четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Незапосленост се вештачки смањује

Стручњаци сматрају да стопа пада као резултат негативног прираштаја, смртности, миграција и неформалне запослености
Аутор: Марија Бракочевићнедеља, 24.11.2019. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Да нема одлива радне снаге и радника са несигурним приходима који послују у зони сиве економије, стопа запослености у Србији била би знатно нижа, а број званично незапослених изразито већи. То је, укратко, одговор економисте Драгована Милићевића на поруку државе да је опоравак тржишта рада у Србији у протеклих пет година резултат повољних макроекономских кретања. Осврћући се на званичне процене, он подсећа да се број становника у земљи од 2015. смањио за око 400.000, по основу негативног прираштаја, смртности, броја оних који су се привремено и трајно иселили, неформалне запослености... Формално запослених у Србији је 2,1 милион, а управо анализа контингента радно активних даје слику стварног потенцијала радне снаге и интензитета миграције.

– За претходних 12 година из Србије је отишло око 460.000 људи, у 2018. око 58.000 радно активних, а они који су се доселили, њих око 20.000, или су пензионери или они који се нису снашли негде тамо. Ипак, већина њих није радно активна. Сви ови подаци указују на велико демографско пражњење нашег простора, али и на то да се незапосленост вештачки смањује, преко миграционих кретања, као што је то било шездесетих година прошлог века, када је Тито испоручио Бранту милион грађана Србије у Немачку – подсећа Милићевић.

Ипак, то није горући проблем Србије, већ да наша земља и даље има релативно мали раст запослености.

– Не треба да гледамо колико је незапослених, јер је очито да се незапосленост смањује по разним основама. Битно је колико је радно активно становништво уистину ангажовано, а чињеница је да оно углавном одлази из земље између 30. и 45. године живота, кад је најпродуктивније и најпотребније земљи. Зато се ја и не бих превише хвалио растом запослености – сматра Милићевић, додајући да раст стопе запослености није дошао као резултат изразитог повећања запошљавања у Србији, већ дејством других фактора. Један од њих је и увођење концепта да је запослен свако ко је имао чак и само један радни сат у неформалној запослености. Статистика га категорише као запосленог, што доводи до мање-више потпуно искривљених података. Постоји и теза да би нагли раст запослености требало да прати повећање БДП-а, али по овом економисти то није могуће уколико се не повећа и потрошња, што није сасвим логично будући да су нам дохоци ниски.

– Номинално, у 2018. је реалан раст потрошње био само један одсто, што је изузетно мали раст – подсећа Драгован Милићевић.

Стручњаци не споре да је незапосленост делом смањена и захваљујући отварању радних места и привредном расту, али према мишљењу Марија Рељановића, истраживача са Института за упоредно право, постоје две ствари због којих ситуација није таква каквом се чини.

– Актуелна стопа незапослености, како је политичари статистички изражавају, не мора да буде уопште реална, јер се ради према Анкети о радној снази која, да бисте били незапослени, тражи мноштво услова, а да бисте били запослени – само да сте радили неколико сати у последњих неколико месеци и за тај рад били плаћени. Друго, када се покаже да незапосленост пада, а запосленост расте, испоставља се да та нова запосленост заправо није она права, квалитетна запосленост. Ево и зашто. Око 80 одсто тих људи су они који су запослени на одређено време, показују истраживања, тако да ће они кроз одређени период опет бити незапослени – објашњава Рељановић, потврђујући да и економске миграције утичу на пад стопе незапослености.

С друге стране, ако имамо нагли раст броја запослених, како власт поручује, онда би требало да нагло расте и БДП, јер друштво више производи. Али, како додаје Рељановић, код нас раст запослености не прати раст БДП-а, што значи да са том статистиком ипак нешто није у реду.

– Ти послови су очито толико лоше плаћени, да у својој укупности не могу да утичу на привредни раст и стандард грађана у целини – изричит је Рељановић.

Међутим, у анализи трендова на домаћем тржишту рада коју је недавно објавила Народна банка Србије, пише да је у протеклих пет година стопа активности, обрачуната као учешће радне снаге (запослених и незапослених) у радно способном становништву, повећана за 4,9 одсто, а од 2014. до другог квартала 2019. године повећана је и стопа укупне запослености, на 49,2 одсто.


Коментари13
c98ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nis rados
Не знам колико је статистика тачна, али знам да у мом насељу са око 100 кућа не могу да нађем једног који би ми пориљао башту и одрадио још неке потребне ствари по плацу, него морамо ја и још један са више од 70 година да то радимо. Где су онда ти силни незапослени.
Aca
Otisli deda radose. Otisli da kopaju nemacke baste i da sredjuju tudje placeve.
Препоручујем 12
darko
Ha ha , neverovatno je da ni ovde ne možete bez Tita ! Da podučimo drage nam ekonomiste . Tito (odnosno sistem koji je personifikovao) vam je ostavio industriju , infrastrukturu , sistem obrazovanja (koji je baš vama omogućio diplomu) , sistem zdravstvene zaštite , sve što u kraljevini niste imali.E sad, to što ste svi urlali da to ne valja pa ste nas doveli do ovoga , e to je gospodo ekonomisti vaš problem ,a ne titov .
Milan Radovanovic
Nije toga bilo ni za vreme Turaka,ali se Tito poslednji rangirao po svim ovim parametrima u Evropi,jos dok je bio ziv,samo ko je smeo to da preispita...Imali smo najvise vise nepismenih nego i jedna demokratska zemlja,zdravstveni sistem ne znam cime se moze diciti,u sustini ta prica o besplatnom zdravstvu je bajka za malu decu i tada i sada se to placalo iz doprinosa,a o kvalitetu i korupciji necu ni da pricam...sve u svemu sedi 1,proglasili ste najgore za najbolje...
Препоручујем 10
Ćira
Sve pohvale za autorku(ili možda autoricu po novogovoru-lošoj kopiji hrvatskog) i Politiku.Jedna od pravih tema,i želeo bih da nastavite da otvarate i nove "teme",a ima ihahaj.
Вања M
Никада нећу разумети економисте који не располажу подацима већ паушално доносе закључке. Наиме, колико је било запослених 2013, 2014 или 2015 а колико 2019 су једина два упарива податка. Све остало су шпекулације. Уколико не зна тај податак, мислим да је коректно и да се не оглашава.
Dejan
Većina ovoga u tekstu je tačno,ali je preskočena jedna bitna stavka.Broj nezaposlenih je bitno smanjen zato što su oni koji su i ranije radili,ali na crno,sada prijavljeni.Istina,većinom na minimalan,ali to je već neka druga tema.Pričam iz svog i iskustva moje okoline.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља