уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Оснивач светске мреже покреће борбу за спас интернета

Бернерс-Ли који је смислио светску мрежу, Ворлд вајд веб (www) 1989. с намером да олакша размену информација међу научницима, предлаже низ стандарда због страха од повећања претњи на интернету као што су мешање страних сила у изборе, говор мржње, дезинформације и угрожавање приватности
уторак, 26.11.2019. у 11:11
Фото Пиксабеј

Оснивач светске мреже Тим Бернерс-Ли покренуо је глобални план за спасавање интернета од лажних вести, кршења приватности, политичке манипулације, балканизације и других злоупотреба која прете стварањем дигиталне дистопије, пишу светски медији. Бернерс-Ли је упозорио на опасност дигиталне дистопије и проћерданих прилика за интернет док покреће глобални план за сузбијање злоупотреба на светској мрежи, истиче лондонски Тајмс.

Шездесетчетворогодишњи компјутерски научник, указује Тајмс, предлаже низ стандарда због страха од повећања претњи на интернету као што су мешање страних сила у изборе, говор мржње, дезинформације и угрожавање приватности.

Бернерс-Ли је смислио светску мрежу 1989. с намером да олакша размену информација међу научницима, а сада је његова Ворлд вајд веб фондејшн саставила Уговор за мрежу који позива владе, компаније и појединце да осигурају да интернет буде безбедна, слободна и отворена платформа за све.

Уговор, међутим, указује Тајмс, не би требало да буде замена за оштрије прописе за интернет компаније, чије увођење обећавају политичари широм света.

Бернерс-Ли је у понедељак у Берлину, на представљању Уговора за мрежу у оквиру форума Уједињених нација за управљање интернетом, рекао да је тај документ „мапа пута за изградњу боље мреже”, преноси агенција Франс прес.

Он је смислио мрежу — универзум вебсајтова повезаних интернетом — док је радио у ЦЕРН-у, али је, указује АФП, последњих година све више узнемирен злоупотребом технологије у друштву, пословању и политици.

Уговор за мрежу, на којем је 80 организација радило више од годину дана, излаже девет централних принципа за спречавање политичке манипулације, лажних вести, кршења приватности и других малигних сила на интернету, истиче Гардијан, указујући да су по три принципа намењена владама, компанијама и појединцима.

Документ који је објавила Веб фондација Бернерс-Лија, има подршку више од 150 организација, од Мајкрософта, Гугла и Фејсбука до група за дигитална права или Репортера без граница. Засад, указује Гардијан, Амазон и Твитер нису подржали те принципе.

Принципи уговора налажу владама да ураде све што могу да осигурају да свако ко жели, може да се повеже на мрежу и да се поштује његова приватност, док компанијама налажу да омогуће доступан интернет, као и да процене ризике својих нових производа по ширење дезинформација или угрожавања добробити људи. Такође се позивају да диверзификују радну снагу и да се консултују са ширим заједницама, као и да развијају услуге за људе с посебним потребама или оне који говоре мањинским језицима, преноси Бета.

Принципи за појединце позивају кориснике да стварају вредан и релевантан садржај, граде снажне интернет заједнице где би се свако осећао безбедно и добродошло и на крају да се боре да светска мрежа буде свуда отворена за све, истиче Гардијан.

Бернерс-Ли у тексту у Њујорк тајмсу наводи да се пре 30 година надао да ће стварање светске мреже помоћи човечанству, али да је реалност много комплекснија и да се заједнице растурају док се предрасуде, мржња и дезинформације шире интернетом.

Док су, с једне стране, пројекти као Википедија, Опенстритмеп и опен соурс софтвер конструктивна оруђа за која се надао да ће проистећи из светске мреже, на другој страни, указује Бернерс-Ли, преваранти користе интернет за крађу идентитета, жртве се узнемиравају, а лоши актери поткопавају демократију дигиталним тактикама.

Оснивач светске мреже оцењује да је свет сада на прекретници и да ће одговор на злоупотребе на интернету сада, одредити да ли ће светска мрежа испунити своје потенцијале као глобална сила доброг или ће одвести у дигиталну дистопију, оцењује Бернерс-Ли и истиче да је светској мрежи потребна радикална интервенција свих који имају моћ над њеном будућношћу — од влада преко компанија и цивилних група до појединачних корисника.

Уговор за мрежу, према речима Бернерс-Лија, излаже начине како да се побољша систем како би се искоренили кликбејтови или ширење дезинформација.

Владе, додаје он, морају подржати своје грађане на интернету и осигурати да су њихова права заштићена, а компаније морају гледати даље од кварталних резултата и схватити да дугорочни успех значи прављење производа који су добри за друштво и у које људи могу имати поверења.

Док Бернерс-Ли објављује амбициозна правила за управљање интернетом, један од највећих изазова је, према његовим речима, све већа балканизација интернета, наводи агенција Асошиејтид прес.

Балканизација интернета, односно дељење светске мреже на засебне целине, повезана је, како указује АП, с владама земаља као што су Кина, Русија и Иран које повећавају техничку контролу над домаћим мрежама, појачавајући цензуру и надзор.

„Тренд балканизације заиста забрињава и он је сада екстреман у Ирану”, рекао је Бернерс-Ли, додајући да снажне владе допуштају да њихови грађани чују гласове других, опозиционе гласове, као и гласове из иностранства.


Коментари1
64aae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prekobarac
E sta sada on je dosao sa idejom interneta a potom su Ameri upotrebljavali internet kao da to njihova privatna svoina. Parazitsko iskoriscavanje korisnika interneta i upotreba istoga za propagandu, ekspolataciju i polciski nadzor ljudi cija privatnost se ne postuje dovodi do ogranicenja liberane upotrebe interneta jer sada je internet postao jos jedno orudje u rukama socijalnih siledzija. Mogucnost interneta da bude takodje upotrebljavan i u militarne svrhe zahtevaju kontra mere sa regulacijama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља