петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.11.2019. у 20:00
ФИЛАТЕЛИЈА: ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ СРБИЈЕ (1)

Сто двадесет пет година од рођења Александра Дерока

Издање у оптицају од 14. новембра садржи три марке номиналних вредности по 27 динара, три коверта првог дана (ФДЦ) и пригодан жиг и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
(Фотографије Пошта Србије)

Александар Дероко (1894–1988) био је српски архитекта, професор Архитектонског факултета Београдског универзитета на предмету Савремена архитектура. Аутор је многобројних књига из домена архитектуре, али и других области. Члан Српске академије наука и уметности постао је 1956. године. Пре рата Дероко је био свестран спортиста, а бавио се и моделарством. Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији. Почетак Првог светског рата га је затекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1.300 каплара, где је на Солунском фронту постао и један од првих српских ратних пилота. По окончању рата вратио се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу (два семестра провео и на Факултету за архитектуру и грађевину Чешког техничког универзитета у Прагу), Брну и Београду, где је дипломирао 1926. године.

Као стипендиста француске владе отишао је у Париз где се дружио са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима. Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма Светог Саве са којим је победио на конкурсу. Са Петром Анагностијем пројектовао је Богословски интернат у Београду тзв. Богословију и Епархијски конак у Нишу; аутор је Споменика косовским јунацима на Косову пољу, конака манастира Жича, Храма Преображења господњег у Новом Сарајеву, Капеле Видовданских јунака у којој је сахрањен Гаврило Принцип и многих цркава. Током Другог светског рата Дероко је био заточен у логору на Бањици. На својим путовањима у више наврата (1954, 1956. и 1965) боравио је у Светој Гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене податке. Аутор је књига „Света Гора”, „Народно неимарство”, „Средњовековни градови у Србији, Македонији и Црној Гори”, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији”, „Римски споменици у Ђердапу”, „Архитектура старог века”, „Средњовековни градови на Дунаву”, „Атос”, „А ондак је летијо јероплан над Београдом”, „Мангуплуци око Калимегдана”.

Носилац је Албанске споменице, добитник Седмојулске награде, Ордена рада са црвеном заставом, Ордена републике са златним венцем, француске медаље за храброст и Октобарске награде Београда.

Стручна сарадња: Српска академија наука и уметности Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Коментари0
403ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља