петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.11.2019. у 16:44 Дубравка Лакић

Балада о мамином сину

Крагујевчанин Марко Ђорђевић освојио је Гран при „Александар Саша Петровић” за свој ауторски бескомпромисан филм „Мој јутарњи смех”
Из победничког филма „Мој јутарњи смех” (Фотографије продуцентска кућа Aletertise)

25. ФАФ
Радује одлука трочланог жирија 25. Фестивала ауторског филма, у саставу: Хана Јушић (Хрватска), Огњен Главонић (Србија) и Аријел Швајцер (Француска), да се фестивалски Гран при „Александар Саша Петровић” додели сценаристи, редитељу и монтажеру Марку Ђорђевићу за изврстан филм „Мој јутарњи смех” крагујевачко-београдске производње.

У свом готово личном осврту на одрастање и породицу, инспирисан стварним догађајима и искуствима, овај крагујевачки аутор (дипломирао на београдском ФДУ), гледалишту нуди причу чија је главна окосница однос мајке и сина. Њихова повратна везаност и неспособност да једно друго пусте у неизвесности слободе.

Кроз ову своју филмску баладу о мамином сину Ђорђевић, мудро дозирано, рефлектује и на много тога из наше свакодневице животно неснађених и у достојанству погубљених људи. Филм се дискретно, али „убојито” бави и проблемом младих, образованих, а незапослених, светом одрасле генерације која је током низа ових наших тешких година изгубила снагу. Бави се недостатком квалитета живота, неспособношћу везивања за друге, усамљеношћу и немогућношћу виђења сопствене перспективе. И урушавањем породице, што није безазлено...

 

Марко Ђорђевић, награђени сценариста и редитељ из Крагујевца

Главни јунак је Дејан (Филип Ђурић), готово тридесетогодишњак, дипломирани историчар са привременим послом наставника (на замени) у школи. Он је од оних већ „оматорелих” младића што предуго живе под породичним „стакленим звоном” и тако ушушкани, што би рекао онај видовњак Милош у изванредном тумачењу Небојше Глоговца (његова последња улога): „Предуго ону ствар држе само у својим гаћама.” Дејан је још као мушкарац невин, а Марко Ђорђевић кроз ширу слику његовог најближег окружења – отац пијаница, исфрустрирана, заштитничка мајка Радица (увек тако моћна Јасна Ђуричић, иначе родом из Руме) која га чврсто држи уз скуте, несталан посао, сиромашно друштво... – ставља на знање и зашто је то тако.

И лик његове колегинице, наставнице Каће (одлична Ивана Вуковић) је негде сличан. Удаљеност од породице и родног Краљева и у почетку несвесна загледаност у Ивана, лику Каће такође придодаје ту потребну дозу животне смотаности и неснађености.

Глумци су сјајни. Већином Крагујевчани, које незаслужено тако мало познајемо. Јер, наша филмска назови индустрија централизована је у Београду. А филм постоји и изван Београда, и баш ми је мило што је Ђорђевић са „Мојим јутарњим смехом” потврдио да је коначно сазрело и за неку врсту филмске децентрализације у Србији.

Спонтаност дијалога, спонтаност хумора који извире из реално сликаних животних ситуација, дају додатну привлачност Ђорђевићевом филму „ангелопуловски” дугих кадрова, који сведоче о ауторовој бескомпромисности и чврстини. Онај дуги кадар затворених улазних врата, испред и иза којих се не види и не догађа ништа, а знамо да нечег мора бити, је антологијски. Храбро и изазовно, за велику похвалу...

У овом стилски уједначеном а уметнички непретенциозном филму, у којем се говори локалним акцентом (што су до перфекције чинили и маестрални Небојша Глоговац и Јасна Ђуричић), префињеном редитељском артикулацијом и свакодневица, таква каква је, добила је поетску вредност. Све у њему делује спонтано: од дијалога, глумачке игре, сценографије до позиције камере и примарног дневног светла (похвале и директору фотографије Стефану Милосављевићу), а све је тако ауторски унапред добро промишљено. И фестивалски Гран при је заслужен. Честитамо.

Све награде 25. ФАФ-а

Осим фестивалског Гран прија Марку Ђорђевићу, синоћ су на затварању 25. Фестивала ауторског филма уручене и остале награде у оба такмичарска програма.

У главном такмичарском програму награду за најбољу режију освојио је галицијски аутор (Шпанија) Оливер Ласе за филм „Ватра ће доћи”, којем је припала и награда „Влада Петрић” за најсинематичније секвенце (у част Славка Воркапића), док су награду „Гордан Михић” за најбољи сценарио освојили Маурицио Браучи и Пјетро Марчело за филм „Мартин Идн” у Марчеловој режији. Специјално признање добио је филм „Девица августа” Хонаса Труебе.

У програму „Храбри Балкан” победио је краткометражни филм „Последња слика о оцу” Стефана Ђорђевића, док је специјално признање отишло у руке Маји Новаковић за филм „А сад се спушта вече”.

Коментари1
5052f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Raduje me uvek kada mladi umetnik, sa skromnim sredstvima i uz pomoć prijatelja-glumaca, talentovanih umetnika izvan Beograda naprave ovakav uspeh. Sve čestitke, bravo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља