петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:45

Фото-портрети, инсталација и етика визуелног у КЦБ

Аутор: Милица Димитријевићуторак, 03.12.2019. у 22:00
Вукица Микача Ловрен, „Ивана и Стево Жигон”, глумци, 2013.

Последње издање изложби за ову годину у сва три галеријска простора Културног центра Београда биће пред посетиоцима од четвртка у 19 сати и трајаће до 6. јануара.

Вукица Микача Ловрен, ауторка позната по изражајним фото-портретима наших познатих уметника које је снимила у различитим ситуацијама и различитим поводима, али увек ухвативши душу оног којег фотографише, излаже у Галерији „Артгет” радове у облику својеврсне ретроспективе. Наслов поставке „Променада – ретроспекција” смислила је она сама, трагајући за најбољим термином који илуструје избор од тридесет осам фотографија из опуса ствараног четрдесет година – већина њих први пут је пред београдском публиком. Ова уметница фотографије чланица је Улупудса, поред бројних значајних фотографских признања лауреаткиња је и Златног Беочуга 2018. за трајни допринос култури. Фотографску каријеру почела је 1979, од када непрекидно снима, објављује у медијима и континуирано, самостално и групно излаже у земљи и иностранству. Њене фотографије налазе се у колекцијама Музеја примењене уметности, Музеја позоришне уметности Србије, Удружења драмских уметника Србије, Међународном културном центру у Београду као и у Завичајном музеју у Бару.

Ликовна галерија угостиће самосталну изложбу Владимира Секулића под називом „Хотел са четири звездице”. Ова амбијентална инсталација у простору галерије покушава да рекреира исечак из ауторове прошлости, једног скретања из 2003. године, при чему Секулић прилаже и кратки путопис или прилог – стејтмент који је написан у поменутој форми путописа, где детаљно објашњава околности и ситуацију коју би ова изложба требало да оживи. Насупрот многим актуелним темама и феноменима којима се Владимир бави у свом уметничком истраживању (друштво, политика, економија, популарна култура, технологија…), сада се, на неки начин, носталгично враћа у прошлост. Аутор је дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду 2011, превасходно ствара у пољу цртежа, слике и кратке приче, тематски се усредсређује на субверзивне моменте. Добитник је прве награде за цртеж Фондације „Владимир Величковић” за 2015. Излагао је самостално и на многим групним изложбама и фестивалима у земљи и региону.

У Галерији „Подрум” наслов „Немирна слика, неодлучан поглед” окупиће, по кустоској замисли Лее Вене, групу уметника коју чине: Мартина Анагностоу, Мелани Аронсон, Лове Екенберг, Маија Гузберти, Анџелика Хармс, Тина Јоне, „Нонцитизен”, Јохана Шартау, Андреј Славик, Јоана Туркан, Хулија Варела, Дафне Керамидас. Сви они баве се ауторефлексивним уметничким праксама и сваки позвани аутор настоји да поново састави своју личну и професионалну етику репрезентације. Уметници преводе и тумаче своје схватање визуелне етике у свом свакодневном животу, личним породичним причама, институционалним оквирима, уметничким поступцима и процесу конзумирања слике. Ова изложба је позив на дијалог о томе како можемо заједнички радити и залагати се за критички, етички, ауторефлексивни и еманципаторски дискурс о продукцији слике данас.


Коментари1
71ab9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Ivana i njen tata Stevo su legende, lepo ih je videti na umetničkoj fotografiji. Beograd menja imena nekih ulica, prilika je da se oduži velikom umetniku, glumcu Stevi Žigonu i jednu lepu ulicu ili trg, nazove njegovim imenom. Umetnicima moramo ukazati čast i poštovanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља