уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
ЕВРОПА СЕ БОРИ СА ФАЛСИФИКАТИМА У ПЧЕЛАРСТВУ

У једној тегли мед из чак десет земаља

Тржиште преплавио јефтин мед из Кине. – Потрошачи најчешће ни не знају да уместо домаћег купују разне мешавине минималног квалитета
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићпонедељак, 25.11.2019. у 22:30
(Фото Пиксабеј)

У Европској унији данас се може поручити из Кине мед по цени од 1,4 евра за килограм, што је неупоредиво јефтиније од произвођачке цене правог, квалитетног меда. Услов је да купац поручи најмање један шлепер овог меда транспортованог у бурадима од 300 килограма, рекао је за „Политику” Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).

Он каже да меда из Кине тренутно нема у Србији што не значи да га можда неће бити.

– Биће га онда када се фалсификаторима буде више исплатило да га увозе из те земље. Овако, сада уместо некад доминантних плагијата од глукозно-фруктозног сирупа праве лажни мед од чистог шећера, јер је јефтинији – истиче наш саговорник.

Према његовим речима, тржиште многих европских држава преплављено је кинеским медом, то јест углавном мешавинама више врста меда. Овакво стање практично је постала константа на европском тржишту где је, пре неколико година, забележена минимална цена кинеског меда од 0,9 евра по килограму.

– Имамо примере са Хрватског тржишта где се на декларацијама може видети да је у теглу спакован мед из више земаља. Некада и из чак десет. Он је најчешће минималног квалитета који се захтева прописима, али далеко иза изворног домаћег меда – каже Живадиновић. Тако, рецимо у овом меду дијастаза, мера присуства пчелињег ензима у меду, износи осам јединица, а у домаћем може бити 12, 15 па и знатно више од 20.

Хрватска има велике проблеме у овом сектору. Медији су објавили да је у односу на 2015. број пчелара смањен за 41 одсто, а кошница за више од трећину, што говори да су овај посао у том раздобљу напуштали они с мањим бројем пчелињих друштава.

Према писању „Јутарњег листа” и Хрватска прати тренд пораста стављања на тржиште меда из других земаља, посебно Кине. Кина је уз ЕУ највећи светски произвођач меда. Али, без обзира на то пчелари тврде да тако ниску произвођачку цену није могуће постићи ако се поштују принципи правилне производње меда у којој настаје квалитетан производ.

Спекулише се да до овако јефтиног меда та земља долази тако што пчелари врцају незрео мед који се након тога у индустрији дорађује. Суштина је да у раној фази мед има више ензима, али такође и влаге која се посебним методама исушује тако да се може добити производ минималног квалитета. Свакако, то није врхунски мед који је сазрео на природан начин.

Због све већих проблема у пчеларству Европска унија ће у циљу спасавања овог сектора, који запошљава све мањи број људи, од 2020. до 2023. издвојити 240 милиона евра, што је за 11 одсто више него у претходном трогодишњем периоду. Свака држава има задатак да изради свој национални програм подржано од ЕУ из чијег ће заједничког буџета добити 50 одсто новца за поспешивање производње меда.

– Свака држава у Европи има добар и квалитетан мед. Спорно је то што се он много увози, па се пчеларима више не исплати производња. Рецимо, Немачка производња покрива свега 20 одсто домаћих потреба. Преостало увезу да би надокнадиле недостатак. И још 100 одсто преко тога што препакују и даље извозе – објашњава Живадиновић и додаје да производња генерално пада и да је Немачка, пре двадесетак година, производила 50 одсто својих потреба за овим производом. Разлог је то што се услед пада цена и увоза не исплати бити пчелар у овој земљи, јер млади људи генерално не желе да се баве овим послом.

Живадиновић износи рачуницу према којој набавна, то јест произвођачка цена меда не може да буде испод 2,5 евра у просеку. Врло често, каже, имамо ситуацију да је нижа. Као сада са сунцокретовим медом коме је цена пала на два евра, што је неодрживо за произвођаче.

– Ту нас угрожава Украјина која има велике количине тог меда и која снижава цену овог изузетно квалитетног меда – објашњава Родољуб Живадиновић.

Хељда, сунцокрет, па сто празних места

Према истраживању о антиоксидативним својствима меда убедљиво најквалитетнији је хељдин кога у Србији, нажалост, нема довољно.

– Руси га имају доста, ми не. Можда мало у траговима у ливадском меду, тамо где расте хељда. Следећи је сунцокретов мед, па сто празних места и сви остали – каже Родољуб Живадиновић.


Коментари11
f55cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лтеле
@домаћи мед, ниси упознао људе који се стим баве, 90% су искрени поштени људи. тај посао није лак, како је представљен у медијима, нит зарада велика постоји, чак шта више, тек свака 4 година може дати значајнији приход и то под условом да су све пчелиње заједнице здраве и одличној кондицији што је доста сложен и мукотрпан посао за постићи а изискује константна улагања, без извесне добити.
лтеле
Момчино, пробај сам купити теглу меда било где и платити све анализе, па да видиш колико ће да те изађе та тегла. имам 120кошница, и од тога не може да се живи, то дође као успут. минимална цена мед је око 4е за кг на велико, испод тога трошкови су већи од прихода. у расходе улази јако много ставки, почевши од горива, сервиса камиона, регистрације, набавки посуда тегли налепница па тек онда бриге о самим пчелама, нове кошнице, алат и на крају прехрана и лечење пчела. много страдају од прскања.
Tmujči
Gledao sam naučni dokumentarac u Amsterdamu na ovu temu. Najopremljenije laboratorije u Njemačkoj u kojima rade stručnjaci isključivo na detekciji prisustva lažnog meda u udjelu uzoraka koji se uvoze iz Kine u EU tvrde da ne postoji niti će ikada postojati ni jedan test koji će moći da utvrdi koliki je stvarni udio šećerno-glukoznih dodataka u azijskom medu. Drugim riječima, čak 80% meda iz Kine može biti napravljenog od šećera, i ne postoji niti jedna naučna metoda da se to dokaže.
Domaći med
Davno sam izgubio povjerenje i u pčelare i u njihov pravi "domaći med". Slusajući njh lažni med je uvijek kod drugog pčelara.
Miticus
Zoran@ Bagremov je najslabiji med od svih, ali je najpopularniji i najskuplji zbog teskoce njegovog dobijanja. Najlakse se falsifikuje, najpre sto se najsporije kristalise (pocinje od 2 god kristalizaciju) i boja mu je providna a tezinski je najlaksi zbog male gustine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља