субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:45
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДЕЦЕНИЈА ИНКЛУЗИЈЕ У СРПСКИМ ШКОЛАМА

И средње образовање да буде обавезно и бесплатно

Највећи напредак постигнут у обезбеђивању бесплатних и прилагођених уџбеника. Потребно више педагошких асистената, трансформација специјалних школа, веће учешће родитеља, наводи се у извештају
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићпетак, 29.11.2019. у 12:53
(Фото А. Васиљевић)

Када је пре десет година инклузија постала обавезна од вртића до универзитета био је то одраз стратешког опредељења наше државе да образовање учини квалитетним и доступним свој деци, ђацима и студентима без ограничења. Био је то крупан корак у усклађивању овдашњих с међународним прописима, напредак у области људских права и „баук” за просветни систем тада потпуно неспреман да се суочи с изазовима „најинклузивнијег закона”. Издвојили су се, до данас, бројни примери добре праксе, показујући да инклузија може да буде лако и успешно реализована, а још више примери који нису за похвалу.

У редовним школама Србије све је више деце с развојним сметњама, која уче по индивидуалном образовном плану (ИОП), прилагођеном или измењеном у складу с могућностима и потребама ових ученика. Из године у годину смањује се број ђака у специјалним школама које сада, уз решење интерресорне комисије, углавном примају школарце с вишеструким развојним тешкоћама. Рад интерресорних комисија, чији је посао да процене да ли је детету потребна додатна образовна, здравствена или социјална подршка, у неким општинама и даље није потпуно регулисан. Број педагошких асистената, којих је у систему тренутно ангажован 261, недовољан је у поређењу с потребама деце, ученика и установа - овакву слику кроје закључци из завршног нацрта националног извештаја о инклузивном образовању у Републици Србији, чије је делове ексклузивно за „Политику” уступило Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Финални нацрт извештаја први пут је представљен прошлог уторка одабраним креаторима овдашњих образовних политика. На стотинак страна тај „интерни” документ у овом тренутку представља најрелевантнији пресек стања у инклузивном образовању. Ивештај је и ослонац за планирање унапређења квалитета образовања и дефинисања појединих стратешких циљева до 2030. године.

Значајан искорак направљен је дефинисањем афирмативних мера за упис у средњу школу. На другим нивоима образовања мере подршке редовном похађању углавном су усмерене на ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом и најчешће не обухватају друге осетљиве групе. Највећи напредак направљен је у обезбеђивању бесплатних и прилагођених уџбеника”, закључује се, између осталог, у извештају.

Творци тог документа препоручују да се обезбеди одговарајући (мада не прецизирају који) број стручних сарадника и педагошких асистената да би се осигурао одржив развој инклузивног образовања. Сугеришу и да се уведе обавезно и бесплатно средње образовање и васпитање, јер би то могло да допринесе већем укључивању деце из осетљивих група у више нивое од основног образовања. Стручњаци позивају да се припреми дугорочна стратегија трансформације школа за ђаке са сметњама у развоју, као и да се обезбеди веће учешће родитеља у развоју и промовисању инклузивног образовања.

– У наредном периоду потребно је наставити рад на трансформацији специјалног образовања у смислу његове функције, ефикасности и педагошког рада. То ће у пракси значити да ће дефектолози и други „специјални” наставници – уместо да се запошљавају само у специјалним установама, бити подршка редовним вртићима и школама, односно васпитачима и наставницима који ће радити с децом с разним сметњама у развоју и учењу. За то је потребна и промена иницијалног образовања васпитача и наставника, али и специјалних педагога и дефектолога, који би од сада више требало да дају подршку инклузивном образовању на разним нивоима, уместо да раде с малим бројем ученика с развојним сметњама – објаснила је за „Политику” Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете.

Министрова листа бесплатних обука
Инклузивно образовање од старта је међу приоритетним областима стручног усавршавања запослених у образовању. Већи број програма на ову тему се увек налазио и на такозваној – министровој листи.– То су програми сталног стручног усавршавања запослених у образовању и васпитању, процењени да су од јавног интереса, а одобрава их министар. Међу њима је велики број обука развијених у сарадњи с Уницефом, као што су „Наставници као носиоци квалитетног образовања за свако дете”, „Диференцијација наставе”, „Спречавање осипања ученика из образовања”, „Коришћење Брајевог писма”... Обуке с „министрове листе” реализује министарство а учешће за све запослене је бесплатно – објаснила је Вичекова.

На питање да ли су учитељи и наставници данас обучени да правовремено и у најбољем интересу деце одговоре захтевима инклузивног образовања, Вичекова каже да је у првој фази (од 2009. до 2013. године) 30.000 наставника похађало програме обуке усмерене на промену начина размишљања појединаца и образовних институција, стицање и развијање професионалних вештина за рад у одељењима са децом са сметњама у развоју.

– У другој фази, од 2013. до ове године, фокус је на диференцијацији, управљању у учионицама и новинама у стратегијама наставе и подршци ученицима. Бројне обуке које наставници у последње две године пролазе у вези с текућом реформом планова и програма наставе и учења, чиме се такође повећава квалитет образовања, допринеле су да сад имамо пад броја реализованих обука у области инклузије – образлаже Вичекова.

Повећан број ИОП-а које израђују школски тимови на основу препорука интерресорних комисија, по мишљењу креатора образовне политике, показатељ је унапређења квалитета инклузивног образовања.

– Квалитет се прати и током спољашњег вредновања установа, такозване екстерне евалуације вртића и школа. Изазови који се јављају у спровођењу инклузивног образовања су свакако финансијска ограничења за подршку имплементацији инклузивног образовања, као и социјалне норме, које се и даље у великој мери заснивају на уверењу да деца са сметњама у развоју треба да се школују у специјалном образовању. Нажалост, често се дешава да се у јавности појављују појединачни случајеви неуспешне инклузије, али не би смело на основу тих примера закључити да је она неуспешна – закључује наша саговорница.

У нацрту извештаја се указује да и даље постоји потреба за дефинисањем индикатора за праћење квалитета инклузивног образовања на нивоу одељења или групе, установе, локалне самоуправе и образовног система у целини који ће бити усклађени са стандардима добрих пракси на међународном нивоу. Креатори запажања и смерница о инклузивном образовању примећују да до сада није спроведено истраживање усмерено на процењивање непосредних ефеката употребе ИОП-а.

У односу на основне школе проценат ученика који се образују по ИОП-у у средњим школама је неколико пута мањи, тако је у току прошле школске године 2,87 одсто основаца учило по ИОП-у, а средњошколаца свега 0,73 одсто. Подаци сведоче и да се из године у годину увећава број ученика који су у средње школе уписани на основу афирмативних мера ради достизања пуне равноправности. Чињеница је да је Министарство просвете уз подршку канцеларије Уницефа и осталих партнера, предузело значајне кораке за укључивање деце избеглица и миграната у образовни систем. У нацрту извештаја може се прочитати и да су „центри за социјални рад значајан ресурс, али и да запослени у овим установама немају довољно информација ни капацитета да се баве унапређењем инклузивног образовања”. Такође тамо стоји и да многе општине у Србији нису обезбедиле приступачност вртића, осмолетки и средњих школа свој деци стварајући техничке услове за неометано кретање особа са инвалидитетом.

– Добијене препоруке представљају изазов за Министарство просвете у наредном периоду. Њихово успешно решавање биће додата вредност већ постигнутим резултатима – охрабрују надлежни.


Коментари9
dc143
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

буки
Браво за @бату и Доконог Профу! Сви релевантни актери у Просвети знају да је то суштина проблема и упорно ту чињеницу гурају под тепих. Зашто би неко радио оно што не жели, а при томе и не мора? Осим малог броја заинтересованих да нешто ново науче, остали ученици неће отварати књигу, а на часовима ће (када дођу) учинити све да буду "главни" и тиме онемогуће ове прве у жељеном учењу. Такво стање је одавно у ССШ и пре него што су званично постале обавезне.
Мики
Зашто се лажемо,инклузивно образовање је тоталан промашај ,нити су задовољни родитељи здраве деца ни деца инклузивци,само родитељи те деце,јер лече комплексе!
Peter Kel(N)er
Bez veze. Obavezna treba da bude samo osnovna i to četiri razreda. Ko hoće dalje neka plaća.
Александар Симовић
Бесплатно, рекосте? Иронично...
Aleksandar
Gluposti. Srednja skola se zavrsava s 19 godina. Kome cete da naredjujete sta da radi u 19 god?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља