субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29
АКТУЕЛНО: ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

Тражени информатичари, али и кројачи, посластичари...

У овој школској години примењује се у 72 средње стручне школе уз подршку око 850 компанија у 48 градова и општина широм Србије. За један од понуђених 35 образовних профила школује се око 6.100 ученика
Аутор: Драгољуб Стевановићпонедељак, 02.12.2019. у 15:52
(Фотографије Пиксабеј)

У делу јавности су одувек постојале дилеме да ли уводити дуално образовање у наше школе или не. Ипак, у његовом спровођењу далеко се одмакло.

– Ово је година у којој је почела примена Закона о дуалном образовању. Сматрамо успехом то што се у практичну обуку ученика укључило до сада 850 компанија. То је двадесет пута више него 2013. када смо чинили прве пионирске кораке, каже Мирјана Ковачевић, руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике Привредне коморе Србије.

Шта је то дуално образовање?

Стручна пракса плус настава

То је систем образовања у којем ученици стручних школа похађају део наставе редовно у школи, док остатак времена проводе на стручној пракси која се одвија у различитим предузећима.

Неке је то навело да помисле да нам је тако нешто преко потребно, док и даље има оних који у томе виде само обезбеђивање јефтине радне снаге за приватне стране компаније. Било је критика и да је реч о подстицању класних разлика где ће ученици из сиромашнијих слојева остати на истој позицији из које су потекли. Због искључиво струковног образовања, наводно, моћи ће да раде на врло малом броју радних места, слабо плаћених, учиће да слушају надређене и биће тренирани да буду искључиво јефтина радна снага. Међутим, на ове критике надлежни одговарају да је реч о неинформисаности и непознавању саме суштине дуалног образовања.

Какво је сада стање?

Подаци говоре да дуални модел већ чини десет одсто целокупног средњестручног образовања у Србији. У овој школској години примењује се у 72 средње стручне школе уз подршку око 850 компанија у 48 градова и општина широм Србије. За један од понуђених 35 образовних профила школује се око 6.100 ученика (око 3.500 старих, уписаних претходних година који су сада на другој, трећој или четвртој години школовања, и још 2.600 који су ове године кренули у први разред).

Према подацима Привредне коморе привреда највише тражи производне профиле, као што су, на пример, техничар мехатронике, техничар за компјутерско управљање софистицираним машинама, бравар заваривач, модни кројач, оператер машинске обраде, техничар за логистику и шпедицију, техничар за дигиталну графику и интернет обликовање, електричар, посластичар, пекар, трговац, индустријски механичар.

– Учешће јавних компанија у дуалном образовању у Србији је још скромно. Мада су се велике компаније, посебно стране, које имају искуства с дуалним образовањем у земљама из којих долазе, међу првима укључиле у пилот пројекте, отвориле врата ђацима и учествовале у креирању образовних профила, дуално образовање у Србији данас носе најмногобројнија мала и средња предузећа, истиче Мирјана Ковачевић.

Значајан је и број малих фирми које би желеле да уђу у овај процес, али оне немају велики број запослених па им је теже да одвоје раднике који ће се посветити ђацима.

Према домаћим прописима на ђаке се не примењује Закон о раду у фирмама у којима раде, као што је то случај у, на пример, немачким фирмама. Према нашем законодавству они су, пре свега, ученици школе, а потом ученици компанија у којима уче кроз рад.

– Ђаци који су прошли дуално образовање могу да упишу факултете. То важи и за ученике трогодишњих профила ако положе матуру, али најмање две године после завршеног средњег образовања.

Наша саговорница истиче да Србија не усклађује свој модел дуалног образовања с другим, европским моделима, већ користи искуства да би сопствени модел унапредила. Партнери из Немачке су међу првима пружили подршку и сарадњу школама и компанијама, а потом су се укључили партнери из Привредне коморе Аустрије. Што се тиче Швајцарске, она је допринела и кроз увођење Мастерплана, акта намењеног бољем управљању и координацији целокупног реформског процеса у овој области. Тај план је осмислио Швајцарски економски институт у сарадњи с нашим Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Привредном комором.

Радне навике и вештине

По њеним речима, овај модел омогућиће да ђаци благовремено развијају радне навике, вештине и знања потребне за успешан развој каријере. То ће побољшати склад између потреба привреде и образовних профила.

– И поред до сада постигнутих значајних резултата, Србија је још у почетним фазама развоја дуалног образовања. Пред нама је пуно посла, да Србија постане амбијент за привредни и друштвени развој, земља у коју се људи враћају да живе и раде, истиче Мирјана Ковачевић.

Грујић: Укључено већ 7.000 ученика

Оцењујући увођење дуалног образовања у наше школе и оно што је до сада учињено др Габријела Грујић, помоћник министра за дуално oбразовање и васпитање Министарства просвете, за наш лист је истакла:

– За период од три године у дуално образовање укључено је око седам хиљада ученика, преко осам стотина компанија, усвојена су два закона – Закон о дуалном образовању и Закон о дуалном моделу студија у високом образовању, правилници, мастерплан имплементације... Тимски и озбиљно приступамо овом задатку који значајно унапређује квалитет компетенција младих људи и чини их одмах запошљивим након завршетка формалног образовања. С обзиром на то да савремени технолошки развој у 21. веку брзо напредује, овим се младима отварају врата бројних компанија. Они добијају прилику да стекну савремене вештине из струке, али и „меке вештине” као што су комуникација, анализа итд. Долазак лидерских европских компанија у Србију младима повећава шансу да каријеру граде у својој земљи.

Похвале од Швајцараца

– Овај модел образовања у Србији се стално унапређује, а сарадња са европским земљама је свакако од великог значаја. Швајцарска системски подржава наше министарство у развоју дуалног образовања и његовом увођењу, док Швајцарски економски институт пружа експертску подршку. Препоруке које смо добили од Урсуле Ренолд, једне од најзначајнијих експерата у свету, драгоцене су нам, те се њима водимо у унапређивању дуалног образовања – истиче Габријела Грујић.

Чешки модел

У Чешкој не постоји класично дуално образовање, али њихов образовни систем омогућава страним инвеститорима и компанијама да имају своје школе где се одвија типично дуално образовање. Немачка Шкода је једна од компанија која образује ђаке у својим халама оним занимањима која су јој потребна, а по завршетку школовања наравно следује и рад на неодређено време. Од 90.000 средњошколаца око 10 одсто стиче диплому на овакав начин, спајајући теорију с практичним радом у компанијама.

Мада Чешка неће уводити класично дуално образовање она је из немачког примера извукла оно што сматра да је примењиво: ђаци који раде у компанијама су заштићени законом о раду. Ако ученик својим радом доноси профит фирми он има право на 30 процената минималне плате, а такође регулисана су правила из области безбедности на раду, пауза, оброк, дужина радног времена.

Чешке фирме су заинтересоване и за петогодишње уговоре с најбољим ђацима, али се они могу склопити тек када ученик напуни 18 година. Када је реч о малолетним лицима у потписивање уговора укључен је и надлежни суд који штити права ученика пред компанијом. Предавач у фирми не мора да има педагошко образовање, али му се обично придодаје педагог из школе тако да раде у тандему.

Не дуже од шест сати рада
По Закону о дуалном образовању ученик не може да ради више од шест сати дневно, односно 30 сати на недељном нивоу. У просеку, ако је наставним планом и програмом предвиђено да се већ у првој години школовања иде и у компаније на учење кроз рад, онда се оно обавља један дан у току недеље, у другој години у просеку ученици проводе два дана недељно у компанији, а у трећој и четвртој години учења највише три дана недељно бораве у компанијама.


Коментари4
74fe2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kaljevic Struganik
Doslo je vreme nije bitno koju si skolu zavrsio samo da si mlad,sposoban i zdrav da radis.
Aqu Speed
Stručne škole su odličan model. Svi gledaju u IT sektor, ali Srbiji fale i vozači i majstori i industrijski radnici. Vodoinstalatera u Beogradu ne možeš nigde da nađeš. A zarađuju više i od inženjera i lekara. Naravno ako radi kvalitetno. Keramičari, elektroinstalateri, stolari sve su to deficitarne profesije. A stručne škole mogu da pomognu da se raj deficit reši.
darko011
Izvin'te a gde su to traženi?
Mustafa Aga
Pa u nashu pokrajinu Austriju...
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља