субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Земљотрес: Посејдонова казна или природни процес

​Kључни фактор у превенцији и заштити од природних непогода, а тиме и земљотреса, препознаје се у едукацији. Она је та која треба да обезбеди формирање и јачање свести о присуству земљотреса код шире друштвене заједнице
Аутор: Марко В. Милошевићсубота, 07.12.2019. у 18:00
Део лекције из уџбеника географије који се односи на земљотресе

Читајући и слушајући извештаје медија о земљотресу који је погодио централну Албанију и шири простор западног Балкана, може се осетити призвук фатализма. Да ли има оправдања за такав приступ у 21. веку и да ли је он производ незнања или сензационализма који се оправдава законима тржишта?

Полазна тачка у превенцији и заштити од природних непогода је питање: Да ли може да се спречи појава одређене природне непогоде? У случају земљотреса то није могуће. Следеће питање је: Да ли земљотрес може да се предвиди? Одговор је, за сада, такође негативан. Ако је тако, онда се поставља питање: Које су то релевантне информације о земљотресу које нам могу помоћи у процесу превенције и заштите?

Прва релевантна информација је та да се простор Србије налази у зони где су земљотреси очекивана, константна појава са дужим повратним периодима. То значи да се релативно јаки земљотреси могу јавити једном у 50, 100, 500,... година на одређеном простору. Оно што већ више милиона година генерише земљотресе на нашем простору је подвлачење афричке тектонске плоче под евроазијску. У том процесу подвлачења долази до напрезања и пуцања стена, што на површини изазива подрхтавање тла. Друга релевантна информација је да су одређени простори Србије изложени земљотресима већег интензитета. Најјачи земљотреси могу се очекивати на простору Великог Поморавља (троугао који затварају Параћин, Свилајнац и Крагујевац), Западног Поморавља (Чачак и Краљево), Копаоника (околина Бруса) и источно од Урошевца. Максимални интензитет земљотреса који би се могао јавити на наведеним просторима износио би девет степени ЕМС (унапређени облик Меркалијеве скале). Почетак проучавања, као и системско евидентирање земљотреса на простору Србије, почиње након Свилајначког земљотреса 1893. године.

Током 1906. године формира се Сеизмолошки завод Србије, док 1909. године почиње инструментално праћење земљотреса. Тиме је проблем земљотреса почетком 20. века институционализован у Србији. Сада се поставља питање како се врши трансфер знања о земљотресима према широј друштвеној заједници и у којој мери га она усваја. Трансфер је у основи уређен законском регулативом и то у области унутрашњих послова, планирања и изградње, одбране и просвете. Регулатива у области планирања, изградње, унутрашњих послова и одбране претежно је усмерена ка стручним лицима која раде у специјализованим организацијама као што су сектор за ванредне ситуације, грађевинске дирекције, урбанистичко-планерска предузећа, итд. Са друге стране, ширу  друштвену заједницу ова регулатива посредно тангира. Значајни покретачи измена и допуна закона који третирају ову проблематику били су земљотреси у Скопљу (1963), Бањалуци (1969), Краљеву (2010). Овакав апостериори приступ указује нам на недовољан степен уважавања релевантних података и резултата којима располаже Републички сеизмолошки завод Србије. Разлог бисмо могли тражити у слабо развијеној свести о изложености простора Србије земљотресима код доносиоца одлука. Зато се као кључни фактор у превенцији и заштити од природних непогода, а тиме и земљотреса, препознаје у едукацији. Она је та која треба да обезбеди формирање и јачање свести о присуству земљотреса код шире друштвене заједнице. До сада је у Србији било неколико неформалних едукација на тему земљотреса које су реализовали Републички сеизмолошки завод и Сектор за ванредне ситуације.

У циљу успостављања системске и формалне едукације о природним непогодама, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, на предлог Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), усвојило је 2018. године нове програме наставе и учења за предмете свет око нас, природа и друштво и географија. У тим програмима садржаји о природним непогодама су кроз исходе учења експлицитно дефинисани. Крајњи исход едукације је да ће ученик имати свест о постојању земљотреса, разумети како они настају, где се могу јавити земљотреси највећег интензитета, знаће шта треба да уради у случају да је изложен дејству, као и да препозна релевантне институције као извор информација. На овај начин држава Србија ће кроз образовање системски деловати на око пола милиона становника – деце, што ће повећати укупну отпорност заједнице. У будућности можемо очекивати и веће ефекте ако се узме у обзир чињеница да су деца и будући доносиоци одлука – управљачи.

Географски институт „Јован Цвијић” САНУ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари1
59047
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сивошевић
одличан чланак

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља