Трећина грађана Србије уопште нема поверења у синдикате, док само 16 одсто њих углавном или у потпуности има. Петина не даје оцену о поверењу у синдикалне организације, а међу њима су најчешће млади до 29 година. У односу између незапослених и запослених, према синдикатима нижи ниво поверења исказују грађани без посла, док се међу члановима синдикалних организација (укључено 35 испитаника), њих 14, који чине 40 одсто од укупног броја, изјашњава да верује организацији чији су чланови.

Питање поверења у синдикате само је једно од шест група питања којима се бавио „Стратеџик маркетинг” у најновијем истраживању на тему положаја синдиката у Србији. Реч је о трећем таласу истраживања, које је урађено прошлог месеца на узорку од хиљаду испитаника, а које је представљено на седници ГО УГС „Независност”. Овај синдикат управо ових дана обележава 28 година постојања и рада.

– Добра вест је да се повољно мишљење о синдикатима благо повећало у последњих годину дана, јер је процентуално порастао број грађана који исказују такво мишљење, али и да су очекивања од синдиката остала велика. Грађани сматрају да синдикати треба да раде све што је у њиховој моћи да поврате некадашњи положај. Трећина до половина испитаника мисли да би синдикати требало да се баве социјалним дијалогом, боре за поштовање колективног уговора, исказују поштовање према униженима. Остали сматрају да синдикати треба да лобирају у политичким институцијама, умрежавају се са другим организацијама и организују штрајкове и социјалне протесте – истиче Војислав Михаиловић из „Стратеџик маркетинга” и додаје да је на питање око ангажовања синдиката у политици више од половине грађана истакло да синдикална организација треба да изнесе ставове на ту тему, али не и да се опредељује за конкретног кандидата.

– Мало мање од петине испитаника сматра да синдикати треба да се јавно определе за изборног кандидата или да учествују на нечијој политичкој листи, док је трећина чланова синдиката мишљења да би организација чији су чланови требало да подржи неког политичког кандидата – набраја Михаиловић. Кад је реч о поверењу у конкретне синдикалне организације у Србији, у октобру ове године највише испитаника у истраживању определило се за УГС „Независност” и Савез самосталних синдиката Србије (по осам одсто њих), док се на трећем месту, са шест процента гласова, нашла Асоцијација слободних и независних синдиката.

Да су управо синдикати, али и радници, одговорни за садашње, како је сам рекао, катастрофално стање у синдикатима и међу радницима, потврдио је Срећко Михаиловић, из Центра за развој синдикализма. Поред објективних чинилаца који су довели раднике и синдикате у Србији у незавидан положај, они би убудуће требало да буду носиоци промена у својој класи и организацијама.

– До опоравка може доћи само уколико се већина од шест карактеристика данашње синдикалне сцене ревитализује. Међу тим карактеристикама су то да је синдикална сцена у Србији мала и готово без друштвене и политичке моћи, са великим неповерењем у синдикате, са малом и готово никаквом синдикалном понудом, а међу синдикатима је данас присутна и аутодеструкција – набраја Михаиловић, подсећајући да земље у којима постоји велико поверење у синдикате доживљавају такозвани француски парадокс.

– У Србији има мање синдиката него у Француској, али тамо може да се направи протест са милион грађана, а код нас са само 10.000 учесника. Квака је у поверењу – истиче Михаиловић, додајући да би синдикати у Србији требало више да се позабаве понудом која ће да заинтересује људе да се у њих и учлане.

– У синдикате се, по правилу, учлањују само они којима догори до ноктију, али је тад, нажалост, касно. Уз то, и актуелни мањак радне снаге је шанса за опоравак синдиката, који ће тиме добити уцењивачку моћ на коју систем нема одговор – закључује Срећко Михаиловић.