субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Сачувано 322.778 имена српских хероја који су пали у Великом рату

недеља, 01.12.2019. у 17:11
(Фото Танјуг)

Промоција капиталног пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива”, одржана је у Дому Војске Србије у Београду.

Изасланик председника Републике и врховног команданта, Никола Селаковић, истакао је да је то откривање до сада највећег споменика српском војнику, највећем хероју Великог рата, највећег сукоба које је човечанство до тада запамтило.

„Управо је својом иницијативом, као министар одбране, данашњи председник и врховни командант Војске Србије Александар Вучић подржао овај пројекат, оспособио надлежне институције свиме оним што је било потребно да се реализује и угледао светлост дана. И као да смо чекали читав један век да обављамо многе одавно заборављене или скрајнуте националне задатке - пописати наше жртве у Великом рату и једном за свагда затворити уста онима који желе да оповргну истину да је малена Србија својим жртвама себе узвисила и показала читавом свету, како то Његош каже да 'бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака'”, рекао је Селаковић, преноси Танјуг.

Према његовим речима, у Великом рату је победио српски војник, не зато што је био обученији, не зато што је био боље наоружан, већ из два разлога - Прво зато што је био најиздржљивији, а друго што га је од свих његових противника красио неупоредиво јачи морал.

И управо је морал она вредност на којој се заснива снага војске у одсудним моментима њенога деловања и како то у својим успоменама каже велики војвода Живојин Мишић - некада није важно да ли си физички јачи и технички опремљенији, него да праву ствар урадиш у правом моменту и на прави начин, навео је Селаковић.

Истиче да је данас тај моменат, моменат да многе праве ствари радимо на прави начин. Зато данас промовишемо ово капитално дело и стојимо поносни пред својим прецима, извињавајући се онима чија имена још ту нисмо уписали и дајемо себи задатак да у периоду пред нама, та имена допишемо, нађемо и класификујемо и објавимо, казао је Селаковић.

Говорећи о значају пројекта, он је истакао да овај подухват није издавачки подухват године, деценије, већ издавачки подухват века, јер је успео да сачува од заборава 322.778 имена и презимена наших славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не „напред” него „за мном” и први својим примером показивали шта су спремни да жртвују за част и слободу отаџбине.

Изасланик председника Републике је на промоцији, како је саопштено, објавио и иницијативу коју је председник Вучић пре непуна три месеца покренуо управо са једним од три историјска института у Србији - да више од 20 година после НАТО агресије, будемо први пут одговорни у последњих 100 година и попишемо све жртве које су пале у НАТО агресији.

Таква иницијатива је покренута и на томе се већ ради. Али нису то само жртве НАТО агресије, то су и ратови деведесетих и ту имамо обавезу и према синовима свога народа и отаџбине чија имена не смеју да остану заборављена. Оно чему би се радовали сви који су пописани овде и њихове сени јесте да виде Србију која се уздиже са колена, да виде Војску Србије која више не укида своје институције старије од једног века, већ јача постојеће, успоставља нове и обнавља старе, рекао је Селаковић.

Радовали би се, наглашава, да виде и војску која је најопремљенија у претходних неколико деценија, да је Србија данас једина држава у овом региону у којој се у првих шест месеци ове године више деце родило него у истом периоду лане, радовали би се да виде да постоје они који се свим силама, као што су и они за Србију гинули, данас за Србију боре и за њу живе, нагласио је Селаковић

Навео је да имамо још много тога да урадимо, али је важно да смо почели, а најважније да не одустајемо.

Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић подсетио је да је у односу на бројност популације, Србија у Првом светском рату имала највећи проценат страдалих, како међу војницима, тако и у цивилном становништву.

Пројекат је реализован у Војном архиву од 2013. до 2018. године. Попис жртава рата који ни у ком случају није завршен, садржи имена свих српских грађана страдалих у Великом рату без обзира на верску и националну припадност, нагласио је генерал Радовановић.

Он је додао да Војни архив оставља могућност да се предметна база у будућности допуни новим подацима из других архива из земље и иностранства.

Захвалио је свима који су учествовали у изради овог капиталног пројекта, нарочито председнику Вучићу и министру одбране Александру Вулину који су подржали и помогли његову реализацију.

Ово капитално дело представили су академик проф. др Мира Радојевић, проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић, који су говорили о изазовима са којима су се сусретали током рада на њему, као и о значају тог изузетног истраживачког напора који је пројекат подразумевао.

Пројекат, како се могло чути, садржи личне податке, време и место страдања, војну јединицу којој је жртва припадала и сам извор података, што податке чини проверљивим, и на тај начин, први пут у домаћој историографији имамо утврђен прецизан списак страдалих, у коме је постојање и страдање сваке жртве документовано.

У завршном делу свечаности, изасланик председника Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, обишли су мултимедијалну поставку овог пројекта у Атријуму Дома Војске Србије.


Коментари30
e81e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
До сад је био у оптицају број од 1 450 000 погинулих. Број овде пописаних је далеко мањи, па питам, где је грешка? Може се десити да нема података за 10, 20 хиљада, али за милион и сто хиљада, тешко. Или је "мало" пожурено са издавањем пописа?
Dragomir Olujić Oluja
To je približan broj onom koji se nalazi(o) u "ratnim statistikama" Lige naroda, koje je preuzela UN i danas su tamo! Te "ratne statistike" su napravljene prema službenim izveštajima iz zaraćenih zemalja!
Препоручујем 0
Подаци којима се располаже
@Зоран Чичак Број погинулих је знатно већи. Овде су приказани само погинули за које податке има Војни архив. Тачан број је тешко утврдити. Ја сам у Војном архиву пре неколико година тражио податке о својим прецима и другим погинулим из мог и суседних села. Неко импровизовано скупљање података је било 1933 г, али оно није обухватило читаве крајеве Србије. Треба наставити са истраживањима.
Препоручујем 10
Игор Г.
„Заврам“ Да сте барем летимично погледали а камоли прочитали Нишку и Крфску декларацију у којој су изнети ратни и поратни циљеви Краљевине Србије не би сте тако писали о Пашићу. Пашић је направи Југословенски одбор и финансирао га великим новцем не би ли свет убедио о истоветним жељама Словенаца, Хрвата и Срба. Дакле, Пашић и регент Александар су хтели заједничку држави и на томе здушно радили.
Raca Milosavljevic
....uh evo tek sada ... CD moze da se nabavi u Beogradu u Vasinoj ulici MEDIJA CENTAR ODBRANA ... odbrana.mod.gov.rs ... hvala za sve koji se interesuju za ovo bas kapitalno delo ...
Боро
...нажалост, Србе убијене са леве обале Дрине, никад нећемо моћи пописати, а и тај број би требало придружити овом броју. Гинули су од Соче до Галиције. Такође и херцеговачки, далматински и црногорски добровољци, стигли углавном уз помоћ Михајла Пупина. И напослетку, ал никако на крају, да не беше ЦРНОГОРСКОГ саможртвовања на Мојковцу, не би данас било ни Србије, то сваки Шумадинац треба да има на уму.
Заврам
Молим цењену "Политику" да не објављује коментаре, који не садрже ни елементарну истину, већ се истичу по ненормалној мржњи према Србима и пљувачини по Отаџбинском рату, библијских размера жртвама, славној, а крвљу исписаној епопеји, незабележеној у светској историји.Као, Британија хтела Велику Србију, а Срби нису? Овакву глупост и злурадост до сада нисам чула. Управо је Пашић тражио да Срби узму "оно што је наше", а зна се на које територије се мислило. Британци су желели да нас "разводне" др
Игор Г.
Да сте барем летимично погледали а камоли прочитали Нишку и Крфску декларацију у којој су изнети ратни и поратни циљеви Краљевине Србије не би сте тако писали о Пашићу. Пашић је направи Југословенски одбор и финансирао га великим новцем не би ли свет убедио о истоветним жељама Словенаца, Хрвата и Срба. Дакле, Пашић и регент Александар су хтели заједничку држави и на томе здушно радили.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља