петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:41

У 2020. за изгубљене спорове даћемо 20 милијарди динара

Овај износ је два пута већи у односу на 2017, а више од пет пута него што је био 2010. године, оцењује Фискални савет
Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 28.11.2019. у 22:55
На списку су и судске пресуде у области пољопривреде, ветеринарства, шумарства, ловства, вода, земљишта... (Фото А. Васиљевић)

Једна од ставки буџета које се често помињу током расправе у Скупштини Србије јесте издвајање од око 20 милијарди динара за изгубљене судске спорове и арбитраже. На то је указао и Фискални савет, који сугерише да би држава морала да спреми стратешки одговор на вишеструко повећање непродуктивних издатака за казне и пенале у свега неколико година. У Министарству финансија кажу, пак, да је реч о износу од 14 милијарди динара, који се углавном односи на изгубљене радне спорове, накнаду штете, арбитраже...

Издвајања државе за плаћање казни и пенала у 2020. премашиће 22 милијарде динара, прецизира Фискални савет у Оцени Предлога закона о буџету за наредну годину. Овај износ је два пута већи у односу на 2017, а више од пет пута у односу на 2010. годину.

„Иако већ годинама указујемо на готово неконтролисан раст ове ставке јавних расхода, стратешка и промишљена реакција владе на овај лош тренд и даље изостаје. Интересантно је приметити и то да се овај проблем мало помиње и у стручној и широј јавности, иако су буџетска издвајања за плаћање казни и пенала, на пример, више него двоструко већа од субвенција за инвеститоре”, истиче Фискални савет у овом документу.

Према њиховим наводима, највећи део ових расхода потиче од одштета које држава мора да плати због повреда уговора. Чланови овог независног владиног тела подсећају да је 2014. за неизвршену обавезу по основу концесије за изградњу ауто-пута Хоргош–Пожега приватним компанијама плаћено 1,6 милијарди динара, а 2018. око четири милијарде динара грчком „Митилинеосу”, који је имао спор са РТБ „Бор”.

„Познато је да се у буџету за 2020. одваја новац за обештећење ’Енерго-Зелене’ (није познато колико), а судећи према рекордном износу предвиђеном на разделу Министарства финансија, извесно је да је држава изгубила још неки велики судски спор или међународну арбитражу. Због свега тога сматрамо да је неопходно да Влада Србије напокон направи озбиљну анализу која би прецизно идентификовала главне разлоге због којих држава губи толико пресуда. У складу са резултатима те анализе, већ од 2020. морале би да се предузму конкретне мере како би се тренд снажног раста ових непродуктивних буџетских расхода у наредним годинама преокренуо”, сугерише Фискални савет.

Међутим, у Министарству финансија за „Политику” кажу да су у буџету за 2020. годину планиране 14,4 милијарде динара за новчане казне и пенале по решењу судова. У претходним годинама, као и за 2020. годину, новац је, између осталог, планиран за принудне наплате, повреде права на суђење у разумном року странке у свим поступцима у којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року (који имају право на накнаду нематеријалне штете која представља правично задовољење).

„Потом за поступање по захтевима за накнаду штете досуђене одлуком Уставног суда којима је утврђена повреда и ускраћивање Уставом зајамчених права и припрема решења о исплати накнаде штете, као на пример: накнада нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року, накнада материјалне штете због повреде права на имовину – предузећа у стечају, рехабилитација и неосновано лишење слободе”, наводе у Министарству финансија.

На списку су и судске пресуде у области пољопривреде, ветеринарства, заштите биља, шумарства, ловства, вода, земљишта... Права из радног односа и неизмирене обавезе по том основу. Затим, пресуде по основу привредних спорова и управних поступака.

„Обавезе по основу пресуда међународних арбитража и у случају када Народна банка Србије не може да идентификује корисника на кога се принудна наплата односи (у решењу где је као дужник наведена Република Србија) евидентирају се на терет апропријација Министарства финансија”, објашњавају у Министарству финансија. Не наводе о којим је конкретно случајевима реч и о коликим износима.


Коментари9
db7d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Sporovi ne padaju s neba nego pocinju nagadjanjem izmedju doticnih stranaka. Po obicaju izmedju gradjana i drzave. Ako drzava pogresno oceni sopstvenu poziciju to dovodi do gubljenja procesa. Kao u slucaju nedovoljnih dokaza kod gonjenja gradjana. Primer Miskovica. Troskovi sudjenja nisu bezplatni pa je i duzina sudjenja relevantna za iznos troskova. Bolji pravnici u drzavnoj sluzbi bi znacajno ustedeli drzavi te troskove. Ali pod pretpostavkom da drzava pred sudom nema povlasceni polozaj.
буки
Можда би помогло да одштету плаћају судије чије су пресуде поништене у Стразбуру. Онда не би тако олако, бахато, без размишљања и удубљивања у проблем лупали својим чекићем. По тренутном закону судије не сносе никакву одговорност за изречену пресуду, па се не треба чудити оволиким изгубљеним споровима. Слажем се наравно да судије морају бити независне, али то никако не значи да требају бити и неодговорни.
Мунгос
Анализа је непотпуна. Ако није тајна, добро би било да се објави колико укупно српски буџет оптерећује онај злогласни суд у Стразбуру. Моје сазнање је да је та рата већа од рате којом отплаћујемо кредите ММФ-у.
Мунгос
@ правник….. Потпуно разумем твоје правничке разлоге. Али ми и даље смета то што у име заштите својих права идеш мечки на рупу. То што мечка неће тебе да поједе, није ни тема, тема је колико треба одвојити пара из буџета е да би задовољили неке сатрапе који су власници људских права.
Препоручујем 5
правник у покушају
Суд у Стразбуру није злогласни, већ штити владавину права у земљама у којима се крши. Очекујемо да позитивно реши отете пензије од 2014 године, о којима се наш Уставни суд никада није изјаснио да ли су законито отете. Шта нам је остало друго, него да заштиту тражимо у Стразбуру...
Препоручујем 21
Jovan P.
Odgovorna lica u državnim institucijama krše zakone jer znaju da ne snose zbog toga nikakve materijalne a najčešće ni disciplinske sankcije.Naprimer, direktor neke državne ustanove daje predlog upravnom odboru koji nije u skladu sa zakonom i upravni odbor ga usvaja a onda dolazi do spora koji državna ustanova gubi na sudu zbog kršenja zakona.Troškove izgubljenog spora trebalo bi da plate krivci solidarno, direktor i članovi upravnog odbora a ne država. Potrebno je zaoštriti ličnu odgovornost
Miodrag
Drzava nema kontrolu nad primenu zakona, lokalni birokrata vlada, dok drzava placa njihov nerad i nepostovanje zakona. Drzava krade penzionere, bivse, sadasnje, buduce, jer ne racunaju placeni radni staz ako je manji od 15 godina. Jednog dana ce to da bude najveca odsteta koju ce drzava morati da plati, a to verovatno morace da se dobije u Strazburu, na nasu zalost. Miodrag
Препоручујем 4
Ivan Zgrozeni
To je cena uvodjenja vladavine prava. Nemojte pogresno da me shvatite. To je dobro, ma koliko opterecivalo budzet. Indikator je stanja koje smo imali dok sudski sistem nije koliko-toliko unapredjen. Naravno, daleko je od savrsentva. Kada, i ako postane jos bolji, ta stavka u budzetu ce biti jos visa kao naknada onima koji su bili zrtve komunistickog bezakonja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља