осећа, али питање је како ће даље тећи опоравак – каже мајка Милица.


Коментари13
3bc1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

буки
Велика већина деце школског узраста немају представу о крхкости свог организма и опасностима које могу изазвати трајне последице. У тим годинама имају осећај да је живот вечан и неуништив. Сати и дани разговора треба наставнику да једном фудбалеру објасни како његова другарица може постати инвалид, ако је фудбалском лоптом неспремну погоди у главу. Деца преламају све кроз сопствену призму и не прихватају различитост, зато их родитељи морају томе научити још пре поласка у школу.
zavesa
Podrška majci. Neka deca su nevaspitana i osiona. Među učiteljskim, nastavnim i profesorskim kadrom nema selekcije. U prosvetu idu oni koji se ne mogu nigde drugo upisati i poneko iz ljubavi prema toj profesiji.
Miloš
Bravo za majku. Ovako bi trebao da postupi svaki roditelj čije dete je pretrpelo nasilje. Đak je sigurno kriv, ali odgovornost nije njegova, već celog društva i roditelja.
ЦЗВРС
@Andjela Нису ратови за то криви, већ ријалити Србија, који траје скоро 20 година. Ми смо се одрекли комунистичких моралних стандарда, нове немамо, а стари нам изгледају назадни. То је проблем.
Петар Петровић
Šta u ovoj zemlji radi Javni tuzilac kad majka trajno telesno onesposobljenog deteta mora sama da podnosi tužbu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља