петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:45
ПОГЛЕДИ

Заблуде у Србији

​Мало ко одлази јер мора. Они који би због положаја у коме се налазе морали да оду најчешће никуда и не могу да оду. Нити имају за пут нити би их ко примио. Одлазе, дакле, они који могу
Аутор: Владимир Вулетићуторак, 03.12.2019. у 18:00

Једина шанса да Синиша Мали одбрани свој докторат у његовој терминалној фази била је да пређе у опозицију. Привилегија опозиционог деловања је што ретко изазива осуду јавности. Но, то у Србији није новост. Заблуда је, међутим, да је беспоштедна критика власти првенствено израз храбрости интелектуалне елите и зрелости критичке јавности. Напротив, тон и боју овдашњој критици сваке власти даје оно што би се мирне душе могло назвати антимодерни политички идеализам. Он се одавно угнездио у парохијалним интелектуалним круговима који из перспективе и с висине средњовековног клера на политику гледа као на моралну делатност којом би требало да руководи врлина. Политички реализам се презире и с гнушањем одбија. Морална изврсност која се овде мери божанским стандардима најмање је што се очекује од политичких првака. Када она, по природи ствари, изостане, интелектуални клер с истим моралним гнушањем и мржњом одбацује месију кога је својевремено с одушевљењем промовисао и дочекао.

Духовна ренесанса и заокрет коју је у европској политичкој мисли направио Макијавели овде су изостали. Макијавелизам се овде и у школама тумачи као зло, а не камен међаш и учење које је одвојило политику од морала и следствено томе омогућило европским политичарима да Европу учине оним што је била и што и даље јесте. Тај духовни и политички клерикализам лако се препознаје по празнословљу и клетвама у говору и по дубоко усађеном схватању да је политика борба добра и зла, односно власти и опозиције, а не борба за идеолошке програме и декларисане колективне циљеве.

Друга раширена заблуда која долази из исте интелектуалне кухиње јесте да људи из Србије одлазе јер морају. Кажу, нужда их тера. А заправо, мало ко одлази јер мора. Они који би због положаја у коме се налазе морали да оду најчешће никуда и не могу да оду. Нити имају за пут нити би их ко примио. Одлазе, дакле, они који могу. И тако је одувек било. Миграције, било унутрашње или прекограничне, увек су водиле из мање развијених у развијеније крајеве. Није се Београд раскрупњао природним прираштајем већ је његов раст, пре свега, последица миграције са села и мањих градова из унутрашњости. Они који ламентирају над судбином Србије јер је напушта интелектуално и радно плодно становништво ретко се сете да су и сами однекуд дошли, било Балканском улицом, било у хромозомима својих родитеља.

Србија би, несумњиво, уз много рада и нешто памети, могла да буде боље место за живот, али чак и уз највеће напоре и најбољу срећу потребно је одрицање неколико генерација да би се примакла  развијеном делу света. Из тог разлога они који имају прилику одлазе и нема потребе плакати над њиховом судбином, нити од њих правити жртве и хероје, као што их не треба ни осуђивати.

Једном речју, миграције нису морална категорија, мада се неретко таквим представљају. Често се чује да млади одлазе јер неће да остану заглибљени у моралној и материјалној каљузи у којој влада бешчашће и корупција. Тако се временом укоренила заблуда да је корупција најважнији узрок ниског нивоа економског и друштвеног развоја. Пре ће, међутим, бити да је корупција последица, а не узрок економске неразвијености. Мада је то питање слично ономе да ли је старија кокош или јаје, превладало је погрешно уверење да је корупција старија.

Немогуће је у једном пасусу рећи много о теми о којој се пишу књиге, али се може констатовати да су, на глобалном нивоу, мантру о корупцији наметнуле управо колонизаторске интелектуалне елите а прихватили и раширили локални фарисеји како би објаснили економску заосталост, а делом оправдали и своју улогу у томе. Коруптивна, као и свака друга криминална делатност потиче, у значајној мери, из тежње да се задовоље материјалне вредности. Императив „имати” укорењен је у културу конзумеризма. Потрошња мимо и преко основних потреба – допало нам се то или не – не само да одржава светски економски систем, већ суштински дефинише идентитет све већег броја људи и у неразвијеним земљама. С обзиром на то да су у тим земљама шансе да се задовоље потрошачки апетити на регуларан начин знатно мање, људи чешће прибегавају криминалним и коруптивним активностима, као што чешће западају у апатију или као што чешће напуштају своју земљу. Па ипак, ништа од наведеног није преовлађујући модел понашања у Србији. Још увек највећи број људи претежно часно и поштено ради и живи. Јер да није тако не би било ни Србије.

Упозорења која указују на примере злоупотребе власти и корупцију су потребна и важна јер јачају колективни отпор тим појавама. Али када се намећу као једина и искључива објашњења наводно катастрофалног стања без утемељења у чињеницама и друштвеној науци онда постају сами себи сврха са кореном у поменутом идеализму или део политичког маркетинга. У сваком случају постају део самоиспуњавајућег пророчанства.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари16
56616
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Da li profesor zagovara da je normalno danas biti nemoralan u politici i da su prošla vremena srednjevekovnog idealizma, da je dobro u cilju napredovanja na društvenoj lestvici biti janičar i izrod sopstvenog naroda? Zašto mladi odlaze? Država ih tera reketiranjem porodilja i penzionera, prevarama sa kreditima za stanove, roditelja koji moraju da rade kao robovi za evro na sat, rasprodajama izvorišta vode, oranica, banja, rudnika, banaka, JP,..ne ceni se znanje već poslušnost i kupljena diploma.
Matko
Autor je "pretežno" (njegov termin!) tačno, bar meni tako izgleda, oslikao neka stanja u Srbiji danas. Naročito me dojmio prvi pasus. Ono što mi se čini netačnim iskazano je rečenicom: "Još uvek najveći broj ljudi PRETEŽNO (ovo mi nije jasno) časno i pošteno radi i živi". Ova konstatacija bi odgovarala Srbiji iz vremena SFRJ, i to bez onog "pretežno", a danas mi ne izgleda tako. Nekako bi tačnije bilo: Još uvek se prilično VELIKI broj ljudi trudi da radi i živi časno i pošteno. Ogromna razlika
Pogled sa strane
Ovo sto se dešava u Srbiji sa doktoratom Malog strasno liči na rasprave o Trampu u Americi. Dve nepomirljive strane govore sa čistim emocijama, a svaka sitnica postaje “kljucni dokaz”. Otrov koji je pušten razara društvo a ako rezultat bude opoziv Trampa nijedan buduci predsednik neće smeti da radi svoj posao. Poštene diskusije ovde nema- razgovor gluvih i prepametnih. Profesor je bar pokušao ovde.
tja
Ako izostavimo Opoziciju ciji je posao da kritikuje vlast, nego gledamo samo na obicne ljude, zovimo ih "narod" koji uvek imaju nesto lose da kazu o vlasti, pitanje je zasto to oni rade. U vreme monarhija znalo se da monarhova vlast dolazi od boga, a s bogom se ne svadja. Kad je dosla demokratija odjednom vladari postadose ljudi koj narod bira na nekakvim izborima. Vladaju narodom neki koji nista nisu bolji od njih? Kako narod moze da ceni te ljude kad ne ceni ni sebe? Zna se ko smo i kakvi smo
vladimir
Професоре, свака вам част. Дијагноза тачна. У питању је отимање влсти без избора. На делу је чиста пета колона. Али мало су се прерачунали. Не браним Малог и није мој фан ни под разно.Али држава је озбиљна установа да би њом управљали неки попут двери или остале болументе.То су плаћеници празних и испраних мозгова.Народ мора схватити да се против Србије води спољашњи и унутрашњи специјални рат да дестабилизује земљу ради одвајања од братске Русије.Вероватно нас нису довољно частили ОС уранијумом

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља