четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.11.2019. у 18:56 Душанка Станишић

БиХ тражи од Србије да изручи Османовића

Хапшење осумњиченог за злочине почињен 1992. године над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Брчког изазвало је незадовољство бошњачког и хрватског члана Председништва БиХ
Осман Османовић је бивши директор Трезора Брчко дистрикта (Фото Принтскрин)

Од нашег дописника
Сарајево – Тужилаштво БиХ је од Министарства правде БиХ затражило да упути молбу правосудним институцијама Србије за изручење држављанина БиХ Османа Османовића, некадашњег припадника Армије РБиХ, који се од 25. новембра, по одлуци Вишег суда у Београду, налази у притвору. Два дана раније Османовић је ухапшен на граничном прелазу Сремска Рача као осумњичени за ратни злочин, почињен 1992. године над српским цивилима и ратним заробљеницима у логору „Расадник” у Горњем Рахићу на подручју Брчког.

У образложењу захтева за изручење, Тужилаштво БиХ наводи да се све што је везано за злочин који се Османовићу ставља на терет „налази у БиХ” (од места чињења злочина, доказа и сведока, па до тога да су жртве држављани БиХ), те да „посебно одељење за ратне злочине већ ради на предмету” који се односи на ухапшеног.

На притварање Османовића уследиле су бројне реакције из бошњачких кругова, зачињене тешким оптужбама на рачун Србије и њених власти. Уз наглашавање да се „Србија стално уплиће у унутрашње послове БиХ”, хапшење Османовића представљано је и као „још један поступак Србије против држављана БиХ” који је, како су то проценили у СДА Бакира Изетбеговића, „базиран на опскурном списку извесног ’Документационог центра Републике Српске’ из 2001. године”.

Реаговала су и двојица чланова Председништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, који су, осим осуде хапшења Османовића, такође изнели врло негативно мишљење поводом поступања српских власти у конкретном случају.

„Сматрам да је у питању самовољно поступање репресивних органа Републике Србије... Оваква поступања морамо расправити и предупредити у циљу јачања регионалне сарадње”, изјавио је Комшић за сарајевске медије.

С друге стране, бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић оспорио је чак и право Србији да „суди држављанима БиХ за било које кривично дело почињено на подручју БиХ”. Он каже да је то „недопустиво” све „док постоје правосудне институције БиХ које су за то надлежне”.

За председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодрага Линту, изјава бошњачког члана Председништва БиХ је „лицемерна”, јер „Србија има и законску и моралну обавезу да организује суђења за ратне злочине, пошто је кажњавање ратних злочинаца цивилизацијска тековина”.

То се, напоменуо је Линта у саопштењу, „не може очекивати од правосуђа БиХ које је етнички мотивисано и које не процесуира бројне ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима”. Према његовом мишљењу, „Тужилаштво и Суд БиХ нису професионалне и непристрасне институције, већ су у функцији оправдања лажне и бесмислене оптужбе о Србима као агресорима и злочинцима и Бошњацима као жртвама и ослободиоцима”.

Одмах након што је Османовић ухапшен, из Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске потврђено је да је то министарство још „27. новембра 2009. поднело извештај Тужилаштву БиХ против Османовића и још 12 лица због сумње да су починили кривична дела ратни злочин против цивила и ратних заробљеника српске националности”.

Начелник Одељења за односе са јавношћу МУП-а Српске Мирна Миљановић изјавила је тада за Срну да су осумњичени, међу којима и Османовић, „вршили физичко и психичко малтретирање цивила и војника српске националности”, да су „их свакодневно тукли” и „упућивали им претње по живот”, те да су их „присиљавали да једу листове, пију воду са детерџентом и дају лажне изјаве о страдањима Бошњака у ратним сукобима”.

Коментари7
b1bfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trpe
Kaznjavanje ratnih zlocinaca je civilizaciska tekovina ali samo za neke neki su zasticeni od strane "nasih zapadnih prijetelja" i oni su nedodoirljivi u Makedoniju su cak postavljni i u vladu po zahtevu "nasih prijatelja"posebno Amerike koja ih obucila za terorizam i sada ih stiti na svaki moguci nacin!
Jablan
Kada se uhapsi i optuži neki Bošnjak za ratni zločin onda Sarajevo protestuje. Ista stvar vam je i kod Srba. Ako se neki Srbin optuži za ratni zločin, onda se to proglašva anti srpskim djelovanjem. Isto vam važi i za htvate. Neko je te ljude pobio, i zato treba da odgovara. Samo kako, ja ne znam.
buki
Ako i ovog Osmanovića izručimo BiH posle onih silnih Albanaca puštenih na slobodu, mi ne zaslužujemo da se zovemo drzavom.
Bojazan
Bojim se da će upravo tako i biti da bi neki dokazali kako su država!
Заврам
Само нека се Бошњаци џилитају. Да им Србија испоручи ратног злочинца над српским заробљеницима, којег су они убележили међу хероје? Никако, ни по коју цену! Да одговара пред судом Османовић и плати за сва злодела, нанета невиним цивилима!
Bory
TAKO bi trebalo biti! Ali bojim se da i u BG sjede neki koji drugačije misle.
Mirko
Predmet protiv Osmanovića Tužilaštvo Bih je držalo u "fioci". Jedini cilj zahteva za izručenje je puštanje osumnjičenog na slobodu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља