уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.11.2019. у 11:59

Диани Будисављевић споменик на Савском кеју

Фото Беоинфо - Википедија

Диана Будисављевић добиће споменик на Савском кеју, одлучила је данас Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града.

Споменик ће бити постављен на потезу од Бранковог моста према Бетон хали, уз Карађорђеву улицу, а та локација, по речима председнице Комисије Андрее Радуловић, има посебну симболику.

Одатле се, како је објаснила, пружа поглед на другу обалу Саве и неке од објеката логора на Сајмишту где су били заточени и страдали многи очеви и браћа деце, коју су спасавали Диана Будисављевић и њени сарадници.

Диана Будисављевић је током Другог светског рата спасла више од 15 хиљада деце из логора смрти у НДХ, а циљ јој је био да ту децу збрине и нађе им родитеље.

Споменик у част Диани Будисављевић захвалност је и поштовање њеној пожртвованости, великом срцу и љубави према српском народу, рекла је Радуловић.

Чланови Комисије за споменике и називе тргова и улица усвојили су и иницијативу Одбора ветерана градитеља Београда и Савеза удружења учесника омладинских радних акција Србије да се споменик градитељима Београда и учесницима свих омладинских радних акција подигне у парку Ушће на Новом Београду.

Споменик би подсећао на историјске чињенице, а то су да је 11. априла 1948. године одржан митинг 19 омладинских радних бригада на којем је озваничен почетак изградње Новог Београда, да је пуне три године на мочвари и песку 910 омладинских бригада са 200.000 градитеља радило је и подигло Палату Србија, стамбено насеље од 40 петоспратница на Тошином бунару, Студентски град, хотел „Југославија”, Дом културе, зграду Шумарског факултета на Бежанијској коси и изградило још 19 километара обалоутврда на Сави и Дунаву, преноси Танјуг.

Од 1949. године, акција се „прелила” преко Саве у стари део града, те је на 30 локација подигнуто 50 објеката, стамбених насеља, Дом синдиката, зграда „Борбе”, стадион „Партизана”. Омладинске бригаде акцијаша градитеља радиле су у тадашњој југословенској престоници и на реконструкцији саобраћајне инфраструктуре (Улица кнеза Михаила, Булевар краља Александра и Улица војводе Степе и многе друге).

Коментари4
f0370
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србин са Косова
Српска дјеца су збринута у најусташкијим породицама, а највећи дио је побијен. То је истина, не правимо од себе... Зауставите се ви људи који водите данашњу Србију и Београд. Читајте, све је написано и документовано, а споменике усташама и Њемцима дижите у својим оборима, не вријеђајте жртве и њихове потомке. Хоћете ли тиме одобровољити Загреб?
Бања Лука
Слава јој!
Дечак
Диана је преко немачких официра успела да добије дозволу за улаз у усташке логоре из којих је спасла око 12 000 српске деце. Била је то највећа акција спашавања деце у Другом светском рату, о којој се нажалост врло мало знало. Филм о тој загребчанки се моментално даје у многим биоскопима Србије.
Гојко
У Правопису из 2010. наводи се баш "Дијана" као пример како се "сугласник ј по правилу пишеизмеђу самогласника и-а" ("што важи и за прилагођено писање страних имена").

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља