петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:25
СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ НАЧИН ОКУПЉАЊА КОМШИЈА

Удружења грађана као месне заједнице

Становници насеља сами решавају проблеме за које надлежни не хају. – Притисцима на институције и комуналне службе подижу квалитет живота у свом комшилуку
Аутор: Дејан Алексић, Ана Вуковићнедеља, 24.11.2019. у 20:00
(Фото Фејсбук „Моје насеље”)

Прва врата на која мештани закуцају због својих проблема некада су биле месне заједнице. Данас оне због укидања бројних овлашћења постоје само на папиру, а њихов посао све више преузимају сами грађани, организујући се у различита удружења. Како она могу да реше чак и градски проблем, показало се недавно када је удружење „Котеж” успело да издејствује враћање аутобуса 43 на стару, дужу трасу.

У више престоничких насеља из године у годину све су активније овакве организације које се хватају укоштац с комуналним и инфраструктурним проблемима који нису ни на радару, ни на листи приоритета надлежних. И, чини се, ова удружења су, као што су некада то биле месне заједнице, врло успешна у томе.

Баш је инертност јавних институција на активизам подстакла и УГ „Котеж”. Први велики проблем који су успешно решили било је пуцање борчанске канализационе цеви, каже Душица Лазић, пи-ар удружења.

– Цев је пукла на око 400 метара од нашег насеља, излила се и посушила старе тополе. Нема коме се нисмо обраћали, али ништа од тога није било. Тек када смо изашли у медије и запретили протестима, цев је комплетно замењена пре две године – наводи Лазићева.

После прегањања са „Београд путем” ове године успели су, кажу, и да среде ударне рупе на коловозу у насељу. У њих су, да би привукли пажњу медија и надлежних, засадили цвеће. Већ сутрадан радници су изашли на терен.

У насељу које ове године обележава пола века постојања, како додаје, има ипак још проблема.

– Од изградње до сада Котеж, колико год да је урбанизован, пропада. Нико од надлежних не води рачуна, евентуално се само нешто крпи. На пример, паркићи које свака зграда у Котежу има зарасли су и нико од надлежних о њима не брине откако су направљени пре пола века. У последње време имамо проблем и са вандалима који додатно уништавају реквизите за децу и те паркове. Више пута смо звали полицију, чак смо имали и састанак с палилулским полицијским руководством, али то споро иде – указује Лазићева.

Како би били још јачи у вршењу притиска на надлежне, УГ „Котеж” ће наредне недеље с још три организације са леве обале Дунава направити Унију правних лица „Трећи Београд”. Један од првих проблема на чије решавање ће се фокусирати јесте Панчевачки мост и несносне гужве које се стварају на њему и око њега, нарочито ујутру.

Покретач за активирање становника насеља Војвода Влаховић била је акција уређења простора станара зграде 47Ђ. Убрзо након тога, педесетак станара Војводе Влаховића (броји више од 10.000 становника) организовало је акцију чишћења целог насеља.

– Када смо одлучили да се позабавимо и еколошким и инфраструктурним проблемима, приметили су нас из општине Звездара и позвали на састанак у месној заједници „Војвода Мишић”, којој и припадамо. Ми смо онда аргументовано изнели највеће проблеме с којима се суочавамо – указује Марко Младеновић, представник групе грађана „Моје насеље”.

А проблема у Војводе Влаховића до овог пролећа било је напретек – неуређени тротоари, недовољно одговарајући контејнери, непостојање игралишта за децу, одговарајућих путева, расвете... После накнадног састанка у општини Звездара, где су све муке станара Војводе Влаховића детаљно образложене, списак нагомиланих вишегодишњих проблема почео је да се скраћује. Стигли су контејнери, почело је уређење тротоара, расвете...

– Последње што је урађено јесте игралиште за децу. Општина Звездара је ове године за радове у нашем насељу издвојила 25.000.000 динара. Сада се раде приступни пут и тротоар до тог игралишта, као и други пут до вртића „Облачак” – наводи Младеновић.

Али, док су у Звездари нашли саговорника и партнера, становници насеља које се простире на две општине у Вождовцу га и даље немају када је реч о изградњи колектора и приступног пута са четири коловозне траке из правца ове општине.

– Колектор би решио проблем сакупљања фекалних вода не само из нашег насеља већ и оних из Степе Степановића и дела Браће Јерковић. Ово треба што пре да се уради јер те воде тренутно завршавају у језеру фекалних вода, које прети да постане извор заразе – каже Младеновић.

Док се то чека, до краја године Звездара треба да уради приступну везу ка Цветановој ћуприји која ће олакшати излазак из насеља са звездарске стране, а биће лакша и веза ка ауто-путу. Следеће године у плану је и сређивање путева у самом насељу.

Уређују тротоаре (Фото Фејсбук „Моје насеље”)

– До септембра 2022. требало би коначно и школу да добијемо јер тренутно имамо више од хиљаду деце млађе од 10 година, а на све то насеље стално расте. Проблем је и што из насеља вози само једна минибус линија. Имали смо састанак са ресорним секретаријатом и општином, чак су заједно и обишли насеље и рекли да ће се наћи неко додатно решење, које ће бити привремено. Али, да би прави градски аутобуси коначно пролазили кроз наше насеље, мора да се уради тај приступни пут из правца Вождовца – напомиње Младеновић.

Улогу месне заједнице у једном од најмлађих београдских насеља, још од саме изградње преузело је спонтано окупљено Удружење станара насеља Степа Степановић.

– Удружење је пратило завршетак основног дела пројекта насеља са зградама и било контролни фактор јер је још у време градње ту било много проблема. Већ тада смо имали неколико протеста испред Грађевинске дирекције Србије, која је била инвеститор. Станарима смо успели да обезбедимо транспарентност, то јест да им се на време најављују рокови усељења – објашњава Зоран Божић, председник управног одбора овог удружења.

Њихове акције морале су да се наставе јер су се проблеми све више множили. Удружење је вршило притисак на надлежне све док нису добили школу и вртић који су им били обећани.

– Желели смо да се насеље до краја изгради јер је очито инвеститор желео да обезбеди само минималне услове и да се након тога повуче. А све је морало да се комплетира као што је и обећано. Тако су школа, вртић и депанданс отворени тек после различитих петиција и акција – објашњава Божић.

А онда су се јавили проблеми нелегалне градње. Опет уместо надлежних, грађани су морали да их спречавају.

– Градња цркве почела је нелегално, а тек 2018. су званично добили дозволу. Хтели су да граде пумпу на месту велелепног тржног центра, а против тога смо успели да се изборимо као што смо заустављали и постављање четири антене високе 36 метара које су покушали да нам ставе у насеље. Притисцима смо успели да делимично решимо саобраћајне проблеме јер смо Секретаријат за саобраћај „натерали” да нам постави лежеће полицајце и семафоризацију – набраја Божић.

Да сами преузму ствар у своје руке, они су каже, морали, јер су општина и месна заједница у случају овог насеља потпуно затајили.

– Све што је урађено у насељу урађено је под притиском удружења које ми ипак схватамо као удружење свих грађана насеља, а не само чланова. Кад год нам је потребна подршка, сви су ту. Око себе немамо других идеја сем тог чистог и неукаљаног грађанског активизма ван страначких оквира. Тражимо да власт ради свој посао, да надлежни раде оно за шта примају плату – закључује Божић.

Жеља да покрену ствари и ситуацију промене на боље окупила је и Миријевце.

– Познајемо наш крај боље од политичара и желели смо да им укажемо на наше проблеме и реалност у нашем крају – објашњава Бојан Зимоњић мотиве настанка УГ „Миријево”.

Почели су с организовањем различитих културних манифестација које су недостајале у суседству, а једна од последњих акција које су покренули јесте петиција за изградњу треће, преко потребне школе у овом огромном насељу.

– Акција за изградњу школе је крупан залогај, али близу смо успеха јер смо већ прикупили 9.000 од потребних 10.000 потписа за петицију. До краја године ћемо је поднети надлежнима, па ћемо видети како ће да реагују. Они разумеју наше проблеме, често нам дају и простор. Али месне заједнице не могу да утичу ни на шта више, јер немају никакве ингеренције – објашњава Зимоњић.

Траже отцепљење

Да месне заједнице можда и нису баш превазиђене, указује један од последњих корака ГГ „Моје насеље”. Ова група је покренула петицију за својеврсно отцепљење од садашње месне заједнице и за формирање самосталне заједнице „Војводе Влаховића”.

– Ускоро ћемо потписе грађана и наш захтев предати општини Звездара. Они ће, како су рекли, на децембарској или јануарској скупштини донети одлуку о формирању наше месне заједнице. Мислимо да је то важно како би станари имали неког коме званично могу да се обрате у насељу. Али, наша група ће и даље наставити да притиска институције – уверен је Младеновић.


Коментари2
b7c74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Akturlna vlast je, oduzevsi sredstva, prakticno ukinula mesne zajednice. Samo podobni dobijaju na kasiku ono sto su dali, a ostalima je ostalo da se samoorganizuju. Centralizacija je najkraci put ka diktaturi
pera
Pre ove vlasti kako se radilo u MZ? Podelite sa nama ta dobra iskustva iz proslosti. Lako je samo kritikovati bez ikakve osnove politicki ostrasceno
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља