субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:26

Казна доживотног затвора данас ступа на снагу

Аутор: Александра Петровићнедеља, 01.12.2019. у 10:03
(Фото Раде Крстинић)

Измене Кривичног законика (КЗ) којима се уводи казна доживотног затвора данас ступају на снагу. За све тешке злочине извршене до јуче судови могу да изрекну као најтежу казну од 30 до 40 година затвора, коју тренутно у Србији издржава 86 осуђеника. Доживотни затвор прети онима који од данас па убудуће изврше неки од 11 облика тешког убиства, а у случајевима убиства детета и трудне жене неће имати могућност да траже условно пуштање на слободу.

Право на условни отпуст с казне доживотног затвора биће законом ускраћено и онима који од данас почине најтеже облике кривичних дела против полне слободе – силовање, обљубу над немоћним лицем, обљубу с дететом и обљубу злоупотребом положаја – „ако је наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету”.

У свим осталим случајевима осуђеник ће моћи да тражи условни отпуст после издржаних 27 година затвора, али то не значи и обавезу суда да га пусти на слободу.

Иако је Савет Европе указивао да забрана условног отпуста представља кршење Европске конвенције о људским правима, ипак је задржано решење које је предложено народном иницијативом за измене и допуне КЗ. Подсетимо, 158.460 грађана потписало је овај предлог фондације која носи име Тијане Јурић, петнаестогодишње девојчице убијене августа 2014. године у Бајмоку. Извршилац злочина Драган Ђурић осуђен је правноснажно на максималних 40 година затвора.

Велики број потписа грађана био је аргумент Министарства правде да не отвори јавну расправу о предложеним изменама КЗ-а, па их је Скупштина усвојила 21. маја ове године.

Многи правни стручњаци указали су да забрана условног отпуста представља одмазду а не казну, као и изолацију осуђеника до краја живота. Неки сматрају да то представља замену за смртну казну јер је реч о такозваној грађанској смрти осуђеника који ће бити склоњени као опасни за друштво, без могућности да се „поправе” и да било када изађу на слободу. Трошкове и ризике њиховог боравка у изолацији сносиће држава.

Измене које данас ступају на снагу назване су у јавности „Тијанин закон” иако није реч о посебном закону, већ о најзначајнијој међу бројним изменама КЗ-а.

Казна доживотног затвора уведена је и за сва кривична дела за која је до сада КЗ прописивао као најтежу казну затвора од 30 до 40 година. Међу њима је и убиство представника највиших државних органа, а то су председник републике, председник и чланови владе, народни посланици, председник Уставног суда, председник највишег суда у Републици Србији и републички јавни тужилац.

У шест случајева тешких злочина осуђеници немају право на условни отпуст, а остали могу да траже излаз после 27 година

Доживотни затвор од данас се може изрећи и за следеће инкриминације: тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочини против цивилног становништва, рањеника и болесника и против ратних заробљеника, употреба недозвољених средстава борбе, противправно убијање и рањавање непријатеља, агресивни рат, тероризам, употреба смртоносне направе, уништење и оштећење нуклеарног објекта и угрожавање лица под међународном заштитом.

Осуђени за ова дела могу да траже условни отпуст после 27 година. Суд може да усвоји или да одбије молбу.

За условни отпуст прописани су строги услови – „ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело”.

„При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које показују да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности”, наведено је у изменама КЗ.

Рок за опозив условног отпуста траје десет година од дана када је осуђени условно отпуштен с издржавања казне доживотног затвора.

Значајна измена је такође и у томе што сва наведена кривична дела убудуће не застаревају. До сада је чак и за најтеже инкриминације, осим за ратне злочине, био одређен рок застаре.

Казна доживотног затвора не може се изрећи лицима која у време извршења кривичног дела нису навршила 21 годину живота. Такође, судови неће моћи да осуде на доживотну робију оптужене у случајевима када постоји неки од законских основа за ублажавање казне или за ослобођење од казне, као што су прекорачење граница нужне одбране, покушај кривичног дела или битно смањена урачунљивост.

Изменама КЗ уведен је и институт „три ударца” за повратнике – правила за строже кажњавање оних који су поново учинили кривично дело. Неке казне су пооштрене, а уведено је и ново кривично дело „напад на адвоката”.

У затвор и због сладоледа

Адвокатура је упозорила да измене КЗ сужавају могућности за изрицање условне осуде, па ће за велики број лакших кривичних дела сада бити обавезна казна затвора. То може да „поткачи” више хиљада грађана којима се „омакне” неко лакше кривично дело, али би и са краткотрајном казном били у опасности да иза решетака постану део криминалног миљеа.

– Од данас, ако петоро младих обије фрижидер са сладоледом, сви ће морати у затвор. То се квалификује као тешка крађа, али сада нема могућности за условну осуду. Добили би три до четири месеца затвора. Исто је и ако само покушају да обију трафику – објаснио је председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор.


Коментари15
8ef55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Banjac
Upotreba smrtonosne naprave? Zaista
milan
A kad mi obiju, razlupaju ili zapale auto na parkingu da li ce ih policija traziti i da li ce otici u zatvor kad ih nađu. Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Policija ih nece naci a ako ih nađe nece otici u zatvor..
Леон Давидович
За монсуруозне убице свака је казна блага. Зашто би неки монструм имао право на живот ?
Odgovornost
Uocava se neophodnost smrtne kazne kod najtezih krivicnih djela.Mnoge uspjesne drzave imaju smrtnu kaznu i evidentna je prednost ovakvog vida kaznjavanja.
Sasa Trajkovic
Ovo nije zakon koji je pisala struka... već populistička i čisto politička odluka koju su naručile NVO a pisale političke partije smisao ovog zakona je besmislen iza lažne brige NN lica krije se samo neznanje i medijska manipulacija. Ako su ovaj zakon pisale političke stranke a jesu onda su ga uobličile medijske kuće koje svojim senzacionalizmom premašuju i maštu SF filmova. U odnosu na Evropu a daleko iza SAD a stepen upravo ovih krivičnih dela je minoran- statistički takav će biti i efekat..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља