уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.12.2019. у 22:00 Дубравка Лакић
32. ЕФА

Полански, Алмодовар, Белокио за „европског оскара”

Међу номинованима и Лантимос, Нора Фингшајт и Лађ Ли, Вернеру Херцогу ЕФА за животно дело, а Жилијет Бинош за европски допринос светском филму
Жилијет Бинош (Фото: ЕФА)

Берлин ће и ове године бити домаћин свечане церемоније доделе „европских оскара”, годишњих награда Европске академије за филм чије је стално седиште, још од оснивања 1988. године, у овом граду.

И овог пута Берлин се потрудио да све буде организовано на завидном нивоу, и радно и веома свечано, а у таквој атмосфери већ у суботу 7. децембра француској глумици Жилијет Бинош биће уручена 32. ЕФА за изузетан европски допринос светском филму, а немачком аутору Вернеру Херцогу „европски оскар” за животно дело. У суботу ће и светска филмска јавност (директан пренос у 45 земље света) знати и ко су добитници овогодишњих европских награда: за најбољи филм, режију, сценарио, глумца и глумицу, за најбољу европску комедију, откриће године, најбољи документарни и најбољи кратки филм, као и за најбоље доприносе у копродукцији, сценографији, костиму, музици. Међу медијским партнерима церемоније доделе награда, већ традиционално је и дневни лист „Политика”.

Свечана додела 32. ЕФА награда је 7. децембра у Берлину (Срђан Печеничић)

У категорији најбољи европски филм 2019. номиновани су: „Оптужујем” Романа Поланског, „Бол и слава” Педра Алмодовара, „Системшпренгер” Норе Фингшајт, „Омиљена” Јоргоса Лантимоса, „Издајник” Марка Белокија и „Јадници” Лађа Лија (номинован и у категорији европско откриће године). Полански, Алмодовар, Лантимос и Белокио освојили су номинације и за најбољег европског редитеља, а њима се у овој категорији придружује још само једно име – име младе француске редитељке Селин Сјама, за режију филма „Портрет даме у пламену”.

Овогодишња листа номинованих филмова и редитеља је јака. Полански је са својим ригорозно, а елегантно режираним филмом „Оптужујем” подарио раскошно драмски, динамичан и непредвидљив шпијунско-историјски трилер, узбудљиву хронику познате афере „Драјфус” са промењеним углом гледања. Алмодовар је са саморефлектујућим филмом „Бол и слава”, у којем је начинио пун круг својих личних сећања и уметничког живота, подарио гледалишту пуно емоција и лепоте. Белокијев „Издајник”, реалистичка прича о разоткривању пирамидалног функционисања сицилијанске Коза ностре током осамдесетих година прошлог века, жесток је филм са сјајном разрадом ликова (преузетих из стварног живота) и сценама суђења које се могу сматрати и правим филмским ремек-делом. Ни Лантимоса не треба потцењивати, његова раскошно костимирана историјска трагикомедија из живота краљице Ане и њених дворских дама, освојила је поклонике седме уметности и критичаре широм света. У оваквој конкуренцији победа немачког „Системшпренгера” или француског филма „Јадници” било би право изненађење (Лијевим дебитантским „Јадницима” примеренија је награда за европско откриће године).

И у категорији најбољи европски глумац нашла су се три јака имена: Антонио Бандерас (Бол и слава), Жан Дижарден (Оптужујем), Пјерфранческо Фавино (Издајник), а њима се са освојеним номинацијама придружују и глумци Леван Гелбахијани (А онда смо плесали), Александар Шир (Гундерман) и Ингвар Е. Сигуросон (Бели, бели дан).

Листу номинованих глумица предводи Оливија Колман (Омиљена), а њој се прикључују: Трине Дирхолм (Краљица срца), Ноеми Маријан и Адел Анел (Портрет даме у пламену), Викторија Мирошниченко (Притка) и Хелена Ценгел (Системшпренгер).

У категорији најбољих документарних филмова нашао се и северномакедонски „Земља меда” Љубомира Стефанова и Тамаре Котевске, већ је обелодањено да је награду Евроимажа за најбољу копродуценткињу освојила Хрватица Анкица Јурић Тилић (Не гледај ми у пјат, Звиздан...), а већ су позната и имена осам добитника награда ЕФА у категоријама: најбољи сниматељ, монтажер, сценограф, костимограф, шминкер-маскер, композитор, дизајнер звука и визуелни ефекти. За своје доприносе филму „Омиљена” Јоргоса Лантимоса своје „европске оскаре” освојили су: Роби Рајан (директор фотографије), Јоргос Мавропсаридис (монтажер), Сенди Пауел (костимографија) и Надја Стејси (шминка-маска). За најбољу сценографију награђен је Анкстон Гомес (Бол и слава), за оригиналну композицију Џон Гилтлер (Системшпренгер), за најбољи звук Едвардо Есквиде, Наћо Ројо-Виљанова и Лоран Шасењ (Дванаест година ноћи), док је добитник „европског оскара” за најбоље визуелне ефекте ансамбл професионалаца предвођених Мартином Зибелом (О бесконачности)...

Коментари0
42485
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља