субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:26
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДЕЦЕНИЈА ИНКЛУЗИЈЕ У СРПСКИМ ШКОЛАМА

Настава и уџбеници нису прилагођени студентима с хендикепом

С највећим тешкоћама суочавају се академци с оштећеним слухом, јер на факултетима Београдског универзитета нема тумача знаковног језика
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпетак, 29.11.2019. у 15:00
(Фото А. Васиљевић)

Удео студената с инвалидитетом у академској популацији Београдског универзитета (БУ), који је највећи у Србији, јесте испод пола процента, кажу у Универзитетском центру за студенте с хендикепом. Број уписаних на 31 факултет у главном граду је с 57, колико их је било у академској 2016/17. години лане пао на 41, док су овог октобра индексе добила 43 академца с инвалидитетом.

Зорица Стевић, стручна сарадница на пословима подршке студентима с хендикепом у Универзитетском центру, истиче да на БУ, који има око 100.000 академаца, тренутно студира између 400 и 500 студената с инвалидитетом, али претпоставља и да је број нешто већи јер у евиденцији имају само онај део популације који се њима пријавио. На десетогодишњицу инклузије забележен је помак у укључивању особа с интелектуалним потешкоћама на студије. Факултете су почели да уписују и они који имају спектре аутизма, што је према Стевићевој пре деценију било незамисливо.

На највећем универзитету академци с хендикепом најчешће уписују друштвене факултете, који се и највише прилагођавају овом делу популације. Квоте су увек попуњене на Факултету политичких наука (ФПН), Правном, Филозофском, Филолошком, Електротехничком, а места редовно остаје на Архитектонском, Грађевинском, Факултету за физичку хемију, Хемијском и Техничком факултету у Бору.

– Сваком студенту с хендикепом се пружа индивидуална подршка и имају право да од професора, или од руководства факултета траже да им прилагоде наставу и полагање пријемног и осталих испита. Факултети углавном настоје да обезбеде приступ зградама и побољшају услове за учење, али су радили и на сензибилизацији запослених за тешкоће с којима се суочавају особе с хендикепом. Правни факултет истичем као пример добре праксе, нарочито у прилагођавању литературе студентима с оштећењем вида и тешкоћама у учењу, који је ову препреку премостио „унутрашњом политиком” и доношењем правилника. Ту се истичу и ФПН, ФАСПЕР и Пољопривредни факултет – наглашава Стевићева и додаје да су они за превоз до факултета или библиотеке обезбедили возило с рампом, намењено првенствено студентима који живе у домовима, а отежано се крећу, користе колица, слепи су или слабовиди.

Сту­ден­ти без хен­ди­ке­па ко­ји во­лон­тер­ски по­ма­жу ко­ле­га­ма са хен­ди­ке­пом у окви­ру про­гра­ма вр­шњач­ке по­др­шке ко­ји ор­га­ни­зу­је Уни­вер­зи­тет­ски цен­тар (Фо­то Феј­сбук Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра сту­де­на­та с хен­ди­ке­пом)

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је, на иницијативу центра, добила робот – скенер најновије генерације, који креира литературу у електронском облику приступачну овом делу популације. Центар постоји већ 11 година и учествовао је у набавци и постављању више од 20 таблица на Брајевом писму на Филозофском факултету, а у сарадњи са Студентским парламентом организује вршњачку подршку за студенте с хендикепом, у којој им колеге без инвалидитета прилагођавају литературу, прикупљају белешке, пријављују испите... На фејсбук страници центра редовно ажурирају информације о пракси, курсевима и другим садржајима у којима могу да учествују и студенти с инвалидитетом, за које организују и дан отворених врата пред пријемне испите.

Министарство просвете неколико година уназад спроводи афирмативне мере уписа кандидата с хендикепом и од школске 2015/2016. године они остварују право на место у студентском дому и исхрану у мензи по буџетским ценама.

– Често настава и уџбеници нису прилагођени потребама студената с инвалидитетом, а доносиоци одлука истичу да је ту недостатак новца највећи проблем. Ми сматрамо да је проблем у томе што није створена клима за системско решавање овог питања. Помажемо и студентима ван Београда. Многи факултети имају рампе које је тешко користити, док уџбеници нису прилагођени слабовидима и слепима. С највећим тешкоћама суочавају се студенти с оштећеним слухом, јер на факултетима БУ нема тумача знаковног језика. Ако на неком факултету и постоји индуктивна петља која, прикључивањем за слушни апарат, помаже академцима у праћењу наставе, наставно особље углавном није обучено да је активира, па се она уопште не користи – истиче Стевићева и додаје да је и даље много препрека и за академце с отежаним видом, како приликом кретања, тако и приликом учења.

Велики проблем је и непостојање персоналних асистената које студенти и не могу да добију од универзитета јер према Закону о социјалној заштити ову услугу финансирају локалне самоуправе.


Коментари4
85e03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ankh
Znači fakultet treba da zaposli tumača za znakovni jezik zbog jedne gluve osobe? Inkluzija uništava školstvo. Invalidi treba da imaju svoje grupe na kojima će rad biti prilagođen njima. Zamislite grupu od 90 ljudi gde se rad prilagođava jednoj osobi na bilo koji način... Smešno i sramno.
komentar
invaliditet je takodje i stecen. a zamislite drustvo u kojem osoba sa invaliditetom stice profesionalnu kvalifikaciju kao recimo naucnik, umetnik, prevodilac i izdrzava samu sebe svojim radom, a potom zamislite drustvo gde se ljudima sa invaliditetom ne omogucava pristup obrazovanju i gde sticu samo osnovno obrazovanje (i u retkim slucajevima visoko).... i onda zamislite sta je veci "trosak" po drustvo, ako vec hocete da budete cinicni tamo gde cinizmu mesta nema.
Препоручујем 3
Marina Komarecki
Nema hendikepa...samo osobe sa posebnim potrebama. Vreme je da se "Politika" prilagodi savremenom govoru u ovoj oblsati.
Petkutin
Нисте навели колико то уписаних има? Јели то доста људи или мало? Како су се квалификовали за универзитетске студије?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља