понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47
ИНТЕРВЈУ: Марко Белокио, италијански редитељ

Човек из Бразила са нарамком тајни

Мој филмски јунак није херој, није нимало сличан овим данашњим револуционарним издајницима који издају своју прошлост да би „променили свет”, каже аутор филма „Издајник”
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 24.11.2019. у 21:30
Марко Белокио (Фото Д. Лакић)

25. ФАФ

Један од филмова на 25. ФАФ-у који није за пропуштање је 145-минутни „Издајник” италијанског маестра Марка Белокија (81), који је био један од најбољих (а ненаграђених) такмичара последњег Канског фестивала.

Белокијев „Издајник” је реалистичка прича о разоткривању пирамидалног функционисања сицилијанске Коза ностре током осамдесетих година прошлог века, захваљујући изврсној сарадњи сведока сарадника Томаза Бушете и неподмитљивог судије Ђованија Фалконеа (који је, нажалост, на крају суђења века и убијен).

Жесток филм, са сјајном разрадом ликова (преузетих из стварног живота) и сценама суђења које се могу сматрати и правим филмским ремек делом. И то захваљујући Белокијевој режији, његовом директору фотографије Владану Радовићу (Србину из Сарајева, са којим је Белокио већ сарађивао) и глумцима. Нарочито Пјерфранческу Фавину који је Томаза Бушету одиграо са пуно крви и меса, приказујући га као традиционалног сицилијанског човека од части (упркос томе што је био и убица) заклетог Коза ностри коју никада није сматрао мафијашком организацијом („назив мафија измислили су новинари”)...

Током Канског фестивала у интервјуу за „Политику”, који је чуван за ову прилику, Марко Белокио је говорио о инспирацији за овакав филм, о појму издајник и свом неуморном стваралаштву које је изнедрило политички и друштвено ангажоване филмове међу којима су, између осталих и „Кина је близу”, „У име оца”, „Марш победе”, „Галеб”, „Скок у мраку”, „Ђаво у телу”, „Уверење”, „Добро јутро ноћи” (о убиству Алда Мора), „Осмех моје мајке”, „Победити”, „Успавана лепотица”...

Из филма „Издајник” (Фото Прес служба 25. ФАФ)

омазо Бушета је, баш као и судија Фалконе, остао запамћен као кључна личност у једном важном и турбулентном периоду у Италији, али он је и издајник?

Он заиста јесте издајник са тачке гледишта Коза ностре, са становишта мафијашких породица и мафијашке традиције. За њега, тај чин био је последица веома тешке одлуке која је била болна, али очигледно и једино могућа, јер се он није слагао са многим одлукама и многим „пословима” породице којој је припадао и чији је био „војник”.

Док гледамо његов лик у филму, док је под притиском и мафије, полиције и судства, али и личног моралног кодекса, некако навијамо за њега?

Да, али Бушета није херој. Он је само једно храбро људско биће које жели да спаси своју кожу и кожу своје жене и деце, своје породице. Са друге стране, он је и прилично конзервативан човек који жуди за постојањем кодекса части Коза ностре у коју је још као дечак гледао са дивљењем. Оне и онакве Коза ностре која га је „крстила”, а каква одавно више није била. Дакле, Бушета јесте извео веома храбар, важан, готово револуционаран чин, али он није нимало сличан овим данашњим револуционарним издајницима који издају своју прошлост да би променили свет.

Овај филм је и снажно документован, догађаји су верно реконструисани, пуно сте истраживали? Сећате се тог периода?

Врло добро се сећам. Свакодневно су излазили новински написи о човеку који је стигао из Бразила са нарамком тајни. Дуго се крио његов идентитет. Знали смо само да је припадао одређеној мафијашкој породици и да је убио доста људи. Одједном се искрцао из авиона, а о њему смо мало знали. Бушетин значај и огромну вредност његове издаје схватили смо тек током времена и током његове сарадње са судијом Ђованијем Фалконеом, током самог суђења које су медији будно пратили, а које је представљало делимичну победу државе над мафијом.

Делимичну победу?

Да, само делимичну. Супротно ономе што се тада говорило, мафија није била потпуно поражена. Али, то је био огроман и светски значајан пораз за њих.

У једном тренутку у филму Бушета каже: „Извињавам се због великог недостатка културе.”

То је заиста изговорио у судници и то је једина слабост коју је јавно показао. Остатак времена он је неизмерно поносан човек. Као филмски лик за мене је био фасцинантан. Они који су га добро познавали говорили су о њему као о човеку снажног карактера. Али, био је савршено свестан свог незнања, своје неукости, необразовања. Такође, он се до краја држао својих принципа, који су према мом мишљењу чак веома племенити, јер он не жели да умре тако што ће бити убијен. Он жели да преживи.

За вас као редитеља Бушетин лик и оно све што са собом и око себе носи, били су идеална инспирација за филм?

Јесте, али највише због тога што је његов лик готово позоришног карактера и што је обдарен добро конструисаном личношћу. Оно што ме је највише фасцинирало и инспирисало да режирам овај филм јесте то велико суђење што представља нешто веома блиско позоришту. Све је ту, и актери и хор и огромно гледалиште. Током снимања било је тренутака када сам сувише саосећао са Бушетиним ликом, па сам неке ствари исправио и некако поправио равнотежу на самом крају филма.

И овај ваш филм можемо повезивати са појмовима морал и лепота и са појмовима у вези са политичким ангажманом?

Моралност у прошлости моје земље била је повезана са тоталитарним друштвом и тоталитарним системом образовања. Унутар строгог католичког образовања, породице и школе, моралности се придавао већи значај и та реч је имала већу тежину. Морал је био и политичка и религиозна ствар. Разговарали смо са пуно искрености о утопији и веровали да политика може да промени ствари, да морал може да буде успостављен кроз политику.

У савременим друштвима чини се да је политика често у спрези са криминалом што на неки начин и сугерише ваш „Издајник”?

Више нико не верује да политички дискурси могу да трансформишу друштво. Оно се мења уз помоћ других параметара са којима политика често не барата. Друштво се мења културом, уметношћу, јасним визијама и добрим намерама према свим његовим члановима, а не само према заинтересованим појединцима. Сви заједно треба да се понашамо много одговорније...

Овим филмом сте нам послали и политичку поруку?

Био је један период у мом животу када је политика левичарске оријентације била за мене веома важна и то се види из мојих идеолошки „обојених” филмова са којима сам левици давао неку врсту своје подршке. У случају филма „Издајник” није ми била намера да шаљем политичке поруке. Уколико их примећујете, оне нису ту са намером. Међутим биће важно уколико се овај филм рефлектује на дубље истраживање италијанске државе и италијанске мафије. Јер, после те прве и круцијалне победе државе над мафијом, наша држава као да је постала уморна, чак ослабљена од те борбе.


Коментари1
14937
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Bila Sam na Siciliju, i na Sardiniji. Izuzetno prijatne sredine. 'Mafija' je neizbezna u zatvorenim sredinama u kojima zive ljudi koji ne osecaju pripadnost drzavi u cijem su sklopu, formalno. To je nacionalna ne-pripadnost. Razvijaju hajduciju, da vam prevedem na srpski. Resenje je, dati im nezavisnost . Onda ce oni sami suzbiti sopstveni 'kriminal'. Nema drugog leka. A kod njih je mnogo lepo, ne samo priroda, nego i karakteri ljudi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља