петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:45

Жена је и данас у проблему

Занимљиво ми је било да током проба пропитујем, истражујем сећање на наше баке, прабаке, претке, каже Јована Стојиљковић која игра у представи „Бели бубрези”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 29.11.2019. у 14:00
Јована Стојиљковић у представи „Бели бубрези” (Фото: Атеље 212/Бошко Ђорђевић)

Представа „Бели бубрези” бави се патријархатом, односно женским питањем. Проблемима са којим се суочавају жене, али и мушкарци у том систему. Глумица Јована Стојиљковић овако је за „Политику” говорила о овој представи коју по делу савремене хрватске ауторке Ведране Клепице режира Исидора Гонцић. Премијера је вечерас од 20.30 сати на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212. Драматург је Димитрије Коканов, кореограф и аутор сценског покрета Игор Коруга, костимограф Мила Миладиновић, сценограф Милан Миладиновић, а композитор Ирена Поповић...

„Бели бубрези” су драмски текст о женама у некој, рекло би се балканској, руралној средини, у будућности. У том недефинисаном времену и непрецизираном локалитету који неодољиво подсећа на наш овдашњи културни контекст Ведрана Клепица поставља готово архетипске слике породичних, брачних и колективно женских пријатељских односа. Ауторка овим комадом на неки начин реферише на драматургију театра апсурда која је значајна у сагледавању репертоара Атељеа 212.

Поред Јоване Стојиљковић, јунаке Ведране Клепице тумаче и Драгана Ђукић, Жељко Максимовић, Катарина Марковић и Марија Јелић. Ово је, уједно, други пут да Исидора Гонцић режира у овој театарској кућу, након што је у истом сценском простору дипломирала са Јонесковим комадом „Ћелава певачица”.

– Представа „Бели бубрези” има потенцијал да буде не само друштвено ангажовано, већ и духовито остварење. Занимљиво ми је било да током проба пропитујем, истражујем сећање на наше баке, прабаке, претке. Тумачим више драмских ликова, који се смењују будући да се у свакој сцени другачије зову моје јунакиње. Реч је о генерацији жена, у том смислу можемо рећи да се мења контекст времена, од тога да је прва сцена нешто што је било стотинама година уназад, до тога како је било нашим бакама, нашим мама... Интригантне су релације и односи које смо покушали да осветлимо – каже Јована Стојиљковић, која је пред сам крај прошле сезоне остварила и запажену улогу Софке у представи „Нечиста крв” Боре Станковића у режији Милана Нешковића на сцени Народног позоришта у Београду.

–У оба случаја у центру збивања је жена, с тим што сам се код Софке трудила да реалистично размишљам о њеном проблему, док су „Бели бубрези” сасвим другачији приступ, жанр, рукопис. Не могу о Софки и јунакињама Ведране Клепице да размишљам на исти начин, већ размишљам из контре да бих испратила редитељски рукопис Исидоре Гонцић. Како сазревам све више сам свесна положаја жене на овом простору. Свакако је бољи у односу на време у којем су живеле наше баке или прабаке, али са друге стране жена је и данас у проблему, јер њен положај није сјајан, ни приближно онако како бисмо желели да буде. Тешко је подмирити све што савремени тренутак живљења намеће жени. У смислу да је она једнако мајка, домаћица, успешна пословна јединка, једнако жена као глумица. Важно је да све те ствари пратимо, а и даље се сусрећемо се чињеницом да њен положај није исти као положај мушкарца. Рецимо, конкретно у мом случају, глумице имају мање женских улога него мушкарци, лако смо замењиве. Не желим, ипак, да гледам превише песимистично на то, већ се трудим да својим радом сама себи будем довољна у смислу да смо сви људи.

Јовану Стојиљковић пратимо од њених глумачких почетака, и када се остварила у лику Веселе Крај у представи „Клаустрофобична комедија” Душана Ковачевића, у режији Дарка Бајића на сцени „Бата Стојковић” Звездара театра у Београду, али и у другим њеним глумачким креацијама, како у улози Марије у награђиваној представи „Казимир и Каролина” матичног Атељеа 212, тако и у представама „Танго”, „Ћелава певачица”, „Сан летње ноћи”… С обзиром на то да је од раног детињства волела да имитира и забавља своје најближе и пријатеље већ у другом разреду основне школе почела је да усавршава прве вештине глуме код Ненада Ненадовић, а затим и на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Драгана Петровића Пелета где је и дипломирала глуму. У међувремену, остварила је и бројне филмске и телевизијске улоге. И поред тога Јоване Стојиљковић нема на друштвеним мрежама, зато што, каже, то њену личност и биће умара више него што би од тога видела неке користи.


Коментари0
98339
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља