субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35

Амерички конгресмени слушали приче о усташким злочинима

У Конгресу САД је 21. новембра одржано јавно предавање ”Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”
Аутор: Биљана Баковићсреда, 27.11.2019. у 22:55
Небојша Радојичић, Дејвид Вујић, Драгана Томашевић и Ђерђ Матковић у Конгресу САД (Фото Српски народни савез)

Док један град у Хрватској, Славонски Брод, ките новогодишњим украсима у облику „ушастог” латиничног слова у, а који већ има улицу названу по усташи Милу Будаку – што је само последњи прилог низу примера који сведоче о покушајима уздизања усташтва – није згорег што су се истовремено и у Јерусалиму и у Вашингтону могла чути српска сећања на време и нацистичку творевину чији су ово симболи. У америчком Конгресу је 21. новембра одржано јавно предавање „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”, а у Светом граду, у Израелу, два дана раније, у оквиру академског округлог стола посвећеног српско-израелским односима, нису се могле изоставити заједничке успомене на време зла у Независној држави Хрватској.

У тридесетак минута говора, које је детаљно припремала шест месеци да би у том кратком времену могла што боље да допре до америчке публике, Драгана Томашевић, оснивач и директор Фондације сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона, представила је 700 година српске историје и страдања, од Косовског боја, преко два светска рата, до ратова деведесетих година 20. века. Поменула им је и јединствени споменик њеног народа – Ћеле-кулу из Ниша, који сведочи о отпору (данашњим језиком речено) радикалном исламу, па губитак трећине популације и прве концентрационе логоре из Првог светског рата, а онда и монструозне злочине припадника усташког покрета над Србима, Јеврејима и Ромима у јасеновачком систему логора смрти.

„Рекла сам присутним конгресменима, сенаторима и другима – а сала је била пуна – све што је било патолошко, криминално и болесно, што је карактерисало усташки покрет у целини, кулминирало је у Јасеновцу. Објаснила сам им да су усташе убијале мануелно и навела неке од метода. Рекла сам им да сам ја потекла од преживелих из усташког геноцида, чија је цела породица убијена у фебруару 1942, када су у селима Шарговцу, Мотикама, Дракулићу и руднику Раковац код Бањалуке усташе уз благослов фратра Филиповића у једном дану убиле више од 2.300 људи. Без испаљеног метка”, каже Драгана Томашевић за „Политику”. И додаје да њен говор није био директна оптужба, није био прст у око, него дипломатски одмерен и уз највећи пијетет према свим жртвама. Видела је, каже, да је пажљиво слушају, а на неким лицима је приметила и да су шокирани.

У саопштењу које је доставио медијима, Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, навео је да је ово први пут у последње две деценије да се амерички Конгрес бави питањем усташког геноцида који је почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. „Амерички конгресмени, сенатори, дипломате, страни амбасадори, представници владиног и невладиног сектора и америчких медија имали су прилику да се више упознају с овим делом српске историје Другог светског рата. Скуп је почео приказивањем документарног филма ’Култура сећања’ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У филму су приказана сведочанства и патње преживелих у концентрационим логорима у НДХ”, навео је Растовић, који је отварајући скуп рекао и да „данас имамо мали број преживелих логораша који нам помажу да боље разумемо опасност од масовних убистава, мучења и геноцида”.

Растовић је поменуо трагично искуство његовог оца песника Илије Растовића и целокупне породице у логору у фашистичкој Мађарској за време Другог светског рата, а Дрина Рајић је донела слику своје мајке која је као дете од девет година преживела Јасеновац тако што су је покрстили и дали једној католичкој породици. Изложба „Анатомија заборава” постављена је три дана у Рејбурн фоајеу Конгреса. Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво у Америци, које постоји од 1901, организовало је овај догађај у сарадњи с канцеларијом Републике Српске за сарадњу, трговину и инвестиције у Вашингтону, Фондацијом сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона у Великој Британији и Народном и универзитетском библиотеком РС у Бањалуци. Подршку је дало и Министарство спољних послова Србије, а скупу је присуствовао и амбасадор Србије у САД Ђерђ Матковић, као и дипломатски кор БиХ, с амбасадором Бојаном Вујићем на челу.

Јерусалимска декларација

Скуп о српско-израелским односима прошле недеље у Јерусалиму заокружен је Декларацијом поводом 80 година од почетка Другог светског рата (1939–2019), као допринос борби против антисемитизма, ксенофобије, неофашизма и свих облика дискриминације. Јерусалимска декларација је усвојена и у знак сећања на све жртве фашизма, Холокауста и геноцида, посебно на жртве логора за истребљење Јасеновац и забрињавајућег тренда ревизионизма и рехабилитације усташтва. Потписници, међу којима су деца логораши из Јасеновца, као и чланови Групе ГХ-7 – стоп ревизионизму, позивају Уједињене нације, Одељење за Холокауст, и Међународну алијансу за сећање на Холокауст, као и све релевантне организације, владе и невладине организације широм света да осуде и зауставе раст фашисоидних идеологија, посебно усташке идеологије, и јавно охрабривање употребе усташких симбола у Хрватској, на исти начин као све друге неонацистичке и неофашистичке покрете.


Коментари30
4a677
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
Srbija pamti!
Раде Ковачевић
Hrvoje@Питајући се:Шта сад Срби могу да раде са истином о усташким злочинима, симултано сугеришете одговор:Баш ништа, и даље...могу Срби своју истину окачити о клин,јер им она не може помоћи,ма колико је преносили по свету, јер нас њихова злехуда истина не интересује!Тачно,али поставља се питање, кога ова истина не интересује,те дајемо одговор: усташе!Ви доказујете исправност једне мисли античког историчара Тацита који је рекао:“Злочин који се једном разоткрије нема где да побегне до у дрскост."
Trifun
Da je svet znao za Jasenovac i pocinjeni genocid nad Srbima od strane hrvatskih ustasa,ne bi dozvolio da se genocidna tvorevina NDH2 obnovi,od strane onih koji su pocinili genocid za vreme NDH1.Koji su "pacovskim kanalima",uz precutnu saglasnost komunista,izbegli kaznu emigrirajuci u J.Ameriku.Koji se 90-tih vracaju da razbiju YU(padom berlin.zida istekao rok trajanja) i da obnove NDH2.Koji su zavrsili posao Pavelica i Srbe u Hrvatskoj (nekada konst.naroda)sveli na zanemarljivih par procenata...
Matko
Ovo je pogrešna prezentacija. Nije trebalo nepotrebno zalaziti u prošlost i gubiti vreme i pažnju Kongresa i, eventualno, javnosti. Trebalo je početi i završiti sa NDH i njenom politikom i pozvati se na izvore koji dokumentuju iznesene činjenice, kao i na ljude koji su pisali o ovome ili se na bilo koji način bavili ovim problemom, a takvih je bilo mnogo i na Zapadu.
Matko
Ovo je pogrešna prezentacija. Nije trebalo nepotrebno zalaziti u prošlost i gubiti vreme i pažnju Kongresa i, eventualno, javnosti. Trebalo je početi i završiti sa NDH i njenom politikom i pozvati se na izvore koji dokumentuju iznesene činjenice, kao i na ljude koji su pisali o ovome ili se na bilo koji način bavili ovim problemom, a takvih je bilo mnogo i na Zapadu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља