субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49
ПОГЛЕДИ

Новине у стицању хрватског држављанства

Хрватским држављанином сматра се и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство
Аутор: Саво Штрбацнедеља, 08.12.2019. у 18:00

Од када је у октобру ове године у хрватском Сабору усвојен Закон о изменама и допунама закона о држављанству (НН 102/19), који ступа на снагу 1. јануара 2020, „Веритасу” се свакодневно обраћају Крајишници, који су се услед ратних дешавања из деведесетих година прошлог века распршили широм света, с питањем шта је у поменутом закону ново у односу на досадашњи закон, што ме је и понукало да напишем овај текст.

Једна од усвојених новина јесте и да се хрватским држављанином сматра и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство, под условом да у року од идуће две године поднесе захтев за утврђивање држављанства.

Наиме, почев од 8. јануара 1977. па до „раскида свих државноправних веза Републике Хрватске с бившом државом СФРЈ”, држављанство се стицало према одредбама Закона о држављанству СФРЈ („Службени лист", број 58/76) и Закона о држављанству СР Хрватске („Народне новине", број 32/77).

Основни принцип стицања тадашњег савезног и републичког држављанства био је принцип порекла, по којем дете стиче држављанство СРХ ако родитељи у тренутку његова рођења имају држављанство СРХ или ако је само један од родитеља држављанин СРХ, а други је држављанин друге социјалистичке републике уколико су се родитељи о томе споразумели у року од два месеца од дана рођења дјетета. Међутим, у пракси се матичари нису стриктно држали овога прописа, па су често детету у матичне књиге, по инерцији, поред савезног држављанства, уписивали републичко држављанство републике у којој је рођено, без обзира на то које републике су држављанство имали његови родитељи.

Према неким истраживањима, само у Србији за око пет хиљада деце уписано је српско држављанство, иако су им оба родитеља били хрватски држављани. Та деца, сада већ одавно одрасли људи, безуспешно су на разне начине, укључујући и управне и судске поступке и у Србији и у Хрватској, покушавали да исправе овакве грешке. Хрватски управни и судски органи упућивали су их да исправку морају да траже тамо где је грешка и настала, тј. у Србији, док су их српски органи одбијали уз образложење да су закаснили са захтевом с обзиром на то да су српско држављанство „конзумирали деценијама".

Пре неколико година неке невладине организације су такође безуспешно покушале да амандманом на постојећи српски Закон о држављанству исправе неправду причињену тим особама (тражили су да им се поред српског држављанства у матичне књиге упише и хрватско држављанство). Случајева попут ових у Србији, засигурно је било и у другим бившим републикама бивше СФРЈ. Они којима је, поред савезног, уписано погрешно држављанство, које у време њиховог рођења и није било од неког битнијег значаја, моћи ће да у року од две године по ступању на снагу новог закона да затраже исправку. Наиме, после распада савезне државе, републичка држављанства постају државна у новонасталим државама и тада погрешна републичка држављанства добијају на значају.

Према најновијим изменама хрватског закона о држављанству, хрватско држављанство пореклом ће моћи да стекне и особа рођена у иностранству, чији је један родитељ у тренутку њеног рођења био хрватски држављанин, ако се до навршене 21. године живота пријави дипломатској мисији или конзуларном бироу РХ у иностранству или у матичном бироу у РХ ради уписа у евиденцију хрватских држављана.

По досадашњем закону то право било је резервисано само за родитеља хрватског држављнина до дететове пунолетности. Предлагачи закона померање границе за тражење хрватског држављанства са 18. на 21. годину образлажу чињеницом да ако родитељ из било којих разлога пропусти да затражи држављанство за своје малолетно дете, исту могућност треба пружити и детету у року од три године по навршеној пунолетности.

Новина је и у томе што по овим изменама хрватско држављанство стиче и особа старија од 21 године живота рођена у иностранству чији је један родитељ у тренутку њеног рођења био хрватски држављанин, ако у року од две године од дана ступања на снагу овога Закона поднесе захтев за упис у евиденцију хрватских држављана, а МУП претходно утврди да не постоје законске препреке, а то значи да та особа поштује правни поредак РХ, да је подмирио доспеле јавне обавезе и да не постоје безбедоносне препреке за њен пријем у хрватско држављанство.

Надам се да ће многи Крајишници искористити могућности које им пружа измењени хрватски закон о држављанству и да ће узети оно што им припада по пореклу а све у циљу лакше заштите њихових имовинских и личних права која су им у претходних тридесетак година неосновано одузета или ускраћивана.

Документационо-информативни центар „Веритас“

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари15
b008d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Imam 23 godine otac mi ima Hrvatske papire hocu li ja sad moci da izvadim?
Dragan Pik-lon
Sto se mene tice ,zarekao sam se onog dana kada sam video kako sahovnicari ubijaju prognanike u koloni dok beze na traktorima,da nikada moja noga nece krociti na tlo Hrvatske.Ne zbog straha nego zbog prezira.Nema sanse da uzmem hrvatski pasos cak i kad bi ga uvili u milion Dolara.Dok razumem ove ljude koji uzimaju pasos da bi koliko toliko zastitili imovinu i da bi imali laksi prilaz EU-ji.Ne zaboravima Evropa je i nasa ne samo hrvatska.Srbi su u dva svetska rata oslobodili Evropu i Hrvatsku...!
Славко
Поштовани гдине Штрбац, читајући наведени Закон, рекао бих да нисте у праву, јер по чл.5 по пореклу особе старије од 21 године могу добити држављанство само ако им прети губитак оног које већ имају, што у случају српског је веома тешко доказиво, будући да Република Србија дозвољава двојно држављанство.
Dragan Pik-lon
Hrvatska,NDH 2. je izbacila Srbe iz svog Ustava.Danas je lako da glumataju humanost.Jer da bi neko primio drzavljansvo Hrvatske morace potpisati papirce o usvajanju hrvatske nacionalnosti.No,sta cemo sa cinjenicom sto je Srpska Krajina bila pod zastitom UN-ja,kad su Srbe,sa svojih ognjista,proterali sahovnicari(moderni-neonacisti) i americki placenici(penzionisani natovci)?Kakva ce to prava Srbi ostvariti sa ovim hrvatskim pasosima?Da li samo to da mogu obici kucni prag?Da li ce biti hapseni?
Ah ta nemojte kasti
Pa niko vas ne prisiljava da uzmete omraženo hrvatsko državljanstvo. Imate već srpsko. Budite dostojanstveni i principijelni a ne nešto protiv čega ste se borili. Ili se možda nečeg bojite ?!
Препоручујем 20
JorgeLB
Srbi su bili u starom Ustavu, Srbi su u Ustavu danas. Pretpostavljam da niste dijelili tako altruističan pogled na Krajinu kad je broj Hrvata u Krajini pao sa 40 posto na nekoliko postotaka.
Препоручујем 17
JorgeLB
Pravo na nešto povlači za sobom i obvezu, zar ne?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља