субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Шта говоре резултати ПИСА теста у Србији: сваки трећи ученик функционално неписмен

Србија заостаје више од 40 поена за земљама ОЕЦД-а, што значи да је нашим ђацима потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли
уторак, 03.12.2019. у 12:05
(Фото Д. Жарковић)

Сваки трећи ученик у Србији је функционално је неписмен, јер научено не зна да примени у пракси, показали су резултати ПИСА тестирања који су објављени данас.

Испод нивоа математичке функционалне писмености је 40 одсто ученика, 38 одсто не задовољава минимуме у читалачкој писмености и 38 одсто у научној писмености.

Србија је заузела 45. место од 79 земаља, колико је учествовало у ПИСА тестирању.

На претходном тестирању 2015. године Србија није учествовала због недостатка новца, а у 2012. години заузела је 43. место од 65 земаља колико је тада учествовало.

ПИСА тестирање служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, односно могу ли научено да примене у пракси.

У Србији је тестирано више од 8.000 15-годишњака и то су углавном ученици првог разреда средње школе.

Осим основних домена: математичке, читалачке и научне писмености, ученици су први пут радити и тест из финансијске писмености и опште компетенције.

Данас су представљени резултати три главна и обавезна домена - математике, читања и природних наука, а резултати финансијске писмености и опште компентенције биће представљени касније.

Марија Виденовић из Института за психологију наводи да је просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД-а око 500 бодова, да је у Србији посебно постигнуће на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, на скали научне писмености 440 бодова.

Виденовић појашњава да ученици који нису достигли основни ниво писмености знају да читају, да рачунају, али не знају научено да примене у реалним условима, у пракси.

Србија , како каже, за земљама ОЕЦД-а заостаје више од 40 поена, што значи да ученицима у Србији потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли.

Гледано регионално, постигнуће ученика у Србији боље је од ученика у Црној Гори, Северној Македонији, БиХ, али је лошије од Мађарске, Хрватске, Словеније.

„Статистички постигли смо исте резултате као и 2012. године, нема помака ни на горе, ни на доле”, рекла је Виденовић новинарима на представљању резултата.

Представљање резултата ПИСА теста у Влади Србије (Фото Танјуг)

За то што смо у односу на 2012. годину пали за два места, Виденовић каже да се не може третирати као пад, јер је тада учествовало 65 земаља, а у тестирању прошле године 79 земаља.

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је умерени оптимиста да ће се резултати поправити 2021. године, али да се озбиљнији помак очекује 2024. године, због реформи које су спроведене.

Каже да је доста тога већ урађено, да је реформа плана и програма кренула у школској 2018/19, и то за први, пети и први разред гимназија, док ове године по реформисаном програму иде други, шести и друга година гимназија.

Министар је рекао да је стигло време да се много више улаже у образовање и да буџети морају да се „драстично повећају”.

У последњем циклусу истраживања учествовало је више од 600.000 ученика из 76 земаља, углавном чланица ОЕЦД-а.

ПИСА тестирање ради се на сваке три године. Ђаци у Србији нису учествовали 2015. године, а претходно тестирање из 2012. године показало је да је испод прага функционалне писмености 38,9 одсто младих што се тиче математичке писмености, 33,1 одсто у читалачкој писмености и 36,8 одсто у научној писмености.

ПИСА тестирање реализује се у организацији ОЕЦД-а у трогодишњим циклусима, а прва истраживачка студија реализована је 2000. године.


Коментари86
55187
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Србија на 45. месту у ПИСА тестирању . ..(od 79 testiranih zemalja). Pa to bi mogao biti i odlican rezultat u odnosu na onaj koji bi se dobio kad bi OECD pokupio i po suvislosti poredao sve 'on-lajn' komentare svih zemalja (hipoteticki uzevsi da su sve zemlje objavile na isti nacin i rezultate i popratne komentare). Taj test bi kompletirao PISA test u smislu da bi bilo jasnije o cemu se radi....
Пензионер Цака
Над оваквим резултатима на ПИСА тесту,требало би,''али ја то не очекујем да се замисле највише министарство и просветари који овакве резултате ''производе''од првог до задњег разреда основне и средње школе.на ово ме наводи чињеница да у истом разреду у једној школи(учитељи)уче ђаке по различитим уџбеницимс по ''избору учитеља????!!!!
Дејан.Р.Тошић
Да ли се неко од поштованих коментатора запитао, да ли су деца технички неписмена у смислу немогућности повезивања појмова у њиховом писаном и говорном изражавању из разлога што их од првог разреда учимо Српском језику на"двоалфабетском" писму? Реч описује појам, уколико не знате значење речи не можете да повежете појмове а писмо чува реч. Уставно службено писмо је Азбука. Закон прописује употребу осталих 16 писама а само две националне мањине са око 1% користе Хрватско писмо абецеду Гајицу.
Branislav Kurucev
Odakle su deca koji su najbolji u matematici, fizici, hemiji, informatici, medicini...
Brandao
Ta deca su statisticka greska. Nisu plod delotvornog srpskog skolstva, vec entuzijazma pojedinaca i njih samih.
Препоручујем 7
Bojsa
Pismenost se ne uci samo u skoli, vec i svakodnevno u zivotu. Od roditelja, sa TV ekrana, iz novina, od svake javne i obicne licnosti koja govori. Nepismeno i nefinkcionalno govori 70% spikera i novinara na televizijama, a ne moze me niko uveriti da im je to nametnuto od njihovih urednika, a tek ne dozvoljeno od editora koji ocigledno ne rade ili ne znaju svoj posao. Tako se ovaj model ponasanja, kao uzor, siri i u skole, svih nivoa...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља