субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:08
ИНТЕРВЈУ: АЈА ЈУНГ, директорка БФИ

Игра је у Београду вечити подстанар

Наступ важних светских играча често зависи од процене, расположења или гостољубивости оних који управљају градским сценама
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 26.11.2019. у 22:00
(Фото Милош Лужанин)

Скулптура Антонија Канове „Три грације”, древна „Књига мртвих”, музика Леонарда Коена, потреба за безусловном љубављу, политичка беседа, живот у малим становима или богиња Шива неке су од тема комада 17 балетских светских компанија, које ће гостовати од 21. марта до 12. априла наредне године, на 17. Београдском фестивалу игре (БФИ). Аја Јунг, балерина и директорка ове манифестације, чији је мото „Чиста сензација”, својим деловањем поручује да неће бити равнодушних, кад је реч о публици, критици и балетској бранши. Није тајна да карту више за БФИ тражи мушка публика и млад свет. Пре свега очеви, а потом и њихови синови, који често доведу девојке на фестивал.

Времена за оговарање немам, иако сам свесна застрашујућег тренда мржње, као и запањујуће количине простаклука и омаловажавања које сам преживела у Србији

Њујорк сити балет је једна од оних трупа које никада нису наступале на овим просторима, а неће се ни враћати током наредних деценија. Њихов долазак 13. и 14. марта 2020. најављује 17. БФИ и чини домаћу балетску историју занимљивијом и богатијом – каже Аја Јунг, увек расположена да говори о шкакљивим темама, али разговор за „Политику” почињемо прво са добрим представама.

Које су балетске сензације резервисане за главни програм?

Пратећи најаве иностраних уметничких магазина, издвојила бих комад Алесандра Шјаронија који је ове године освојио „Златног лава” у Венецији, „Варварске ноћи” Ервеа Кубија, игру у пепелу индијске уметнице Шантале Шивалингапе, футуристички рад Маркоса Мороа за шпански „Ла Веронал”, аутобиографски соло Оливијеа Дибоа, комад о слободи говора Лизбет Груве и „Фурију” Бразилке Лије Родригез. Радујем се што ће фестивал представити Џејсона Смита, звезду најбоље традиције бродвејског степовања, као и што смо успели да обезбедимо да у оквиру светске турнеје трупе Балет џез Монтреал наступа с комадом на музику Леонарда Коена. С нестрпљењем очекујемо радост наше публике када открије аргентински Ун Поyо Ројо, „Грације” Силвије Грибауди или „Фугу” Инбал Пинто… Отварање фестивала 21. марта у Центру „Сава” доноси спектакл који је Годани креирао за Београд. Биће то догађај који доликује награди која носи име Јована Ћирилова, а чији је Годани пети лауреат. Пре њега ово признање понели су Јиржи Килијан, Шарон Ејал, Димитрис Папајоану и Мари Шуинар.

Иако се чини да до почетка фестивала има још времена, сигурно има и проблема. С каквим тешкоћама се тренутно срећете?

Игра је у Београду вечити подстанар, па наступ важних светских уметника често зависи од процене, расположења или гостољубивости оних који управљају градским сценама. Сваке године је све теже и све скупље гостовати у Београду, упркос чињеници да многи театри могу да понуде само зидове. Балетски под, савремену расвету и озвучење, завесе и опрему за пројекције, декоратере и техничка лица, обезбеђујете сами. Тако закуп сале Центра „Сава” на Новом Београду, испадне скупљи од закупа Театра Шајо у Паризу, а преговори око датума с неким театрима трају месецима. Наравно, има и професионалних примера, лепих сарадњи и добре синергије, баш као што у неким случајевима препознајете однос према приватном фестивалу и свесни сте да се са другим гостима другачије шурује.

Битеф често представља кореографе с комадима савремене игре. Да ли се у нечему подударате са њима?

Јован Ћирилов био је један од иницијатора БФИ, одани пријатељ и оштар критичар. Након првог издања, говорио је да Битеф више нема потребу да трага за игром, јер је игра добила свој фестивал. Свесни смо да је Јованово и Мирино време прошло, као и да су Јованови принципи гажени још и онда када је био жив. Немам ништа против да Битеф открива неке радове који можда припадају области уметничке игре, јер је и фестивал игре приказао бројне представе које су биле ближе драмском театру. Данашњи аутори уводе најразличитија средства у своја дела, па оштре границе не треба ни повлачити. Ипак, као поштовалац традиције Битефа и неко ко је био део УО овог предузећа, више ме брине да ове године није било ниједног редитеља, писца или глумца који би отворио ову манифестацију, већ је тај чин препуштен кореографу, чији су домети у вези са Фестивалом кореографских минијатура.

У балетској бранши влада мишљење да ви немате никаквих проблема у организација фестивала и да све увек иде лако. Где је истина?

Ако водите БФИ, онда немате право да изгледате потиштено или изгубљено. Иза тог фестивала стоје две деценије озбиљне борбе. Да је за тај посао неко други био спреман, да је желео или могао, сигурно би пробао. Моја вечита тема су уметници које желим да представим на фестивалу, ученици који похађају моју Балетску школу и бројни подухвати Националне фондације за игру. Времена за оговарање немам, иако сам свесна застрашујућег тренда мржње, као и запањујуће количине простаклука и омаловажавања које сам преживела у Србији. Своју децу учим да кроз живот корачају војнички и са осмехом. Породица и неколико пријатеља су ту да вас воле, а остали нека пробају да по(д)несу ту неподношљиву лакоћу вашег постојања.


Коментари4
05887
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Predivni ste gospodjo Jang.Ja da sam predsednik odmah bi vam dodelio par ordenja,onako od srca.
Predrag Đogo
Svaka čast!
Violeta Baćić
Najveći promašaj SNS-a!
Miodrag Stojkovic
прави људи ,увек се друже са погрешним, отуда толико разочарење у људима, по ономе различитости у свему се привлаче.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља