петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Угрожен извоз српског меда у ЕУ

Један од највећих дистрибутера упозорава да инострани купци одбијају поруџбине из Србије јер наши пчелари користе недозвољене препарате на бази амитраза
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићпетак, 29.11.2019. у 20:00
Пчеле сачувати од штетних хемијских састојака (Фото Т. Јањић)

Извоз домаћег меда на тржиште појединих држава Европске уније угрожен је због тога што пчелари у Србији користе један инсектицид које инострани купци не желе ни у најмањим количинама у пчелињим производима. На ово је упозорило предузеће „Медино” д. о. о. из Крњева, које се бави откупом и пласманом око половине српског меда у ЕУ.

У саопштењу објављеном на сајту Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) наводи се да је због употребе амитраза, широко коришћеног инсектицида код домаћих пчелара, угрожено 40 одсто српског пласмана меда.

– Амитраз је детектован у апсолутно свим врстама меда које се откупљују у Србији. Његова концентрација је у складу са регулативом, али и најмања пронађена количина означава мед који није потпуно чист – наглашава овај дистрибутер. У писму се истиче да многи препарати који се користе на домаћем тржишту садрже амитраз, који пчелари користе за сузбијање паразита вароа који угрожава пчеле. Сматра се је амитраз нестабилан и да се брзо разграђује у кошници. Међутим, његовом разградњом настаје низ метаболита, од којих су неки токсичнији од других и за људе и за пчеле. Истраживања су показала да је у пчелињем воску амитраз готово потпуно разграђен у року од једног дана, а у меду за десет. Међутим, откривено је да ДМФ (као главни производ разградње) остаје и у воску и у меду. Сматра се да је његова токсичност већа него код амитраза.

Како се наводи, од јануара 2018. године лабораторије у ЕУ примењује нове методе за контролу амитраза. Анализама се сада утврђују значајно веће вредности јер се испитују и појединачне вредности за три његова метаболита.

– Поједини инострани купци траже да ниво амитраза буде и десет пута нижи од важеће законске регулативе. То значи да поред законски регулисаног садржаја амитраза сада проверавају и његове остатке након разградње – наводи се у саопштењу ове фирме из Крњева.

Како истичу, амитраз је законски регулисан у ЕУ са максималним нивоом остатака (МРЛ) од 200 ппб (200 делова на милијарду делова меда).

– Иако је наш мед у оквиру законске регулативе, страни купци из Италије, Француске, Јапана и Немачке не желе овај пестицид ни у траговима. Практично, да уопште не буде детектован, односно да његова вредност буде мања од 10 ппб. Ово значи да у меду не сме бити ни амитраза, а ни продуката његове разградње – упозорава овај дистрибутер и додаје да је вредност амитраза у меду у текућој сезони у Србији била између 10 ппб и 60 ппб. Такав мед, кажу, не може се продати у овим земљама. Србија је у 2018. извезла 2.745 тона меда, од тога 717 тона у Италију, 360 у Немачку и 23 тоне у Француску. Према тврдњи представника „Медина”, то значи да је због употребе препарата угрожено око 40 одсто извозног тржишта из прошле године.

СПОС: купци све пробирљивији

У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) кажу да су купци меда све пробирљивији, иако оваква пробирљивост кад је реч о резидуу амитраза нема стручно оправдање, јер су то минималне дозе. Међутим, ипак је реч о противзаконитој примени амитраза, јер у Србији нема ниједног лека који је регистрован, а да је на бази овог састојка.

„Док је СПОС имао потписане уговоре са фирмама за пласман меда, имали смо увид у пристигле анализе. Само два пута за више година се десило да у узорцима меда нађемо амитраз, једном 20 ппб (20 делова амитраза на милијарду делова меда) а други пут 40 ппб. Иначе, прописима је дозвољено 200 ппб, што значи да никад нисмо нашли прекомерне дозе, нити су до данас икада нађене у српском меду”, наводи се у саопштењу СПОС-а.


Коментари4
edcf4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Stanisavljević
Управо су те наведене државе, биле поборник коришћења Амитраза на сузбијању варое. Па потом уследила забрана употребе. Када се Мађарска нашла пред катастрофплним последицама у пчеларству због варое, спас пчеларства су нашли у амитразу и, ако се не варам, управо из Француске увезли велику количину амитраза. Тада није дизана хајка против мађарског меда. Све ми се чини, да економски рат проширују и на пчеларство, јер виде да ј организовано, на чему могу да завиде подоста држава чланица ЕУ.
dušan
Italijana možeš da vređaš po bilo kojoj osnovi ali mu u hranu i modu ne diraj . Uhvatiće se i za vazduh samo da dokaže kako je njegova hrana jedina i najbolja na svetu a da već u drugoj opštini 'Jeste dobra ali nije baš to , to...' . Baš juče je na TV bila polemika dali je sir od meka iz Rumunije i Slovenije proizveden u Italiji original ili falsifikat i dali je uopšte dobar za jelo....Sve je ovo igra da se nekako 'ubije' konkurencija i promoviše domaći proizvod . Srbi jedite svoju hranu !
Препоручујем 14
dr Slobodan Devic
Da, da, cekaj samo dok nas prime u EU - ne daj Boze ...
Sibin
Srbin voli ne dozvoljeno pa to ti je.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља