петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:31

Живи сећање на Дан републике

Традиционално окупљање у кафани „Павле Корчагин” – сусрет старих другова и другарица, првобораца, високих официра ЈНА, учесника омладинских радних акција...
Аутор: Ана Вуковићсубота, 30.11.2019. у 11:15
Свечаност која се организује већ 19 година (Фото: Н. Неговановић)

Лелуја се на ветру застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Мирис врелог пребранца из казана раширио се све до врата. Некадашњи другови и другарице, првоборци, високи официри ЈНА, бивши учесници омладинских радних акција, али и бројни југоносталгичари и маршалови обожаваоци полако пристижу. Као и годинама уназад, сви дотерани, онако празнично. Многи од њих са одликовањима на прсима долазе да прославе рођендан некадашње СФРЈ – земље братства и јединства свих народа и народности.

И као што су некада, док је то био државни празник, у свечарској атмосфери у шест република и две аутономне покрајине прослављали 29. новембар, Дан републике, обележавају га и они сада. За столовима са карираним столњацима, у кафани „Павле Корчагин” седе и бистре неке старе приче – о успоменама, о прошлости, о времену Тита, о старој Југославији... Вредни конобари хитају од госта до госта разносећи на послужавницима хладно предјело – пихтије. За њима пристиже и пребранац из казана, свадбарски купус, роштиљ, кромпирићи... а пред поштоваоцима некадашње републике већ су чашице ракије или чаше вина. Убрзо су се овде зачули и звуци хармонике, а некадашњи Југословени веселили су се у друштву оних који нису ни били рођени у време Југославије.

– Већ 19. пут је како смо се окупили да прославимо 29. новембар. Ово је сећање на једну дивну младост, дивну земљу и дивно дружење са дивним људима у држави, која је ипак била мала колико год да је била велика. Поштујемо све празнике некадашње државе. Скупљамо се и 25. маја, и првог априла, и четвртог априла за Дан студената, али и 22. децембра за Дан Југословенске народне армије – објашњава Момир Марушић, из Удружења за неговање традиције добровољног омладинског рада „Павле Корчагин”.

Зденко Дупланчић

С друге стране карираног столњака, баш испод слике Јосипа Броза Тита, старина са ордењем на грудима. Не може се ни побројати колико је одликовања на деведесетједногодишњем Зденку Дупланчићу, некадашњем голобрадом момчићу који је са само 13 година приступио Првој пролетерској бригади.

– За време рата, све до десанта на Дрвар ми смо били уз Врховни штаб. Када је 29. новембра заседао АВНОЈ, налазили смо се код Јајца. Наши 3. крагујевачки батаљон и 4. краљевачки били су обезбеђење. Ја сам био један од војника који су ослобађали Београд. У тој борби напунио сам 15 година – присећа се некадашњи пуковник авијације, члан Градског одбора СУБНОР-а.

Окупљање на рођендан бивше државе, истиче он, важно је ради подсећања на њену славу, али и да би се спречили покушаји мењања историје.
А успомене на те прошле дане и даље живе. Млади се, кажу југоносталгичари, све више интересују за та стара времена, која су, заклињу се многи, била боља од ових данашњих.

– Пасуљ нас подсећа на радне акције и војничке дане, а пихтије... па сви се сећају да су некад 29. новембар звали даном свињокоља, иако је увек било много више од тога – причају љубитељи бивше Југославије.

Био је то државни, али прави породични празник. Већ се осећао мирис киселог купуса и увијале су се прве домаћинске сарме, сецкало се лагано за руску салату док је зима дебело ледила наоколо. Пошто се чувени 29. новембар славио нерадно, многи Београђани одлазили су на село код родитеља, помагали у клању свиња, прављењу чварака, печењу прасића и затим месо доносили пријатељима у град.

На готово свакој згради вијорила се тробојка са петокраком. Празновали су и трговци бар дан или два. А на улицама тек покоји аутомобил. Клинци су се радовали слободним данима и игрању до миле воље, али и обавезној кекс-торти и кифлицама са тазе џемом. Све је мирисало празнично, зимски, свечарски, као и јуче у „Корчагину”.


Коментари5
61f1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Zgrozeni
Deo 1. Komunisti obelezavaju dan kada je 1943. bez prisustva predstavnika Srbije doneta odluka da se formiraju nove nacije u skladu sa odlukama Kominterne na Cetvrtom kongresu KPJ odrzanom 1928. u Drezdenu. Dve godine kasnije nakon neregularnih nedemokratskih izbora za Ustavotvornu skupstinu proglasena je FNRJ i ukinuta Srbija (monarhija). Kako je srbozder Broz uveo komunisticku diktaturu?
Ivan Zgrozeni
Deo 2. Da bi dobio podrsku Cercila obecao je da ce nakon rata odrzati slobodne, visepartijske izbore i podvalio mu. Evo kako. Sve predratne demokratske, gradjanske stranke srbozder je proglasio za kolaboracionisticke i dao im glasacku kutiju obelezenu sa "Opozicija". Na drugoj kutiji od aluminijuma je pisalo "Narodni front". Deo gradjanskih partija je zbog toga bojkotovao izbore
Ivan Zgrozeni
Deo 3. Glasalo se gumenim lopticama tako sto se ruka sa lopticom stavljala u jednu pa u drugu kutiju ali se jasno culo u koju pada loptica. Toliko o tajnosti izbora. Oni sto su lopticu ubacili u kutiju "Opozicija" su tako identifikovani i zavrsili u masovnim grobnicama sirom Srbije. Prevareni Cercil nedugo nakon toga petog marta 1946. kaze: "Od Scecina na Baltiku do Trsta na Jadranu, gvozdena zavesa se spustila na Kontinent." Smrt komunizmu - Sloboda narodu!
vito
Увек би овом пригодом могле да се помену жртве ратова из 1991 до 1995. Многи мисле да то има везе са 29. новембром? Мислим да Србија има много важнијих и већих датума за сећање, тугу али и понос. Овај датум има превише места у нашој штампи.
usaf
Pa,gospon @vito,u SFRJ svi Srbi su zivjeli u jednoj drzavi,zar ne!To je i bio cilj vase politike tokom devedesetih!O razvitku industrije,poljoprivrede-da ne spominjemo!Najvise place u SFRJ-Pancevo,poljoprivreda,auto-industrija,celicane,textilna ind....!Srbija danas-dajte vi to napisite!
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља