субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:05

Доларе за пут у Њујорк даће за лечење болесног детета

Мајстор Милорад Јурковић из околине Беочина, који се прочуо се по поклањању столица за бебе, одустао је и од примања награде за хуманост да би новац дао неком малом пацијенту
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 27.11.2019. у 20:20
Столар Миле са сином испред своје радионице (Фото приватна архива)

Четири године многима познат само као „столар Миле” из Раковца код Беочина племенитошћу плени пажњу јавности јер бесплатно израђује столице за храњење беба и поклања их родитељима који не могу да их приуште. Најновијим гестом, који је поделио на „Твитеру”, мајстор Милорад Јурковић превазишао је досадашњу хуманост и показао да има срце веће од Америке. Управо у ту државу, у град Њујорк, требало је на Аранђеловдан да одлети и прими награду „Хуманиста године”, коју су му доделили млади из српске дијаспоре. Миле им је поручио да је веома почаствован наградом, првом коју је требало да прими у иностранству, али да не може доћи на гала вечеру у Њујорк док из дана у дан у Србији расте број малишана за чије лечење се скупљају огромне своте новца. За наш лист каже да би много волео да бар једанпут у животу прошета њујоршким улицама, али не може да поднесе да се око 2.000 долара баци на његов ужитак, док у Србији неко дете пати јер му недостаје тај новац за лек. Једноставно, није тако створен. Зато је, каже Јурковић за „Политику”, замолио своје дародавце да средства намењена за његов пут и десетодневни смештај у Њујорку преусмере за лечење неког малишана, али још не зна ко ће то бити.

Мајстор Миле се нашој дијаспори и дародавцима захвалио директним видео-укључењем на вечеру приређену у ту част, а сматра да својим гестом није учинио ништа посебно.

– То ви новинари напишете као ударну вест, као да сам богзна шта учинио, а убеђен сам да би свако нормалан и васпитан исто урадио. Мени материјалне ствари ништа не значе. Свако ко је као ја обишао готово сваки кутак Србије где живе сиромашни и болесни и нагледао се тужних ствари не би отишао. Наиђем бар једанпут месечно на породице које ћуте и живе са својом патњом, а видим да не могу да преживе. Често су неписмени, имају болесно дете и нису уопште упознати са правом да могу да добију помоћ од државе. Дојаве ми људи које и не познајем, па се са супругом и сином упутим да им однесем помоћ – прича мајстор Миле..

– Недавно ме је позвао професор из неке школе који је случајно повезао аутомобилом човека који много тешко живи. Затекао сам га са супругом и четворо деце на врху планине Јелица. Једва ме таксиста, довезао до њих.  А у њиховом вајату дува са свих страна, мајка и једно дете болују од епилепсије. Пуна је Србија таквих, заборављених и беспомоћних. Када их откријем, ја их зовем и посећујем док не стану на ноге – наводи Милорад и додаје да му редовно прискачу у помоћ непознате особе углавном путем „Фејсбука”.

Најновије признање даје му елана да настави своју хуманитарну мисију. Поносан је и на Сретењски орден који је добио почетком године, али истиче да су његове највеће награде „дечји осмеси и захвалност родитеља када им притекне у помоћ”. Богат је јер је помажући стекао много искрених пријатеља. А Америку је могао да види и раније, али је и тада имао преча посла. Док су му деца још била малена добио је годишњу визу за боравак у „земљи снова” у коју је требало да оде на радну турнеју као хармоникаш са својим бендом.

– Одустао сам. Морао је неко да води децу на тренинге и васпитава их. Није све у новцу, шта ће ми ако ћу своје дете годину дана да гледам преко „Скајпа”. Пристојно сам и у Србији зарађивао. И сада када знам да је мој осамнаестогодишњи син успешан спортиста, који ме прати на већини путовања до нејаких и немоћних и помаже ми да у радионици направим столице које поклањамо бебама, свестан сам да сам стекао богатство које никада не бих могао да зарадим у тој Америци – искрен је мајстор Миле.

А за рођење детета – бесплатна свирка

Столар Миле је за четири године направио 1.910 бесплатних столица за храњење беба. До пре неки дан је у својој столарској радионици израђивао и дрвене аутиће које ће за Нову годину први пут проследити српској деци на Косову и Метохији у празничним пакетићима.

Сада све то ради из хобија јер је, како каже, због немогућности да плати порезе пре 12 година затворио столарску радионицу. Отад зарађује као хармоникаш свирајући са својим оркестром по весељима.

– Мислим да сам једини хармоникаш у Србији који свих ових 12 година уредно плаћа порез на ту делатност. Не гледам на друге. На послу свирам народњаке, од тога се живи, али у радионици, за своју душу, слушам искључиво забавне мелодије – истиче Милорад Јурковић који је извесно време, док су га у тој намери подржавале колеге из бенда, на свим рођењима бесплатно свирао.

Има Сретењски орден, али нема струју

„Нисам запослен и подстанар сам. Почео сам да градим своју кућу пре 10 година, али слабо одмиче. Супруга је незапослена, а треба исхранити сина од 14 и ћерку од 12 година. Не причам ово да бих тражио неку помоћ, не шаљите ми помоћ, молим вас. Кажем то само због тога јер су неки људи нестрпљиви за столице, па их молим да мало сачекају, морам ја и хлеб за породицу да зарадим”. Ово је пост који је уз оглас да поклања столице за храњење беба Милорад Јурковић пре четири године, када се упустио у акцију под слоганом „Само нек се деца рађају”, окачио на својој интернет страници.

Кућа је каже у међувремену укровљена и усељена, али струје нема, па је позајмљује од брата.

– Не могу да изађем на крај са перипетијама око легализације дома. Због проблема које имам у катастру, не могу да добијем прикључак за струју. Натерали су ме да купим поново оно што је мој отац давно платио, али то су моји лични проблеми и мука, пустите сада то – скромно завршава причу хуманиста године по опредељењу њујоршке дијаспоре и носилац Сретењског ордена Републике Србије


Коментари9
d49a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana
Da Mile je jedinstven Covek Iz dojaspore smo slali njemu i Covek je prosledjivao dalje Svaka cast Respekt i Postovanje Sve najbolje zasluzuje Bog to vidi
orka
Pustio sam suzu! A kad bi ste samo znali koliko sam cvrst covek.
Данијел
Свака част Мили! А прича о катастру је наша жалосна истина. Плати што си плати, плати да докажеш да је твоје и тако у недоглед. Троми смо. А то није добро.
Marija
Ovakvi ljudi kao sto je Milorad vracaju veru u dobrotu, ulepsavaju zivot, greju dusu... Sve ti cvetalo i pevalo dobri covece!
Данило
Сву срећу и добро здравље желим Вама, добри човече, и свим Вашим потомцима! Ви сте нам узор, који треба да следимо!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља