петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Менталне сметње никада не пролазе саме од себе

Све је више депресивних, самих и зависних од психоактивних супстанци, тврде психијатри, па и не чуди да је 8.000 људи тражило помоћ у центру где нису потребни упут а ни давање података о себи
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 28.11.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Од када је на 20. спрату „Београђанке” отворен Центар за ментално здравље, који организационо припада Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, за непуних две године више од 8.000 људи затражило је стручну помоћ психијатара и психолога овог центра. У последњих једанаест месеци више од 3.900 особа позвало је СОС линију за спречавање суицида болнице „Лаза Лазаревић” и преко телефонске линије 011/7777- 000 потражило помоћ за себе или за блиску особу у чијој се глави врзмају самоубилачке мисли. Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора клинике „Др Лаза Лазаревић” подсећа да је овогодишњи светски дан менталног здравља  посвећен превенцији суицида, јер се сваких 40 секунди у свету учини један суицид и то постаје велики здравствени проблем свих земаља света.

– Симболично поигравање статистиком говори да је 40 секунди сасвим довољно да особа буде одвраћена од суицидалних намера – понекад је довољно једноставно питање „како си”, да би особа схватила да постоји неко кога је брига за њено ментално здравље. У марту смо специјално за адолесценте отворили „чет рум”, а на светски дан менталног здравља, који се сваке година обележава 10. октобра, СОС линија ушла је у састав првог центра за превенцији суицида у Србији који се налази у клиници „Др Лаза Лазаревић” – истиче наша саговорница.

Она додаје да је Влада Србије 21. новембра усвојила национални програм за заштиту менталног здравља, за период од 2019. до 2026. године, а тим програмом обухваћен је рад служби менталног здравља које су дужне да пруже савремену свеобухватну превенцију, лечење и рехабилитацију, као и адекватан социјални приступ.

– То подразумева да се све активности предузимају у средини у којој особе живе. Суштина реформе заштите система менталног здравља опште популације јесте да се сви сегменти друштва брину о менталном здрављу. Ако се болест на време дијагностикује, боља је прогноза, јер менталне болести узрокују инвалидигтет и морталитет. Не треба сметнути са ума да је депресија други узрок инвалидитета на свету – особе са меланхоличним погледом на свет мање су способне за рад, љубав, породицу и пријатеље и често су на боловањима. О величини овог менталног поремећаја довољно говори податак да је једна од првих тема овогодишњег Светског економског форума у Давосу била ментално здравље, јер се оно директно одражава на економију – особа са психичким проблемима је, једноставно речено, мање продуктивна – каже др Ивана Сташевић Карличић.

Националном програмом такође је предвиђена реформа и деинституционализација великих психијатријских установа и отварање центара за ментално здравље у заједници који би свима били лако доступни. Београд је у фебруару прошле године добио први центар за метално здравље у заједници, смештен у палати „Београђанка”, кроз који дневно пређе преко педесет људи.

– Разумљиво је велико интересовање наших суграђана за тај центар, јер људи једноставно не желе да отворе картон у психијатријској установи и мучно им је да пролазе кроз административну процедуру заказивања термина. Наш центар за ментално здравље отворен је седам дана у недељи, од девет до 18 часова. Кроз њега дневно прође око 50 особа оба пола и свих старосних категорија – најмлађа особа која је потражила помоћ био је адолесцент, а најстарији је имао 85 година. Људи нам се најчешће обраћају због проблема на послу, у породици, са децом, са партнером... Све је више депресивних, самих, отуђених и зависних од психоактивних супстанци, што је логична последица чињенице да све више радимо, све мање времена проводимо са породицом и све се више „дружимо” преко друштвених мрежа – објашњава наша саговорница.

Она примећује да се велики број пацијената, уместо психијатру, за помоћ обраћа лекарима Ургентног центра, јер су због интензивних телесних симптома убеђени да умиру и од лекара траже „потврду” за драматично стање у којем се налазе. Ове особе заиста имају озбиљне сметње типа лупање срца, скок крвног притиска, дрхтање, бледило.... Искуство психијатара говори да се чак 80 одсто пацијената са паничним нападом прво обрати лекару ургентне медицине, па тек онда стручњаку за душу.

– Могу да прођу године од настанка психичких патњи, па све до првог јављања психијатру. Наравно, прогноза је увек боља ако се особа на време обрати стручњаку за душу јер је, примера ради, психоза толико „токсична” за мозак да може направити мождани „шумски пожар”, који је немогуће угасити уколико се на време не узму антипсихотици. Ако се терапија не примени у прави час, сметње могу да ескалирају и особа може постати опасна по себе и околину – закључује др Ивана Сташевић Карличић.


Коментари6
d6c62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
Mentalne smetnje nikad ne prolaze (= prestaju?) same od sebe ali ni uz pomoć medicine, osim za izvesno vreme, a onda jovo-nanovo. Koliko je meni poznato, takvo je još uvek " trenutno stanje".
bolje speciti nego leciti
U primitivnim sredinama, a cesto i medju skolovanim medecinarima obelezavanje i odvajanje bolesnika kao "opasan po sebe i okolinu", i brze dijagnoze psihe, cesto dovode do jos vecih poremecaja i stete po pacijenta. Dok , izlozenost svakodnevnom Stresu uzima svoj danak , i niko nije postedjen, a interes sredine za resavanjem tih "neresivih" nagomilanih dnevnih problemima koji bi olaksali zivot ,i sprecili stres pre lekova, je jako mali, ili nepostoji.
Milutin
Naprotiv. Mnogo je onih, koji su “opasni po okolinu“, na ulicama. Umesto da budu pod nadzorom, slobodno se krecu, a onda citamo o njima i njihovim u crnoj hronici
Препоручујем 6
Milan Nikolic
Kada je 2008 nastala finansijska kriza koja je pogodila ceo svet, niko se nije latio da napise tekst o pravim uzrocima nastanka te krize. Uzroci su jasni, prekomerno uzimanje psihoaktivnih supstanci koje izazivaju euforiju i osecaj svemoci uticu na to da covek izgubi osecaj za stvarnost i donosi odluke koje mogu biti pogubne za citavo covecanstvo. Supstance koje su pravljene od strane svemocne farma industrije sada iziskuju protiv-lek, cela prica lici na dobro poznati virus i antivirus pattern.
дрекавац
Стручњаци за душу нису још дефинисали свој предмет проучавања, а то је душа. Гђа доцент наравно убеђује да нико не може да остане жив ако се не обрати психијатру, или још горе, психологу, баш као што вас и продавац четки убеђује да без његове четке нема хигијене. Већи проблем од продаје тог "производа" јесте што психолози постају нека врста нових партијских секретара који одлучују ко може да добије посао а ко не.
komentar
statisticki gledano (dugogodisnje studije svetske statistike i naucne studije licnosti i kriminaliteta) osobe opasne po okolinu (masovne ubice, zlocinci itd). vecinski (preko 87%) pripadaju kategorijama sociopatije/psihopatije koje NISU dusevne bolesti. predstavljanje osoba sa dusevnim bolestima kao "opasnih po okolinu" (i to od strane psihijatra) tesko da ce ohrabriti bilo koga da trazi pomoc (ako vec zelite da afirmisete potrebu za mentalnom higijenom i savetovanjem).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља