понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Три пољупца са ЕУ

Србија, атипични кандидат: од петог октобра, до „мини-шенгена”
Аутор: Александар Апостоловскисреда, 27.11.2019. у 13:04

Божидар Ђелић је бодро поскочио из столице и изљубио Јоргованку Табаковић, када је емисија „Да, можда не” на РТС-у накратко прекинута како би водитељка Оливера Ковачевић објавила да је управо стигла вест како је Србија добила статус кандидата за чланство у Европској унији. Образи Јоргованке Табаковић одавно су се осушили после три пољупца Боже Ђелића. Био је почетак марта 2012. године, изборна кампања је управо започела, а Божина еуфорична честитка функционерки тада новорођене Српске напредне странке у политичкој чаршији тумачио се и као „латентно коалициони”.

Као што је изненада, после петог октобра, Ђелић изненада ускочио у Србију, на кауч своје тетке и екипу Зорана Ђинђића, најпре као економски експерт, а потом и демократа, тако је волшебно и нестао после избора пре седам година. Припадао је гарнитури која је еуфорично, после пада Милошевића, веровала да ће Србија, на таласу промена, за неколико дана ући у ЕУ, баш као и оних шест милијарди долара које су чекали на граници.

Веровали су у то и Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић и Зоран Живковић, потом се та вера пренела на Бориса Тадића, а затим и на Александра Вучића, али је временом ентузијазам свакога од њих сплашњавао. Није им дуго требало да схвате да је Србија атипични кандидат, за разлику од свих осталих. Да је, макар, илузија о пријему Србије у ЕУ бајка, владајуће гарнитуре би и даље сањале тај сан, јер на крају, по жанровској матрици, сви живе срећно, да краја живота. Испоставило се да су се сви они осећали као статисти у Бекетовим драмама апсурда, између наде и ништавила или ванвременском циничном стрипу „Алан Форд”. Уосталом, није ли Јоханес Хан на питање о датуму могућег пријема Србије у ЕУ изрекао грунфовску мудрост: „Ко гледа уназад, не може ићи напред.”

Као први од услова свих услова било је изручење Милошевића Хагу, а када је то учињено изручени су и сви остали, по списку. Уместо награде за кооперативност коју је највише показао Војислав Коштуница, смишљајући добровољну предају као начин да се што пре приближи чланству, као специјалну награду добио је одлазак Црне Горе из државне заједнице. Мило је одлепршао, као газда самосталне Црне Горе, а Косово је прогласило независност у време власти човека који је победио Милошевића. Била је то показна вежба коју су ових дана осетили Северномакедонци и Албанци, када их је Брисел откачио чак и за формални датум почетка преговора.

Борис Тадић је такође веровао да ће, хапшењем Радована Караџића и Ратка Младића, добити златну картицу за бриселско царство, али, пошто је то и учинио, није стигао ни да баци „петака” Микију Ракићу, а из Берлина му је најпре стигла депеша, а потом и Ангела Меркел лично, на канабе у Београд, с новим условом који се није тицао климатских промена – отопљавање односа Београда и Приштине.

Поглавље 35 тако је претворено у суперполитичко питање, које у себи садржи логичку грешку. Ако пет земаља ЕУ не признаје Косово, како ће то учинити Србија, чак и да хоће? То још нису учиниле, нити намеравају Русија, Кина, Индија, Бразил, Индонезија и још две изузетно важне земље у глобалним оквирима – Израел и Ватикан. Александар Вучић је, преузимајући све полуге власти, схватио да је покретање дијалога с приштинским властима куповина највреднијег ресурса, како за Србију, тако и за њега лично. А то је време.

Тај маневар је био ризичан, јер је на унутрашњем плану сумњичен да ће потписати правно обавезујући споразум с Приштином, ма шта то значило, али је, управо протоком времена, Велика Британија већ на излазним вратима ЕУ, Ангела Меркел треба да преда власт својој наследници, док је током превирања у Немачкој водећу улогу преузео Емануел Макрон, што Берлин, ма како се забављао самим собом, неће посматрати жмурећи. Француски председник не крије да је против даљег проширења, а камоли отварања западнобалканског досијеа. Далеко га више занимају локални избори у Француској, у марту, последњем одмеравању снага у Петој републици пред председничке изборе 2022. године.

За то време није извршена примопредаја дужности у новој Европској комисији, нарочито после оспоравања појединих мађарских комесара, што је порука несташној вишеградској групи која је створила фракцију суверениста или популиста, како вам драго. Тако је моћни Жан-Клод Јункер и даље на челу бриселског бирократског апарата, са старом комесарском поставом и вратиће се на посао, иако је недавно оперисан. Нова ЕК на челу с Немицом Урсулом фон дер Лајен требала би да преузме дужност 1. децембра.

На тај дан створена је Краљевина Југославија и када се говори о „мини-шенгену”, Вучићевој иницијативи о економској унији Србије, Северне Македоније и Албаније, чују ли се пажљиво и његове поруке да ће они који се не придруже, а мисли на Сарајево и Подгорицу, после трчати за тим возом? Сарајевске и подгоричке гласове радо би чуо и председник Северне Македоније Стево Пендаровски.

Изранављене, осиромашене, лагане, посвађане и стављене на чекање којем се не види крај, земље западног Балкана или део некадашње Југе, плус Албанија, окрећу се саме себи. Ако вас овај савез подсећа на четврту Југославију, тек сте делимично на добром трагу. Лековитије је назвати је „тугославијом”, екипом одбачених који су све учинили да постану део ЕУ. Можда ће се контуре новог савеза, без еуфорије и излива лажне љубави, али са свешћу о заједничким интересима, заиста обликовати у политичку творевину с више среће и памети? Одсуство козарачког кола се подразумева!

 


Коментари7
26264
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RosaLux
Moraaće Srbija još dug niz godina da čeka u red iza Turske. De lipči magarče do zelene trave...???
miran
imamo sjajan geostrateski polozaj, nemamo banke sto jest jest ali zato bi mogli dA imamo status kao svajcerska, sta nam treba EU? DA NAS VUKU ZA ROGOVE?
Липовац
Треба и њих разумети, гоподине Апостолски, јер око чега би се отимали да није било нас. У ЕУ су ушла само немачка примљена су њен браћа по оружју и тако ће, хвала богу, и остати. САД могу да нас приме у НАТО али не и у ЕУ, оне блефирају. УК ни у НАТО ни У ЕУ. Што важи и за осталих 26 чланица. Растурањем СФРЈ поново је отворено Истчно питање. Апропо Југославије, грдно греши ко год мисли да је она била тешка грешка. Послужила нам је, колико толико, и као предзиђе правосавља.
Bob Rock
Odličan tekst.
Владисав
Једино је решење следећи став: "Господо хвала Вам. Уважићемо све ЕУ норме али нама није потребно да уђемо у унију. Ми желимо да уредимо наш ситем али у складу са нашим потребама. Чланство у Вашој унији нам није неопходно. Одговара нам да са свима што слободније тргујемо. Ценимо само искрене партнере, не битно са којих меридијана. Поучени смо искуство СФРЈ." Али нико код нас није толико интелигентан да игра на ову лопту.
Боривоје Банковић
@ EvGenije: Не би било лоше кад би могло, али то не иде тако. На сваки евро којима ЕУ финансира НВО, суочава нас с прошлошћу и учи нас да перемо руке, уши и зубе, њихове фирме изнесу сто евра из земље. Што кажу Амери "there ain't no such thing as a free lunch". Гос'н Владислав је потпуно у праву: из ЕУ треба преузети оно што је паметно и корисно за нас. Краставце можемо да меримо и сами. А што се одбране тиче, гледамо на Косову већ 20 година сваког дана како изгледа кад они бране наш народ.
Препоручујем 94
EvGenije
Pa vama, nama najviše odgovara zadnji Makronov predlog. Da se mi lepo pridružimo EU u oblastima gde nam odgovara i da u tim oblastima crpimo EU fondove, a da u oblastima poput odbrane, spoljne politike i državnog suvereniteta vodimo nezavisnu politiku.
Препоручујем 39

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља