недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:05

Мигранти поново у Кањижи – мештани опет неповерљиви

Из продавница су уклоњени сви оштри и шиљати предмети, општина је ангажовала приватно обезбеђење да крстари улицама, а грађани своје узнемирење износе на „Вајберу” и „Фејсбуку”
Аутор: Александра Исаковчетвртак, 28.11.2019. у 21:00
Редар у центру Кањиже (Фото А. Исаков)

Кањижа – Пре десетак дана мигранти су почели интензивно да се појављују у нашој најсевернијој општини. Спорадично су увек били присутни, али сада на свим клупама у парку испред зграде Општине Кањижа седе мигранти, има их свугде у центру града. Седе у парку и доручкују, једу чипс, и ако им се обратите, прво што ће урадити јесте да вас понуде храном.

Кањижани им се нерадо обраћају, напротив, судећи по коментарима на друштвеним мрежама, рекло би се да у великој мери зазиру од странаца у центру општине. Свима су још жива сећања на 2015. годину када је у јеку мигрантске кризе свакодневно у Кањижу стизало четири-пет хиљада миграната. Последњих дана пред мађарско затварање границе и око осам хиљада. За место које има око осам хиљада становника, то је био превелик притисак, посебно због тога што су се мигранти смештали у шаторе у центру града.

Овог новембра у Кањижи је далеко мање миграната: између 100 и 150 особа у самом насељу Кањижа, а у насељима Мартонош и Хогрош између 50 и 70 миграната, набраја Роберт Лацко, председник Савета Месне заједнице Кањижа и координатор за мигранте у општини Кањижа. Ову потоњу титулу локална самоуправа „обновила” му је пре неколико дана како је почео расти број миграната у месту, пошто је тај посао радио и 2015. године.

„Тешко нам је побројати колико их је, бројеви које сам споменуо односе се на мигранте које видимо, али уз њих рачунамо на још између 50 и 100 особа које су сакривене по напуштеним кућама, некадашњим газдинствима и шумарцима дуж Тисе”, каже нам Лацко.

То што су тренутно у центру града толико присутни резултат је и чињенице да је локална самоуправа уклонила њихово шаторско насеље у шуми поред Народног парка који место повезује са Бањом Кањижа. Мигрантима је уместо спавања на отвореном понуђено да их пребаце у прихватне центре у Кикинди или Суботици. Сви су то одбили.

О акцији локалних власти говори и Халил, седамнаестогодишњи Авганистанац који са групом сународника доручкује у центру. На путу је већ годину и по дана, био је више од годину у Турској, неколико месеци у Грчкој, па потом у Београду. Јутрос им је полиција рекла да ће их одвести аутобусом до прихватног центра, али они то не желе. Његов циљ је Белгија, а до ње ће стићи кријући се у контејнеру теретног возила. Објашњава да има човека који ће му за 2.500 евра отворити контејнер, али страхује да ће га открити скенер на граници. На суседној клупи је Мехмед, учитељ из Сирије. Слабо се сналази са енглеским, па укључује апликацију на телефону која питања на енглеском, претвара у арапски текст. Он ће чамцем преко у Мађарску.

Локално становништво каже да у продавници мешовите робе у центру одлично иде продаја гумених чамаца.

„Прелазе Тису код Мартоноша, постоји мали део где је река граница. Јутрос ми је један Сиријац показао слику брата, тврди да је прешао Тису пре три четири дана, и већ је у Француској. Ми немамо ништа против ових људи, али нису нам потребни такви сигнали који их охрабрују да дођу овамо. Ми знамо да они не желе да остану овде, задржавају се тек дан или два, али од хиљаду покушаја прелазака можда им само један успе”, објашњава Роберт Лацко.

Поновно учестало појављивање миграната у центру Кањиже становништво и локална власт прате са опрезом и мерама предострожности које делују несразмерно у односу на чињеницу да чак ни у јеку мигрантске кризе, између избеглица са ратних подручја у Азији и локалног становништва у Потисју није избио ниједан инцидент. Општина Кањижа ангажовала је приватну чуварску службу чији припадници на неколико локација у граду дежурају од осам изјутра до поноћи. „Не носе оружје, немају никаква овлашћења, али њихова појава смирује људе. Дежурају управо код школе, у центру и у приградским деловима”, каже Лацко.

Након информације да је један мигрант купио два ножа у биљној апотеци, сугерисано је власницима радњи да са доступних места уклоне све оштре, шиљате, назубљене предмете. „Ми не знамо зашто је мигрант купио нож, можда само за храну. Али замолили смо приватнике да са видика уклоне све оштре предмете и да их продају само Кањижанима”, каже Лацко. У продавници пластичних производа у центру града, жена за касом потврђује нам да је маказе однела у магацин. Уколико су потребне Кањижанима, онда их донесе.

На „Вајберу” и „Фејсбуку” формиране су и посебне групе и ту се грађани обавештавају о кретању миграната. Видљиво је да је тон на овим мрежама повишен, па и нетрпељив. Лацко каже да је свестан тога, али с друге стране требало је на неки начин каналисати расположење становништва.

„Ми их не познајемо. Различитих смо култура, менталитета, и ако и немају лоше намере, неразумевање и страх одређују наше понашање”, констатује Лацко.

Ипак, мигранти су и потрошачи. Осим што купују гумене чамце, снабдевају се животним намерницима у локалним продавницама, а много их је и у преноћишту „Викторија нова” у центру Кањиже. За рецепцијом је Владимир, отац власника хотела Марка Андрића. Каже сви који се овде пријављују покажу неку пријаву да су тражили азил, имају неку врсту документа. Њихови гости нису причљиви на енглеском, те домаћин доводи двадесетосмогодишњег Сиријца који каже да је машински инжињер. Жели да стигне у Немачку и настави школовање.

У дворишту пуном миграната затекао се и Шандор Нађ, први комшија овог преноћишта. Каже, непријатности није било, али понавља причу из мађарске историје, како су Османлије на превару освојиле Будим.

На клупи у парку тројица старијих Кањижана уживају на новембарском сунцу. Питање о томе шта мисле о мигрантима који се појављују у већем броју, није добро прошло. Двојица од њих упуштају се у међусобну жестоку полемику.

Општина Кањижа упутила је пре једне седмице писмо Министарству полиције са молбом да повећа присуство полиције на улицама и да им подигне ниво овлашћења. Никакав одговор још нису добили. „Ми за сада само шаљемо извештај Комесаријату за избеглице, о бројном стању миграната и њиховом кретању. Али, ми морамо да смиримо и заштитимо своје грађане”, каже Лацко.


Коментари3
7ef2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

I budi to sto jesi
Nelegalni ulazak migranata u Srbiju je postao unosan biznis u koji je upleten sam vrh srpske drzave. Jednoga dana, nece to da potraje, migranti ce traziti njihove dzamije koje ce se praviti novcem iz Irana i drugih zemalja koje izvoze terorizam, kasnije i skole, pa zatim dolaze politicke partije itd. Sam Bog zna sta ce biti sa drzavom Srbijom koja polako nestaje odlaskom gradjana iz Srbije i dolaskom migranate
Habsburg
Više Mađara u mestu i odmah veća zaštita od migranata. Nego šta! A večito bolećivi Srbi puštaju migrante da rade šta hoće. Nie tek tako Mađarska samo 150 godina bila pod Turcima.
коридор1
То је политика - купите чамац код нас ал немојте да долазите, волимо само ваше паре.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља