петак, 17.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:14
ИНТЕРВЈУ: НИНА САВЧИЋ, књижевница и ликовна уметница

Главно осећање савременог човека је анксиозност

Избора има и није само храброст потребна, већ и вера у то да смемо да бирамо
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 27.11.2019. у 21:00
(Фото Жељко Синобад)

Библиотекар има једно од најфантастичнијих занимања, о којем је Бела Хамваш писао као о послу који има везе са оностраним и подземним световима, а наша књижевница и ликовна уметница Нина Савчић, слично томе, уобличила је свој роман „Власник свега нашег”, у издању „Архипелага”. Према њеним речима, првобитно, име ове књиге било је „Библиотекар”. „Тако сам желела да појачам анксиозност код читалаца. Наслов упућује на јунака који се никад не појављује, за кога и не знамо да ли постоји. Један од првих читалаца рукописа био је Лазар Џамић, наш познати стручњак за маркетинг. Одмах је рекао да наслов треба мењати. Из романа је изабрао реченицу која гласи „Време, подмукли власник свега нашег” и предложио ново име. Наравно, прихватила сам, али свој први роман и даље зовем ’Библиотекар’, каже Нина Савчић за наш лист.

Није случајно што ваш роман отвара цитат из Мопасанове приповетке „Орла”. Слично јунаку ове класичне прозе и ваша јунакиња пролази кроз стања нејасног страха, несазнатљиве границе јаве и сна. Да ли је атмосфера вашег романа узрокована превасходно књижевним световима можда Кафке, Булгакова, Гогоља, Чехова… или је њено порекло у свакодневици, која је и сама често фантастична?

Од Гогоља, затим и од других наведених аутора дели нас много деценија, а ипак елементе њиховог света или осећања њихових јунака препознајемо у овом времену. Свакако су најпре на мене утицали Чехов и Кафка. Они су и укључени у роман. Јунакиња сања Чехова и тражећи његову драму открива тајну библиотеке. Цитира и Кафку. Скривено, истина. То је минијатурна загонетка за читаоце. Међутим, атмосфера романа највише је грађена према контексту у ком живимо, који представља оквир наших дана. Мислим да је основно осећање савременог човека анксиозност. Да ли је сигурност у другим временима била извеснија, не знам. Сада је овако. Водимо дневне борбе са несигурностима, и егзистенцијалним и личним/психолошким. У том паклу не можемо да се осећамо добро. Застрашују нас и прете нам, јасно је онда да је страх први одговор.

Због чега овај свет, сличан ишчашеној стварности „Алисе у земљи чуда”, или мале Дороти из „Чаробњака из Оза”, у једном тренутку читамо као лудило које постаје прихватљиво и нормално?

Добра страна наше адаптибилности, изникла верујем из потребе да преживимо, праћена је померањем граница. Полако почињемо да живимо живот какав никад не бисмо да смо били питани. Ако и постанемо свесни колико смо побегли или колико су нас околности одвукле далеко од наших избора, то приписујемо немању алтернативе. Гутају нас понори у које смо некад само закорачили. Избора има и није само храброст потребна, већ и вера у то да смемо да бирамо. Моја јунакиња је направила избор, неки избор. Заборављамо да нам време свима откуцава. Садашњост доживљавамо као вечност и пуштамо околностима да нас носе својим водама. Свест о коначности уме да пробуди. Кад схватимо да нема више времена, можемо да устанемо против окова у које смо се уплели, да прекинемо и кренемо ка ономе што желимо.

Град је метафизички простор ваше прозе, испуњен бројгеловским ликовима, мало је ту врлине, много хаотичног, кошмарног, оностраног. Какво је ваше схватање урбаног и људског живота у њему?

Управо такво, али не само такво. Град нас меље, оптерећује нас звуковима, одузима индивидуалност, тера нас да присуствујемо... али и даје просторе слободе, нуди разне садржаје. Моја јунакиња је посматрач, она тако учествује у лудници коју зовемо живот у граду. С друге стране, можете и да се укључите. Град повезује. У граду нисте сами. Себе називам „салонским пољопривредником”. Сањарим о животу у природи, о огромном небу које не секу кровови зграда, у кући поред баште где бих сама гајила воће и поврће. Међутим, моја природа очишћена је од много чега што чини природу. У бајковитој слици која ме мами нема блата, инсеката... Имам градско, ирационално поимање живота у природи, оно које је формирано на сликама из каталога путничких агенција. На крају увек схватим да је мој избор град, некад баш Београд. И повремено бекство у природу. Са вај-фајем, обавезно. Зато сам „салонски” житељ планинског села.

Да ли на ваше уобличење света града утиче и визуелни део вашег образовања, једна постмодерна, сликовна, медијска, филмска ситуација?

Утиче, наравно. Све време писања романа, пред очима су ми била Де Кирикова дела. Град који ћути, само сенке и скулптуре, посебна светлост. И Скорсезеов Тревис, који аутомобилом блуди по улицама и сведочи њујоршкој фриволности. Можда Фон Трирова „Меланхолија”. Тишина деликатних Роткових великих платана која симболизује приватност дома. Слика снега који је падао док је Акакије Акакијевич ходао завејаним улицама. Чеховљева сликарска решења при описима. Све то је утицало. И још много тога чега нисам свесна. Визуелни део мог образовања или интересовања можда је чак важнији од литерарног... Ако смем да признам.

Постоји део приватности и затворен универзум библиотеке, али нешто другачије од рајске, борхесовске. Због чега ова библиотека поседује кутије уместо стварних књига, a улазак у њу наликује на фаустовски уговор?

Заиста сам радила као замена за библиотекара у једној школи на рубу Београда. Библиотека је била изузетно богата, имала је невероватан фонд књига. Нико није ушао да позајми књигу за месец и по дана. Зар је битно да ли су на полицама кутије које имитирају књиге или књиге које нико не чита! Иза тога стоји и питање колико смо изневерени у свету у ком живимо. Шта је стварно, шта је лажно, јер много је лажи око нас. Што се тиче „фаустовског уговора”, веома условно схваћене метафоре о непромишљеним изборима, опасној трговини, прихватању последица, непознавању себе, похлепи... то чинимо сви. Правимо компромисе и плаћамо их. Некад се преваримо, увидимо то али помислимо да не можемо назад, заборављамо да је Мефисто у нашим споразумима човек као и ми (Мефисто смо често баш ми). Схватиће или неће схватити да прекидамо уговор, међутим због тога нећемо изгорети у паклу. Душу чувамо на друге начине.


Коментари8
cbde9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miša
Frustracije, nelagoda i osećaj besmisla postali su pravila masovnog društva u savremenoj civilizaciji, a potraga za izgubljenim ili ugroženim individualnim i kolektivnim identitetom ne daje zadovoljavajuće rezultate. Nema ni teorijskih nagoveštaja društvenonaučne inteligencije na potrebu ljudi da povrate ili uspostave identitet vlastite ličnosti.
Slavisa
Radim u kolektivu gde je vecina visokoobrazovana. Volim da citam i to me ispunjava. Na poslu nemam s kim da podelim utisak o procitanoj knjizi ili piscu. Jedino o cemu se prica na pauzama ovih je crni petak i rasprodaje. Osecam se kao da sam pao s Marsa.
Бранислав Станојловић
Православац сам од 76 година, па можда нисам савремен и немам напрегнутости (нисам ни покондирена тиква).
Nikola Kiric
Ja imam tremu kad krenem da otvorim novine. Strah me da necu nista razumjeti, od tolikih stranih rijeci. Strepim da se, jednog dana, necu moci sporazumijevati sa omladinom, jer ce im mozgovi biti isprani izjavama akademskih skorojevica moje generacije.
Jovan ©
"Koliko smo iznevereni u svetu u kom zivimo" ? "Od kolevke pa do groba..."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља