петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:45
ИНТЕРВЈУ: ВОЛФГАНГ ШМАЛЕ, историчар

Националистичке државе и Европска унија не иду заједно

Европа мора да буде позитивни и активни глобални учесник. Не у смислу у којем је то Доналд Трамп, већ у традицији филозофије хуманизма
Аутор: Марина Вулићевићуторак, 03.12.2019. у 18:30
(Фото Клио)

Волфганг Шмале, професор савремене историје на Универзитету у Бечу, члан Европске академије наука и уметности као и Академије Европе, гост је Београда и свог српског издавача „Клија”, који је објавио још једно његово дело „Шта ће бити са Европском унијом? Историја и будућност”, у преводу са немачког Маје Матић. Шмале је члан Научног савета Куће европске историје у Бриселу, бави се истраживањем људских права и студијама културе. У свом блогу „Моја Европа” коментарише актуелна политичка дешавања. На српском језику, код „Клија”, објављене су и његове књиге: „Историја европске идеје” и „Историја мушкости у Европи 1450–2000”.

Које зачетне идеје Европске уније су до сада остварене, којима, пак, тек предстоји спровођење у пракси?

Европска интеграција до сада има седам деценија дугу историју. У њеном зачетку глобално су постојали тешки политички проблеми, као што су Корејски рат и идеолошки блокови, тако да Европска унија и није почела да постоји у време чистог идеализма. То је било с једне стране, док је са друге постојала дуговека идеја трајног мира у Европи, као и чувена идеја Кантовог категоричког императива. Једно од кључних питања било је како националне државе могу да опстану у унији, у миру, без уплива ратног стања. Више филозофски прилаз процесу европских интеграција је – остати заједно и успоставити ново стање националних држава после Другог светског рата, у друштвима благостања и хуманизма, како сам их и у књизи назвао „друштвима која греју”, где човек може добро да живи и да се добро осећа. У неку руку то је и емотивни прилаз стварима, али је подједнако важан. Тако је било у почетку, али сада живимо у глобалном свету, где има много проблема, и где и Европа мора да буде позитивни и активни глобални учесник. Не у смислу у којем је то Доналд Трамп, већ у традицији филозофије хуманизма. Задатак Европске уније јесте да удружи снаге и да делује глобално, за разлику од њене улоге у педесетим годинама 20. века.

Пишете, такође, и о највећим проблемима савремене Европе, као што су национализам, доминација партија десне оријентације, мигрантска криза... Које од ових питања треба решити прво?

После Другог светског рата настао је позитивни модел нове националне државе, али оно што се сада дешава у Мађарској, Пољској и у другим земљама, јесте развој новог модела једнопартијске државе. Овде је заправо реч о повратку на националистичку, екстремну, националну државу друге половине 19. века, периода империјализма. Такво стање у потпуности је изван филозофије европских интеграција где унија и националне државе постоје заједно. Међутим, једнопартијске, националистичке државе и Европска унија не могу ићи заједно, због тога што је ово заједништво, засновано на моделу демократије и владавине права, а не на моделу једнопартијског државног уређења.

У којој мери је ова доминација једнопартијског система заснована на одбрани од мигрантске кризе?

Ова криза има удела у томе, међутим, постојање партија десне оријентације никада није ишчезло из Европе. У Италији су после Другог светског рата опстали фашисти и неофашисти, у Шпанији је фашизам трајао до 1975. године, у Португалији је опстајао Салазаров режим, у Немачкој, нацисти су после Другог светског рата наставили да постоје у Националној демократској партији, сада је на снази нова Алтернатива за Немачку, и тако даље. Занимљиво је да је у Мађарској и Пољској једнопартијски државни модел настао и пре мигрантске кризе, тако да је за њега ова криза само једна врста сметње, али није основни разлог бујања десног екстремизма. Мада се може рећи да проблем миграната даје ветар у леђа десно оријентисаним партијама, управо због тога што сматрам да снажна мањина Европљана има расистичка уверења.

Да ли овај проблем дели Европу и на главне, велике, државе центра и на земље по ободима уније?

Узмимо пример Мађарске, која јесте мања земља. Тако да понашање Виктора Орбана за Европу није толико узнемирујуће. Ако би Немачка, Француска или Италија довеле у питање сарадњу када је реч о мигрантима, то би већ био велики проблем. Виктор Орбан зна које предности Мађарска има од Европске уније, тако да се донекле понаша опрезно и не превише екстремно, зна докле може да иде.

Када је реч о Брегзиту, да ли је економски разлог пресудан у томе да Велика Британија иступи из заједнице европских народа, или је то национализам, будући да сте у таквом светлу протумачили говор Терезе Меј од пре две године?

Поводом тог говора, осетио сам ноту носталгије за великим британским царством и жељу за повратком тој бившој величини. Уједињено Краљевство никада није заиста разумело филозофију Европске уније, која је много више од основне економске повезаности. По мом мишљењу, то је онај став Винстона Черчила: „Ми јесмо део Европе, јесмо уз Европу, али нисмо у Европи”. Сматрам да Уједињено Краљевство никада није отишло даље од ограничене визије европског јединства, што се могло видети и код Маргарет Тачер, која није имала појма шта је јединство Европе, што би се могло рећи и за њене наследнике Терезу Меј и Бориса Џонсона. Видећемо да ли Шкотска верује у европску идеју, после Брегзита.

Како видите Србију, па и шире, читав Балкан, као бивше ратно подручје, када је реч о придруживању Европској унији?

Читава некадашња Европа била је ратно подручје, не у исто време, али све земље ЕУ имају ратну историју, са својим суседима, као и са другим земљама. То није ново питање за Европу. Али, значи, ако је после Другог светског рата било могуће ујединити ове државе, онда је могуће придружити Европи и ове земље које су настале ратним распадом Југославије. Морам да напоменем да нисам представник ЕУ, ја сам историчар, и имам своје критичко мишљење, иако су моја становишта махом позитивна када се говори о Европској унији. Још педесетих година, када се удружило првих шест земаља, није било речено: „Прво решите своје проблеме, па се онда придружите.” Не, оне су се прво удружиле, а онда се приступило дефинисању и решавању проблема. Данас, дакле, важи супротно: „Прво решите проблем, па дођите.” Мислим да је решење у томе да се западни Балкан што пре придружи Европској унији и да део његових проблема буде решен у оквиру уније. Зато што је ова заједница и створена да би помогла. Званичан став Европске комисије, Европског савета и Парламента јесте да западни Балкан треба да се придружи ЕУ. Мислим да је на цивилном друштву сваке од земаља овог региона, па и Србије, да „погура” чланство у ЕУ. Потребно је више енергије „одоздо” да би владе добиле подстицај.

У Србији постоји осећање да је превасходно решавање проблема Косова и Метохије недостижан услов...

Званична реторика је да треба да буду постигнути добросуседски односи, али погледајмо поново шест европских земаља с почетка педесетих година које су оформиле заједницу за угаљ и челик, и унутар тог савеза односе између Француске и Немачке, које су током историје водиле више ратова. Да ли су биле добри суседи и 1951. или 1952? Сигурно да нису. А сада ЕУ тражи од Косова и Србије да буду добре комшије пре него што се придруже унији. Мислим да пре свега то чланство може да помогне некоме да постане добар комшија.

Чини ли вам се да Турска и Русија, две земље које у великој мери утичу на Европу, никада неће постати део њене уније?

Пре 15 година био сам за то да Турска уђе у ЕУ, али мислим да се у међувремену толико тога променило да је за сада то немогуће. У Руској Федерацији Путин има неке своје иницијативе у вези са економском унијом и покушава да дестабилизује ЕУ, тако да је у наредним деценијама Руској Федерацији онемогућено приступање ЕУ.

Да ли и будућност ЕУ почива на оваквом моделу друштва које у књизи описујете као „друштво које греје”?

Живимо у глобалној цивилизацији, и Европа мора да делује глобално, борећи се за људска права, демократију, хуманизам, а против глобалног система организованог криминала, насиља, дискриминације, ратова.


Коментари6
1a46b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena
Sta trazi ovaj clanak u rubrici kulture ?
Brrrrrr
Za nacionaliste nema mesta u eu, znaci samo za naciste I fasiste je stvorena eu. Dokle ce Nama nacisti drzati predavanje o nacionalizmu.
Boris
Bože dragi, koliko pameti na jednom mestu. Ovakvi su najbolji dokaz da komunizam nije umro, samo se prilagodio i mimikrirao.
Trpe
Znaci samo madjarska je nacionalisicka zemja a Gde su tu Grcka i Bugarska? ili oni nisu ucestvovali u posavaljanju marionetskog rezima u Makedoniji sa ciljem promenu imena i brisanjem Makedonske nacije pa EU pokusava da napravi bugare silpm od Makedonaca a ovamo se trude da "brisu nacije" u cilju zajednicke "EU nacije" ?
Бранислав Станојловић
Значи да ако 4ти Рајх преузме Србију биће нам забрањено да будемо Срби.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља