субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:26

Обележена 101. годишњица присаједињења Војводине Србији

Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 25.11.2019. у 17:41
(Фотографије Танјуг/Јарослав Пап)

Нови Сад – Војводина је ушла у свој други век са Србијом. Историјско присаједињење из 1918. године свечано је обележено у Новом Саду, где је једна од ових одлука и донета, а тим поводом је Радио-телевизија Војводине симболично пустила свој сигнал из нове зграде у Сремској Каменици, Музеј Војводине отворио је изложбу „Војне капе и шлемови”, а представници града Новог Сада и удружења грађана традиционално су положили цвеће и венце на фасаду зграде на новосадском Тргу слободе број 3, где је у свечаној сали некадашњег хотела „Гранд Мајер” Велика народна скупштина донела историјску одлуку.

Пре 101 годину, 25. новембра 1918, Срби и други махом словенски народи из тадашњих аустроугарских области Бачке, Баната и Барање одлучили су о прикључењу краљевини Србији. Дан раније – 24. новембра те године, исто је одлучено у Руми за област Срема, чиме су остварене вековне тежње овдашњих Срба да се прикључе матици.

Новосадски градоначелник Милош Вучевић изјавио је да после 101 године од историјске одлуке која је определила судбину и наших предака и будућих генерација остајемо на истом путу. „Остајемо на путу борбе за слободу, истину, мир”, казао је након полагања венаца.

Та историјска одлука је била, сматра, мудра и утицала је на то да Војводина, као саставни део Србије, избегне „неке нежељене ситуације“ на територији бивше Југославије.

– Војводина је сигурна и безбедна у Србији захваљујући тој одлуци, мудрој идеји Јаше Томића и свих који су учествовали у њеном доношењу, а на нама је да то чувамо. Да чувамо и разноликост у Војводини, да се разумемо и кад причамо на различитим језицима, да покажемо да овде Европа у малом живи одувек и да никада се то неће ни променити, да о томе не треба нико да нам прича јер ми тако заиста живимо – казао је Вучевић.

За данашњу Војводину је 25. новембар датум од покрајинског значаја, а ове године први пут је тим поводом додељена награда „Михајло Пупин“ као највише признање покрајине појединцу. Њен први лауреат је академик Миро Вуксановић. Комисија је признања доделила је награде за посебне области и то кошаркашу Николи Јокићу (спорт, признање „Момчило Тапавица”), оснивачу Фондације „Тијана Јурић” Игору Јурићу (људска и мањинска права, „Људевит Михачек”), привреднику Петру Матијевићу (привреда, „Лазар Дунђерски”), просветном раднику Атили Вајди (образовање, „Ђорђе Натошевић”), координаторки Женске парламентарне мреже у Скупштини АПВ Мији Страјин (равноправност полова, „Милица Томић”), пијанисткињи Рити Кинки Радуловић (култура, „Ференц Фехер”).      

И овог 25. новембра чуле су се идеје да би тај датум требало да буде државни празник. Горан Максимовић, који у Новом Саду предводи Удружење потомака ратника Србије 1912–1920, каже да је победа која је извојевана 25. новембра у Новом Саду највећа од свих победа Великог рата.

На Тргу се окупио народ, а Павле Лучић, председник градске организације Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, рекао је да је дошао у групи са педесетак грађана Београда на ово „свето место” и да је уверен да ће овај датум прерасти у државни празник.

– Браћа увек и увек заједно – казао је Мирко Бајић, потпредседник Националног савета Буњаваца, који овај датум славе и као свој национални празник. По речима Бајића, Буњевци су дали непроцењив допринос присаједињењу Војводине, они поштују и воле своју матичну државу Србију, једнако као што су „радосни и захвални“ на томе што држава Србија прихвата Буњевце као аутохтон народ.

Новосадски радикали положили су цвеће и на споменик Јаше Томићу и предложили да се 24. и 25. новембар прогласе за државни празник.

Војне капе и шлемови у Музеју Војводине

Изложба „Војне капе и шлемови“, која је отворена у Музеју Војводине поводом 101. годишњице присаједињења Војводине, представља према речима њеног аутора Зорана Вељановића, избор од 43 ексклузивних примерака војних капи и шлемова, који у раздобљу од сто година показује шта су војници на овим просторима Балкана носили на главама. Изложба је реализована у сарадњи са новосадским колекционаром Дејаном Крагићем.


Коментари21
d281d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Srbi su 1918. cinili jedni trecinu stanovnistva Vojvodine. Nemci i Madjari jednu polovinu. Interesantno je "demokratsko" glasanje u kom jedna trecina odlucuje o prisjedinjenju. Budimo iskreni, Srbija je kao pobednica prvog svetskog rata okupirala Vojvodinu. Danas, iako cine jednu trecinu stanovnistva Republike Srbije, Vojvodjani prakticno nemaju nikakvu odlucujucu moc. Kroz istoriju Srbije kraljevi i vecina presednika, ministara, premijera je poreklom iz Crne Gore, Kosmeta ili juzne Srbije.
Драган П.
Скупштина на којој је донета одлука о присаједињењу је била, по имену, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, а не скупштина свих становника поменутих области. Разумете ли сад разлику? Нису одлучивали сви становници тих крајева, већ само Срби, Буњевци и остали Словени. Па опет, било је присутних и Мађара, Немаца, итд. Иначе, своја посебна народна већа и скупштине тих дана у умирућој А-У монархији посебно су имали Мађари, Немци и остали.
Препоручујем 3
Игор Г.
Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар). Срби су тада чинили 33% становништва.
usaf
Prisajedinjenje?!Hmm,neka nova rec za okupaciju od strane Srbije!Tako je bilo i sa CG-sve neka prisajedinjenja sa Srbijom?Tocno se zna da su Srbi kao nacija u Vojvodini bili manjina tokom sedamdesetih godina,za vreme SFRJ(cinili su oko 30% stanovnistva).Danas,Srba u Vojvodini ima oko 90%??!!Postavlja se pitanje-kako je manjina postala ubedljiva vecina???
azov
Vojvodina je od 1848. pa do 1860. godine bila politički, a posle toga pa sve do 1944. godine samo geografski pojam. Naravno svi zaboravljaju da Vojvodini pripada i Baranja, čiji je najveći grad Beli (ne Bijeli) Manastir.
milan
Vilsonova doktrina ali i pre svega, politicka volja SAD, omogucili su formiranje kraljevine SHS i pripajanje teritorije, koju danas poznajemo kao Vojvodina toj drzavi. Tokom 101 godina postojanja ( uz vojnu intervenciju 1999 godine ) regija, pa i Vojvodina, je manje ili vise ispunila ocekivanja osnivaca, SAD-a.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља