субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04

„Турски ток” спасилац привредног раста

Раст бруто домаћег производа у трећем кварталу 4,8 одсто, а највећи је допринос грађевинарства с растом од 34,7 одсто
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 03.12.2019. у 22:55
Значајан реални раст бруто додате вредности има грађевинство (Фото Србијагас)

После „мршаве” привредне активности у првом полугођу, која је доводила у питање планиране стопе раста, трећи квартал показује се као спасилац. Републички завод за статистику је саопштио да је реални раст бруто домаћег производа (БДП) у трећем кварталу 2019. године, у односу на исти период претходне, износио 4,8 одсто.

Посматрано по делатностима, значајан реални раст бруто додате вредности има грађевинарство (34,7 одсто), другим речима – градња „Турског тока”, затим сектор информисања и комуникација (7,7 одсто) и сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране (5,4 одсто).

На званичан податак о расту привредне активности у трећем кварталу поприлично се чекало, јер статистика више не објављује флеш процену. Иако ње није било, о овом податку већ недељама причају и председник државе и министар финансија.

Подсећања ради, у првом полугођу привредни раст износио је 2,8 одсто, и то 2,7 одсто у првом и 2,9 у другом кварталу. Планирани раст БДП-а за ову годину је био 3,5 одсто, званичници увелико причају да ће бити четири и више од четири одсто, а Народна банка је променила своју процену раста на 3,6 одсто.

Подаци статистике показују и да је раст БДП-а у трећем кварталу 2,2 одсто већи у односу на претходни квартал.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је било очекивано да резултати привредне активности у трећем кварталу буду бољи него у првом полугођу, али да је стопа раста ипак изненађујуће висока.

– Очигледно је реч о ефекту градње „Турског тока”. Међутим, тај ефекат је ограниченог трајања и завршава се до краја ове или почетком наредне године. Код раста грађевинарства изненађује то што раст бруто додате вредности превазилази раст масе плата. Код бруто додате вредности у грађевинарству највећи део чине зараде. Према кретању зарада, које су у маси повећане 20-25 одсто, може се закључити да је сличан био и раст у грађевинарству, а не готово 35 одсто, како показује статистика – сматра Арсић.

Што се тиче грађевинарства, статистика наводи да је, према подацима који су прикупљени у трећем кварталу 2019. године, вредност изведених радова на територији Србије порасла за 39,6 одсто у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 39,9 одсто у односу на трећи квартал 2018. године.

Посматрано према регионима, вредност изведених радова, у сталним ценама, највише је повећана у региону Јужне и Источне Србије (70,2 одсто), затим у региону Војводине (57,6 одсто), региону Шумадије и Западнe Србије (49,2 одсто), и у Београдском региону (6,3 одсто), у односу на исти квартал 2018. године.

Статистика саопштава да је, посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у трећем кварталу 2019. године у односу на исти период претходне године, реални раст забележен код свих агрегата: издаци за финалну потрошњу домаћинстава – 3,1 одсто, издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима – 2,3 одсто, издаци за финалну потрошњу државе – 4,6 одсто, бруто инвестиције у основна средства – 17,3 одсто, извоз робе и услуга –– 10,2 одсто и увоз робе и услуга 11,4 одсто.

Било да ће привредни раст ове године износити планираних 3,5 одсто или више од тога, остаје чињеница да је то и даље низак привредни раст и да смо по економском развоју и животном стандарду становника при самом дну међу европским земљама.

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, недавно је говорећи о буџету за наредну годину рекао да је привредни раст од четири одсто у неком кварталу само изузетак и последица једнократних фактора, а да је дугорочни тренд раста српске економије три до 3,5 одсто.

– БДП по становнику Србије упола је мањи од земаља централне и источне Европе (ЦИЕ) и тек је на трећини нивоа развијених земаља западне Европе. Иако би требало да Србија ове заостатке постепено надокнађује бржим привредним растом, то се не дешава. Напротив, земље ЦИЕ су у претходној деценији имале осетно бржи привредни раст у односу на Србију, па су јој у економском развоју додатно одмакле. БДП по становнику у Србији био је на почетку деценије на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. је пао на мање од 55 одсто. Србија би требало да остварује дугорочне стопе привредног раста од око пет одсто. Привредни раст Србије није адекватно поредити са економски развијеним европским земљама попут Немачке или Холандије, јер европске земље на нижем нивоу развоја морају да имају знатно веће стопе раста – рекао је Брчеревић.


Коментари21
be464
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
U prilogu o Putinu imamo drugu pricu o turskom toku. Po njemu Bugari ometaju njegovo ostvarivanje. Srbi se pak hvale sopstvenim delom toka.
Milosav
"БДП по становнику у Србији био је на почетку деценије на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. је пао на мање од 55 одсто." Ako je ovo tacno, sta nam onda nasa vlast prica? Mi ne da stizemo razvijene zemlje u ovoj deceniji, nego jos vise zaostajemo za njima !?
dragaN
I mi da smo izgubili 30% stanovnistva kao drzave CIE nakon sto su usle u EU, na primer Hrvatska i Bugarska, imali bi smo po glavi stanovnika slican BDP kao i oni. Toliko "strucan" autor, a nije uzeo u obzir tu cinjenicu. Bugarska je izgubila dva miliona stanovnika za dve godine. Kada njihov BDP podelis na manji broj stanovnika, naravno da se dobija vise. Zato jedina prava mera moze biti koliko se % za deset godina promenio apsolutni BDP Srbije, a koliko neke druge drzave.
Препоручујем 3
nikola andric
Agregacije i koalicije. Skup istih stvari, recimo cigli, se zove agregacija. Skup razlicith stvari (delatnosti) koalicija. Dakle ''skup delatnosti'' u Srbiji se zbog njihove heterogenosti ne moze ''agregirati''. Zemljoradnja i indistija se ne mogu agregirati osim kad su izrazeni istim ''merilom vrednosti'' odnosno novcem. ''Dodata vrednost'' potice od klasicne ekonomije ali je zapostvljena u neo-klasicnoj. Umesto ''teorije vrednosti'' imamo ''teoriju cena''. Sadasnja ''cena novca je'' ???
Mrki
Interesantno da sastanak Putina i Vucica nije centralna tema kod nas,a u svetu su tom susretu posvetili vecu zainteresovanost.
dr Petar Marković
Srbija se već godinama ne zadužuje već smanjuje svoj dug, a gasovod može da "pogura" do 0.5% i strateški je užasno važan.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани др Марковићу, зашто не напишете истину?Како се књижи емитовање државних обвезница са приносом од 6% које купују инвестициони фондови? То није повећање Јавног дуга са главницом већ само на име приноса, исплаћене камате. Шта се дешава кад девизне обвезнице дођу на наплату у главници? Да ли ће се тад штампати еуро новчанице или ће целокупан износ главнице емитованих девизних обвезница постати Јавни дуг? Саберите 2+2 за такву рачунску операцију Вам не треба докторат.
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља