петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:39

Борба за брата, у шатору испред мађарске амбасаде

Уколико Будимпешта испоручи Љубишу Маниташевића приштинским властима, то ће бити његов крај, каже Никола Маниташевић
Аутор: Јелена Попадићуторак, 03.12.2019. у 20:29
Никола Маниташевић привремено живи на тротоару, страхујући за брата (Фото А. Васиљевић)

Болови у стомаку и вртоглавица већ данима муче Николу Маниташевића (47), који осам дана штрајкује глађу испред амбасаде Мађарске у Београду. Овај Србин из Велике Хоче бори се свим силама да Мађарска не испоручи Приштини његовог брата Љубишу, који је пре 20 година ранио два припадника ОВК док су покушавали да га отму. На наше питање како се осећа, Никола каже да је психички још увек јак. Ипак, признаје да га тело полако издаје. Тешко му је да се креће, а хладан ветар и ниска температура додатно угрожавају његово здравље.

„Није ми хладно јер у шатору имам две вреће за спавање и ћебе, а на бетон сам ставио стиропор. Ипак, у ноћи између недеље и понедељка ми је било баш лоше. Имао сам грчеве у стомаку, бол у желуцу и нагон за повраћањем. Упркос томе, остајем овде, ако буде потребно, и до смрти”, почиње ову причу Никола, један од стотина хиљада Срба с Космета који су напустили своје куће само да би сачували живу главу.

Од 28. септембра, када је ухапшен његов брат на граничном прелазу Роске, на путу из Цириха за Београд, Никола покуша на све начине да упозори нашу и мађарску власт да за Љубишу Маниташевића нема правде у Приштини. Последњи корак је било започињање штрајка глађу. „Уколико Мађари испоруче мог брата приштинским властима, то ће бити његов крај”, упозорава Никола док му подрхтава глас, а руке почињу да му се тресу.

Писао је министарствима правде и спољних послова, као и председнику Александру Вучићу. Састајао се и с министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем. Судбина његовог брата, како каже, потврђује да ђаво никад не спава. На Видовдан 1999. Љубиша (29) је ишао с братом од стрица у болницу у Ораховцу у којој је снаја, која је била трудна, примала инјекције. Имали су пратњу Кфора, а осим тога, носили су и оружје. Будући да у болници није било инјекције коју је трудница требало да прими, Љубиша је изашао до оближње апотеке да је купи.

„Био је помало неопрезан што је отишао сам јер су у тој апотеци већ правили заседе за наше људе. То се десило и Љубиши. Из аутомобила су изашла четворица мушкараца у униформама терористичке ОВК, а Љубиша је видео да имају оружје. Почели су да га вуку према аутомобилу, али успео је да се отме, извади пиштољ и испали два метка у ваздух”, наставља ову причу Никола.

Пуцњи у ваздух, како каже наш саговорник, нису зауставили отмичаре. У даљем кошкању Љубиша је ранио једног у стомак, а другог у раме, након чега су сва четворица побегла. Љубиша се вратио у болницу и предао се војницима Кфора. У притвору у Призрену је провео 67 дана и пуштен је, како је речено, због недостатка доказа да се тај догађај уопште одиграо. А све се дешавало усред бела дана, у центру Ораховца.

„Сазнали смо имена двојице умешаних. Један од њих је Дритан Хамза, који има чак и српски пасош, а други се зове Селами Абазибра”, каже Никола и додаје да је почетком 2000. његов брат напустио Космет заједно с мајком која је била тешко болесна од рака. Тада је прошао све безбедоносне провере Кфора и добио дозволу да оде у Србију. Оптужница против Љубише подигнута је тек 2015. због покушаја убиства двојице поменутих Албанаца, а у мају ове године расписана је црвена потерница Интерпола. Љубиша већ шест година живи на релацији Цирих–Београд, а никада до сада није имао проблеме приликом преласка границе.

„Чуо сам се са Љубишом у среду и још није био клонуо духом. Ипак, много му смета што 24 часа носи лисице на рукама. Након покушаја отмице више пута је рекао да му је драго што нико није страдао. Говорио је да не зна како би наставио живот да је убио човека. Макар то било и у самоодбрани”, каже наш саговорник.

Никола напомиње да је данас још једна неславна годишњица. Наиме, 3. децембра 1999. Љубиша је други пут избегао сигурну смрт. Заједно с другом и братом од стрица отишао је по дрва у шуму. Када се вратио по заборављену тестеру избегао је заседу у којој су убијени Небојша Павловић (29) и Млађан Маниташевић (34). Млађан је прво рањен из ватреног оружја, након чега је отпузао мало даље, покушавајући да нађе заклон. Ипак, каже Никола, терористи су га стигли и разбили му главу кундаком пушке. „То је била наша свакодневица. Заседе, оружани сукоби, отмице... Ја сам то избегао јер сам мало млађи па нисам нигде ишао сам”, сећа се Никола.

Косовске власти активираће неправоснажне случајеве

Косовска Митровица – Љубиша Маниташевић (47), кога су по црвеној оптужници Унмика, а по налогу косовског правосуђа, 28. септембра ухапсиле мађарске власти, још увек чека на одлуку суда у Будимпешти о екстрадицији. Потерницу је 2015. године расписао Унмик, и то у време када је правосуђе на Космету преузела мисија Еулекса. Поставља се питање да ли је Унмик имао надлежност да расписује потернице за било ким кога тражи Приштина, с обзиром на то да су све надлежности прешле на цивилну мисију ЕУ.

Адвокат Љубомир Пантовић за „Политику”, међутим, наводи да је „у овом моменту мање битно ко је расписао потерницу јер је суштина да је човек ухапшен по некаквој потерници и да се сада налази у екстрадиционом притвору у Мађарској”. „Не могу да коментаришем јер ми случај није јасан. Чињеница је да је Еулекс имао искључиву надлежност, али у овом моменту је то најмање битно, када се зна да је Маниташевић у притвору у Мађарској и да ће га мађарске власти највероватније испоручити Косову”, каже за „Политику” адвокат Пантовић, наводећи да „Маниташевић и други случајеви потврђују то што сам рекао, а што су поједини српски медији погрешно пренели”.

„Поједини српски медији су пренели моју изјаву где сам наводно рекао да ће сви кривични случајеви који су били код Унмика и Еулекса поново бити активирани. То нисам рекао, али сам казао да ће, по мом мишљењу, сви случајеви који нису правноснажно окончани поново бити процесуирани. Случај Маниташевић, али и други случајеви, то потврђује. Због тога што косовско специјално тужилаштво које се бави процесуирањем ратних злочина има документацију која садржи имена многих лица која се сумњиче за извршење ратног злочина”, истиче Љубомир Пантовић, адвокат из Косовске Митровице. Б. Р.


Коментари3
84d04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivkovic Stevan
Neka vam je Bog dragi upomoć!
CITALAC
zasto se Srpska lista ne zainteresuje za slucaj?
Sloba Novski
Lov na Srbe od strane bivsih sunarodnika se mora zaustaviti! Kad se samo setim zasta su nas sve optuzivali hrvati I muslimani iz BIH, a niko skoro njihov nije odgovarao!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља