четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Пензиона криза сустиже свет

Док миленијалци слабо штеде за период после краја каријере, будуће умировљенике развијеног света могао би сачекати баснословни мањак у ПИО фондовима од преко 16 билиона долара
Аутор: Тања Вујићпонедељак, 25.11.2019. у 20:00
Атина: протест пензионера због смањених примања током Велике кризе из 2008. (Фото EPA/Yannis Kolesidis)

Најтежа глобална финансијска криза од Другог светског рата, она из 2008. године, данас готово истовремено коси две генерације жртава на опречним странама животног хоризонта. Финансијска неизвесност и стрепња од будућности разливају се – у време када берзе типују на следећи циклус глобалне привредне рецесије – како међу миленијалцима, тако и међу онима који једва чекају одлазак у заслужену пензију, наводе истраживања Светског економског фонда (СЕФ) и бројних инвестиционих фондова и државних здравствених агенција.

Од ове две генерације, коме је данас теже кад размишља о својој будућности, неизвесно је. У оба случаја, животна и финансијска рачуница тих генерација судара се с бројним последицама кризе из 2008.

„Људи тридесетих година живота данас имају данас мањи кућни приход од оних који су рођени само деценију раније. То се није десило од 1930. године”, наводи овонедељни извештај британског Института за фискалне студије (ИФС) који преноси СЕФ. Амерички миленијалци  (генерације између 22 и 38 година живота) имају и оскуднија примања, открива недавна студија Института Пју из Вашингтона.

У оба случаја истраживачи наводе да је Велика рецесија (она након кризе 2008) кључни разлог за то што просечни англосаксонски миленијалци листом живе и раде на несигурним радним местима, са скромним примањима (поготово они без факултета) и све дужим подстанарским статусом. Да ова слика буде још суморнија: „Миленијалци имају велике шансе да се раније озбиљно разболе (понајпре од депресија) и пре времена умру ( од последица високог притиска, предозирања, насиља, суицида ...) , од просека генерације X ( рођених између средине шездесетих и почетка осамдесетих година 20. века )”, тврди „Плави крст, плави штит”, америчка холдинг компанија за здравствену заштиту (основана 1929. године, са око 107 милиона чланова у 50 федералних држава САД).

Ако је и делић ових мрачних налаза тачан, и само минимално примењив на омладину широм остатка света, да ли је чудо то што генерације на почетку каријере масовно троше на дневни живот не размишљајући превише о дугорочној штедњи, а камоли о пензији? „Што да одвајам за пензију: ко зна да ли ћу доживети 65 година? Овако данас трошим своје паре на своја уживања. Макар ћу моћи да кажем да сам следио своје снове и одживео своје страсти”, тако је момак по имену Томас описао своје новчане навике и животне приоритете анкетарима из лондонског Ситија у истраживању које открива да 43 одсто миленијалаца нема никакву уштеђевину. Међу оних преосталих 57 одсто, има омладине која оштро осуђује генерације расипних родитеља које су лакомислено и немилице трошиле пре кризе 2008.

„Једном сам се опекла, позајмила сам паре родитељима и једва их добила назад. Никада више! Научили су да живе преко губера, и мало тога уштедели за старост”, писала је ове јесени Алис Кантор (27), сарадница лондонског „Фајненшал тајмса”, у тексту „Зашто сам одбила да позајмим новац родитељима”.

Стварно: колико новца су милиони данашњих кандидата за пензију одвојили за редовна примања након престанка радног века? Збирни глобални одговор вероватно би подразумевао сабирање свеколиког (баснословног) новца који се врти по државним и приватним пензионим фондовима широм света. Ову непознаницу прати једна горка чињеница.

„Пензиони системи у Америци, Кини и још 19 водећих економија света суочили су се лане с финансијским мањком од 1,2 билиона долара. Дотични мањак 2050. године износиће око 15,8 билиона долара (односно 23 одсто очекиваног БДП-а тих земаља те године). Криза која пристиже не тиче се само пензија него и пратећих система здравствене заштите, обезбеђивања смештаја, транспорта, као и неформалних облика друштвене подршке старијима и могућих профила породичних односа. Реформе пензионих система и промене понашања и очекивања појединаца постају нужне”, упозорава извештај Г30, престижне међународне групе финансијских експерата, чији налаз објављује агенција Блумберг.

Наслућена финансијска пензиона катаклизма могла би се избећи продужењем радног века за „најмање четири до шест година”, будући да старије генерације, у поређењу с миленијалцима, изгледа, у просеку живе све дуже, као и снижавањем очекивања дотичних пензионера, сматра Г30. Ко је очекивао да ће у пензији живети са око 75 одсто некадашњих примања, требало би, каже Г30, да снизе очекивања и убудуће се нада да ће се „покрити” са 60 одсто својевременог личног дохотка. Како би у бирачком телу широм света све бројнији пензионери и кандидати за мировину прихватили овакве предлоге, лако је претпоставити.

У међувремену, одакле онолика растућа провалија на рачунима глобалних пензионих фондова? Одговор делимично задире у пословне манире многих пензионих фондова пре кризе 2008, када су најпре члановима обећавали велике и редовне приносе на уложена средства. По приспећу уплата, дотични су новац инвестирали у разне хартије од вредности широм света. Потоње урушавање глобалне привреде, стрмоглављивање вредности некретнина, негативне каматне стопе, и све тањи приноси на хартије од вредности држава и донедавно јаких компанија... довели су многе пензионе фондове на ивицу ризичног задуживања да би намирили обавезе према хиљадама поверилаца. Злокобне најаве нове привредне рецесије, уз истовремено обарање каматних стопа чак и у Америци, подстиче стрепњу да улагања у пензионе фондове доноси нове ризике. Миленијалци то инстиктивно, изгледа, већ осећају.


Коментари10
f4429
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Михаиловић
Проблем пензионих фондова је да су отуђени од оних ко их је створио и да су приватизовани, најчешће од државе која се бахато понаша, као да је освојила плен који може да черупа. Пензиони фондови могу бити најбољи инвестициони фондови, али не у рукама некомпетентних страначких послушника са купљеним дипломама који су заштићени као Панде и док је правосуђе у рукама организованог политичкотајкунскокорпорацијског криминала. Кроткост пензионера и опчињеност изборним бајкама је крива за њихову беду.
milovan
Pa kako se moze ustedeti bilo gde na svetu,od minimalne satnice.??? Neka onda plate postene satnice pa ce ljudi moci stedeti za starost. Ovako gazde se bogate,i placaju minimalno .A onda kazu zasto niste stedili. Pa od cega da stedimo.?? Jeste li vi svesni kakve stvari vi pisete.
darko
Došla Mečka pred kuću . Pohvalno je što za ovu krizu penzionih fondova amerike i EU niste okrivili , recimo , Tita , pa čak ni komuniste ....mada , pominjete isi problem u Kini .Medjutim , Kina ima jednu prednost u tom slučaju - nije zapadnodemokratska država pa će potezom mastiljave olovke prebaciti bogatstvo svojih crvenih bogataša poput vlasnika alibabe u penzioni fond i tačka. Probelem u suštini ne postoji ,para ima, samo su na drugom mestu .Polovina bogatstva je kod 5% ljudi .Redistribucija
Gazda Jeremija
I mene ce Britanci da tegle. Iz inata cu da zivim 152 godine. Kad dozivim da potone ostrvo mirno cu da se upokojim. Mogu oni i da stanje penziju-mizeriju ali to samo znaci da ce duze da se koprcaju jer je meni lakse da produzim gore navedeni broj godina! Dzaba im. Jaci je moj inat!
Milanka Milosevic
Pa i mi smo nekoga nosili na grbaci!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља